Labus ima istu bitnu prednost koju je Koštunica imao na izborima 2000. godine - ostao je izvan sukoba i afera. Dokle god čistunstvo može da bude prednost, umesto da se podrazumeva, svađe političkih lidera imaće važniju ulogu u opredeljenju birača od programa i strategija

      Početkom šezdesetih godina, kao deca, često smo igrali igre logičkih zagonetki. Jedna od njih je glasila ovako: Ide čovek putem, izgubi se i ne zna na koju stranu treba da krene. Utom sretne dva brata od kojih jedan uvek laže, drugi uvek govori istinu. Jedan brat čoveku kaže da će do cilja stići ako ide jednim smerom, drugi, suprotnim. Kako da otkriješ koji brat laže, koji govori istinu? Naša politička scena sve češće podseća na ovu igru, u kojoj, nimalo voljno, učestvuje čitav narod.
       Iako je građanima Srbije ekonomsko stanje zemlje neprikosnoven prioritet, trendovi rejtinga političkih lidera i stranaka pokazuju da na pad njihove popularnosti više utiču sukobi i afere nego nezadovoljstva ekonomskom situacijom. Politička scena se odavno podelila na proreformiste i one koji su za Srbiju na nekom drugom (još nedefinisanom) putu. Međutim, politički sukobi se sve ređe vode na polju ovih, za građane možda sudbonosnih razlika u strategijama za budućnost zemlje, a sve više na polju razotkrivanja podvala i zavera, kao u špijunskim pričama.
       Prvi, za javnost otvoren, sukob Koštunice i Đinđića, povodom hapšenja Slobodana Miloševića aprila 2001, naneo je i prvu štetu popularnosti oba vodeća lidera DOS-a. Posle pada u maju, Koštunica je povratio svoju popularnost i sredinom juna 2001. još je imao neprikosnovenu podršku - 83 odsto građana Srbije koji ga ocenjuju pozitivno. Taj prvi sukob mogao je da liči na sukob stavova, iznesenih otvoreno i motivisanih brigom, ma koliko po ideji različitom, za dobrobit Srbije.
       No, već sledeći nesporazum, oko izručenja Miloševića u Hag, u prvi plan je istakao za poverenje mnogo erozivniji element: sumnju u iskrenost lidera. Igra je počela: "Ko laže, ko govori istinu?" Građani su zagonetku rešili na štetu Koštunice, ali je, mada u manjoj meri, sukob smanjio popularnost i drugog aktera. U julu 2001 (prema istraživanju Strateškog marketinga), u izjave predsednika Koštunice povodom događaja oko izručenja Miloševića u Hag nije poverovalo 53 odsto građana, a čak 34 odsto njegove najčvršće podrške (deo populacije koji je Koštunicu ocenjivao pozitivno, Đinđića negativno). Iako je, sa druge strane, premijeru Đinđiću odato priznanje da je preuzeo odgovornost i uradio ono što je bilo neminovno (45 odsto populacije), popularnost oba lidera, do aprila u stalnom usponu, počela je da pada.
       Od tih prvih sukoba oko Haga, poverenje u sve institucije vlasti neprestano pada, a doživljaj ljudi da se vlast tuđi od njihove sudbine, neprestano raste. Problemi građana i problemi vlasti u 2002, posle kraće saglasnosti u kampanji skoncentrisanoj na ekonomska pitanja povodom godinu dana vlade, opet su krenuli u raskorak. Dok vlast potresaju afere, građani brinu o životnom standardu. I poslednje, julsko istraživanje Strateškog marketinga, pokazalo je, kao i ona svih prethodnih meseci, da ekonomski problemi za građane Srbije imaju nesumnjiv prioritet (nezaposlenost, niske plate, penzije...). Preko 70 odsto građana probleme ličnog standarda mesecima unazad navodi kao one kojima vlast pre svega treba da se bavi. Ni problem Haga, ni problem Kosova, ni odnosa sa Crnom Gorom i budućeg uređenja države, nisu se našli na spisku prioriteta, kao što se nikad na tom spisku nije našla ni bilo koja politička afera.
