Suđenju često prisustvuju studenti prava, sudije i advokati iz drugih zemalja, ali ponekad i ljudi u papučama i šortsevima koji izgledaju kao da su se u Haški tribunal sklonili od kiše

      Kad je reč o Hagu, može se slobodno govoriti o srpskoj novinarskoj koloniji. Gotovo svaki ozbiljniji domaći medij, bilo štampani, bilo elektronski, ima svoje izveštače koji prisustvju “suđenju stoleća”, kako su stranci nazvali suđenje bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću. Ljubica Gojgić je izveštavala iz Haga od samog početka suđenja (12. februar ove godine) i za svoju tročlanu TV ekipu kaže da predstavlja jednu konstantu ispred Tribunala u Hagu.
       Slobodan Milošević je često govorio da se on u sudnici Haškog tribunala ne brani, nego koristi svaku priliku da se obraća javnosti. Čak je bilo i komentara da se televizija koja prenosi suđenje stavlja u službu njegove propagande.
      
       - Tačno je da je bilo pitanja da li TV B92 omogućava Slobodanu Miloševiću da radi svoj marketing i marketing svoje stranke u Jugoslaviji. Međutim, ja sam veoma ponosna na našu televiziju i pametnu i hrabru odluku da se suđenje prenosi u potpunosti, bez komentara i selekcije. Verujem da haško suđenje pokreće neka pitanja o onome što nam se dešavalo u prethodnom periodu i smatram da gledalac treba da dobije priliku da to vidi i čuje i da na osnovu toga sam izvuče zaključak ko je u pravu, o težini dokaza, o ponašanju Miloševića, sudija. Pokazalo se da su naši gledaoci razumeli tu ideju, jer je suđenje Miloševiću, koje je deo projekta “Istina, odgovornost, pomirenje”, jedan od najgledanijih segmenata programa naše televizije.
      
       Da li vam se dešavalo da vas događanja u sudnici ponesu?
       - Sigurno da nije isto pratiti suđenje Slobodanu Miloševiću i, recimo, suđenje za ratne zločine počinjene u Ruandi. Prema ovom drugom bih imala drugačiji odnos. Međutim, smatram da su i u slučaju suđenja Slobodanu Miloševiću profesionalne norme osnov. Objektivno i nepristrasno izveštavanje je neophodno za bavljenje ovim poslom. Svojim gledaocima TV B92 je omogućila da vide uživo ono što se dešava u sudnici, a posao izveštača je da pokuša da dočara nešto od atmosfere van sudnice.
      
       Kako izgleda mesto sa kojeg posmatrate suđenje i ko može da mu prisustvuje?
       - Suđenje se posmatra sa galerije koja može da primi 100 do 150 ljudi i koja je od same sudnice odvojena staklom. Osim novinara, na galeriji haške sudnice često ima i mnogih znatiželjnika. Suđenju često prisustvuju studenti prava, sudije i advokati iz drugih zemalja, ali dođu i ljudi u papučama i šortsevima koji izgledaju kao da su se u Haški tribunal sklonili od kiše. Dešava se da neki otvoreno “navijaju”, reaguju na izjave, bilo Slobodana Miloševića, bilo na izjave svedoka.
      
       To zvuči pomalo neozbiljno, kao nepoštovanje suda.
       - Ponekad se ima utisak da se nalazimo u nekakvom akvarijumu, cirkusu. Međutim, u Hagu ističu da je to otvoreno, javno suđenje i da nije ekskluzivno rezervisano samo za pravnike i novinare. Samim tim, suđenju može da prisustvuje svako ko želi.
      
       Osim što možete da pratite suđenje, šta vam je još dostupno? Da li možete da stupite u kontakt sa nekim od zvaničnika Tribunala?
       - Novinari ne mogu da dođu do svih dokumenata koji cirkulišu u sudnici, ali imaju mogućnost da dođu do onih koji su javni. Veoma su korisni takozvani pretpretresni podnesci u kojima je objašnjeno kako Tužilaštvo namerava da izvodi dokaze protiv Miloševića, koje svedoke namerava da pozove. To je naročito korisno budući da se u Hagu sudi po pravnom sistemu (kombinacija anglosaksonskog i kontinentalnog prava) koji je nama manje poznat. Što se komunikacije sa ljudima iz Tribunala tiče, strogo se poštuje hijerarhija, što znači da su novinari upućeni na pres službu i outreach program, preko kojih se ugovaraju razgovori. Novinari koji duže prate haška dešavanja primećuju, na primer, da je Karla del Ponte, glavni tužilac, sa kojom se nekada moglo razgovarati u holu suda, vremenom postala nepristupačnija.
      
       Karla del Ponte predstavlja jednu stranu, Tužilaštvo. Šta je sa sudijama? Da li je moguće doći do njih?
       - Razgovor sa sudijama koji bi bio vezan za suđenje nije dozvoljen. Moja televizija je želela da napravi intervju sa korejskim sudijom Kvonom koji je osvojio sipmatije svih izveštača iz Haga, ali on se izvinio uz obrazloženje da sudijama nije dozvoljeno da daju intervjue. Smatram da je greška što je Tribunal dopustio da njegov glavni i najglasniji reprezent bude Tužilaštvo, odnosno Karla del Ponte i što su druge strane manje glasne.
      
       Da li je moguće posetiti zatvor?
       - Do sada niko nije dobio dozvolu za ulazak u zatvor, čak ni u neke prostorije koje su prazne. Inače, i strani i domaći novinari vrlo često upućuju zahteve te vrste pres službi. Objašnjenja su da optuženici i pritvorenici nisu retke životinje i da zato novinarima ne bi trebalo omogućiti tu vrstu safarija, koju bi neki od zatvorenika mogli da shvate kao povredu ličnog dostojanstva. Kad smo kod zabrana, nije nam dozvoljeno ni unošenje kamere na galeriju, iako bi bilo zanimljivo videti ponašanje ljudi na galeriji.
      
       Deo domaće javnosti je sklon da suđenje Slobodanu Miloševiću okarakteriše kao propali pokušaj “suđenja stoleća” kao farsu ili cirkus. Kakav je vaš utisak?
       - Kod nas ima ljudi koji smatraju upravo suprotno - da Haški sud treba da poštujemo i ispunjavamo sve obaveze. Takođe, deo javnosti i tamo i ovde smatra da, s obzirom na situaciju u našem pravosuđu, Slobodan Milošević ima bolji tretman u Hagu nego što bi imao ovde. Međutim, moram da kažem da mnogi domaći i strani sagovornici Devedesetdvojke imaju i ozbiljne zamerke na rad suda. Haški advokati, recimo, smatraju da je Milošević već sakupio dovoljno materijala za pokretanje žalbenog postupka. Najviše ktitika može se čuti na račun glavnog sudije Ričarda Meja i njegove prakse da Miloševiću često oduzima reč. Deo stručnjaka smatra da je jedan od problema suđenja zahtev da ono bude brzo, a da se pri tome u drugi plan stavlja, ili čak ponekad zaboravlja potreba da suđenje bude i pravično.
      
       DRAGANA MATIĆ