Albanci na jugu Srbije imaju razloga za slavlje jer su, između ostaloga, pokazali da umeju da se ogranizuju, odnosno da im više nije potrebna nikakva oslobodilačka vojska da bi iskazali svoju političku volju

      Krivica je zajednička, a ako sada treba tražiti krivce, prvo treba pogledati među Srbe iz Bujanovca, Preševa i Medveđe koji su naivno verovali da je dovoljno prisustvo dr Nebojše Čovića, potpredsednika Vlade Srbije i šefa Koordinacionog centra za jug Srbije, pa da se prevremeni lokalni izbori na jugu Srbije završe u njihovu korist. Toliko su bili uvereni da je neka vrsta predizbornog "tajnog pakta" napravljena sa misijom OEBS-a da Srbi nisu imali trunku zebnje da će u zamenu za Preševo, gde nema ni dva posto srpskog življa, dobiti Bujanovac i Medveđu. Zaboravljajući da nastupaju sa pozicije manjine, Srbi su po inerciji računali da će Albanci u "znak protesta" bojkotovati izbore raspisane za 28. jul 2002. godine.
       Nije pomoglo ni to što je dr Nebojša Čović uspeo lukavo da demonstrira sposobnost združenih snaga bezbednosti da kontrolišu administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji, čekajući da nedelju dana pred izbore javno pokaže zaplenjeno oružje u selu Dobrosin, uporištu Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe. Nikakve koristi Srbi nisu izvukli iz provere i dopune biračkih spiskova, odnosno promena broja i veličine izbornih jedinica.
       Praktično, nikakvog uticaja nisu imala ni objašnjenja da svi Srbi iz Bujanovca moraju glasati na izborima za Novicu Manojlovića, iz Koalicije za Bujanovac, ukoliko ne žele da sledeći predsednik opštine postane Nagip Arifi koji je osvojio nešto više od 12 000 glasova (55,24 odsto) i pobedio na izborima.
      
       Taknuto, maknuto
       "Biću predsednik svih građana Bujanovca bez obzira na nacionalnu pripadnost i trudiću se da svi budu jednaki pred zakonom i u opštini", rekao je Arifi u trenutku kada su prvi razočarani Srbi iz Bujanovca počeli da se u utorak 30. jula okupljaju na platou ispred opštine. Okupljanje je bilo toliko "spontano" da je dr Čović osetio potrebu da za B 92 kaže kako je činjenica da "Srba u Bujanovcu definitivno ima manje nego Albanaca" i da njima manipulišu najmanje dva čoveka, Goran Tasković iz Demokratske stranke i Dušan Tasić iz Demokratske stranke Srbije.
       Uz povike: "Ovo je Srbija!", "Prodane duše!", "Čović izdajnik!" protestovalo se zbog neregularnosti lokalnih izbora u Bujanovcu i optuživale su se vlasti u Beogradu, pre svega dr Čović, ali i međunarodne organizacije za "nameštanje" izbora. Goran Tasković objašnjava da je Izbornoj komisiji podneto deset prigovora zbog nepravilnosti na glasačkim mestima.
       "Imali su svi šansu. Izbori u Bujanovcu sa manjim problemima protekli su u najboljem mogućem redu i mislim da su rezultati stvar Izborne komisije i sve ovo što rade, rade sebi i mogu da koriste kakve god hoće reči, kakve god hoće prozivanja. To su, verujte mi, ljudi koji spavaju dubokim snom. Ne može to da traje doveka, nego, braćo i sestre Srbi, zasučite rukave da radimo i da gradimo", rekao je dr Čović dodavši ono što bi mnogi sada da zaborave: "Pobedili su u Bujanovcu, Preševu i Medveđi naši građani, državljani SRJ i Republike Srbije. Moja savest je potpuno mirna, sačuvao sam mnogo više života nego što se okupilo pred opštinom Bujanovac."
       Nekoliko sati kasnije kandidat Koalicije Bujanovac za predsednika opštine Novica Manojlović objasnio je okupljenima da komisija poništava izbore u albanskim selima Letovica i Dobrosin gde je u glasačkim kutijama bilo više glasačkih listića nego onih koji su došli da iskoriste svoje biračko pravo. Situacija u Bujanovcu postala je napeta kada je oko hiljadu okupljenih građana došlo na ideju da blokira autoput Beograd-Skoplje. Međutim, nečiji zdrav razum je prevagnuo tako da taj naum nije sproveden u kasnim večernjim satima 30. jula 2002. godine, već su se okupljeni uz gunđanje, ali ipak bez incidenata, razišli svojim kućama.
      
       Slavljenički rafali
       Poneki slavljenički rafal dopirao je do Bujanovca iz Velikog Trnovca, Lučana, Turija i Muhovca, ali se "euforija pobednika" na tome i završila. Gotovo jedini izborni uspeh Srba jeste pobeda Slobodana Draškovića, koji je u ime Koalicije za Medveđu postao predsednik ove opštine gde su Srbi osvojili 47 odborničkih mesta, a preostalih šest mesta u ovoj opštini gde Albanaca praktično i nema, dobili su kandidati PDD-a.
       Iako postoji mogućnost da bi izborni rezultati mogli da budu poništeni na tri mesta u opštini Preševo, izvesno je da će Riza Halimi, vođa Partije za demokratsko delovanje, ponovo biti predsednik Skupštine opštine Preševo gde su albanske partije (PDD, Pokret za demokratsko ujedinjenje Albanaca i Pokret za demokratski progres) osvojile 35 od ukupno 38 odborničkih mesta. Albanci na jugu Srbije imaju razloga za slavlje jer su, između ostaloga, pokazali da umeju da se ogranizuju, odnosno da im više nije potrebna nikakva oslobodilačka vojska da bi iskazali svoju političku volju. To što se za poraz na izborima krive potpredsednik republičke vlade i cela srpska država jer nisu obezbedili uslove da se na biralištima pojave, navodno, svi Srbi koji žive ili su živeli u Bujanovcu, za razliku od Albanaca koji su autobusima dovozili svoje sunarodnike sa Kosmeta, nema toliko veze sa samim izborima na jugu Srbije, već sa arogantnim nerazumevanjem političke situacije koja je i dovela Srbe do toga da izgube gotovo sve što se izgubiti moglo.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