       Ni najnovija afera započeta smenom generala Pavkovića nije se našla na listi problema koje su građani spontano naveli kao za njih lično važne, ni u junskom ni u julskom istraživanju javnog mnjenja. Ali je, kao i svaka prethodna, i ova afera ostavila trag: povećala broj neopredeljenih birača i smanjila popularnost sukobljenih lidera. Kada bi u nedelju bili izbori, trećina populacije bila bi neodlučna za koga da glasa, ili ne bi izašla na izbore. Predsednik Koštunica ocenjen je pozitivno od 39 odsto populacije, što je njegov najniži rejting od izbora 2000. godine.
       To što afere i njihova razrešenja nisu osnovna briga građana, nikako ne znači da građani vlast oslobađaju obaveze razjašnjenja. Naprotiv: u istraživanju sprovedenom 17. i 18. jula, 73 odsto građana izjavilo je da smatra veoma važnim da se događaji vezani za slučaj smene generala Pavkovića razjasne do kraja. U cilju razjašnjenja, 77 odsto građana izjavilo je da odobrava formiranje Anketnog odbora. Istovremeno, međutim, samo 30 odsto građana reklo je da ima poverenje u Anketni odbor, 32 odsto da nema poverenja, a 25 odsto da Anketnom odboru i veruje i ne veruje u podjednakoj meri (14 odsto nije znalo da odgovori na ovo pitanje). Rezultati istraživanja od 25. do 27. jula pokazuju da se odnos poverenja i nepoverenja nije bitno promenio.
       Potvrdu interesovanja, uprkos nepoverenju, nalazimo i u rezultatima AGB SR elektronskog merenja gledanosti prenosa rada anketnog odbora: postiže se veoma visoka gledanost - u proseku i preko 300 000 gledalaca. Kako ti prenosi traju po čitav dan, više od dva miliona ljudi je pogledalo bar neki deo prenosa.
       Uprkos interesovanju građana, teško je očekivati da će rad Anketnog odbora znatno promeniti uverenja ljudi. Da stavovi lako prekrajaju činjenice, a činjenice teško menjaju stavove, odavno je i dobro poznato. I pre početka rada Anketnog odbora javnost se podelila u pogledu uverenja (rezultati istraživanja 17. i 18. jula). Veći broj građana veruje da je prisluškivan predsednik Koštunica, 45 odsto (19 odsto ne veruje, 16 odsto nije sigurno) nego što veruje da je iz kabineta predsednika Koštunice dat nalog za upad u Biro za komunikacije republičke vlade, 31 odsto (34 odsto ne veruje, a 35 odsto nije sigurno).
       Pa ipak, više građana je pokvarilo svoje mišljenje o Koštunici, nego o Zoranu Đinđiću. Rejting predsednika Koštunice i Demokratske stranke Srbije tim povodom pada, a rejting premijera Đinđića i Demokratske stranke ostao je stabilan. Kakve god svedoke da izvede Anketni odbor, kakve god činjenice da iznese, pitanje istine ljudi će rešiti shodno svojim uverenjima, a čvrsto uverenih je, čini se, sve manje i manje.
       Posledice sukoba i afera ne završavaju se, naravno, na promeni rejtinga popularnosti aktera. Na početku kampanja za republičke predsedničke izbore, afera Pavković uticaće bez sumnje na opredeljenje birača. Iako je u anketi realizovanoj između 25. i 27. jula većina građana Srbije (63 odsto) izjavila da očekuje da će se predsednik Koštunica kandidovati na izborima, procenat onih koji bi mu dali svoj glas opao je u dva poslednja meseca. U julskom istraživanju, veći procenat birača dao bi svoj glas Labusu, nego Koštunici, ali je tome više doprineo pad podrške Koštunici, nego porast podrške Labusu. Sem što je opažen kao ekonomski stručnjak, a ne političar po profesiji, Labus ima istu bitnu prednost koju je Koštunica imao na izborima 2000. godine - ostao je izvan sukoba i afera. Dokle god čistunstvo takve vrste može da bude prednost, umesto da se podrazumeva, afere i sukobi političkih lidera imaće važniju ulogu u opredeljenju birača, od programa i strategija onih kojima dajemo poverenje da Srbiju vode u budućnosti.
      
       SVETLANA LOGAR
       (Direktor istraživanja u Strateškom marketingu)