NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šanse padaju sa bankrotstvom

Poštenje, delotvornost i trud - to su vrednosti koje Edmund Štojber, kandidat za kancelara nemačke konzervativne opozicije na predstojećim saveznim parlamentarnim izborima, želi da podstiče budu li mu birači 22. septembra ukazali poverenje

      Šef bavarske vlade i predsednik izraženo konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU) smatra, kako je izjavio proteklog vikenda, da se postignut uspeh vrednuje samo još u sportu gde, kako je ironično dodao Štojber, niko ne pita da li je onaj na pretposlednjem mestu imao nesrećno detinjstvo.
       Prema sadašnjem stanju, zaista i postoje ozbiljni izgledi da Štojber dobije izbore. Njegova CSU i sestrinska Hrišćansko-demokratska unija (CDU) koje na izbore uvek izlaze zajednički (u Bavarskoj i ostatku zemlje), kako pokazuju ispitivanja javnog mnjenja, dobile bi 42 odsto glasova. Zajedno sa takođe opozicionim liberalima (FDP), konzervativci bi imali apsolutnu većinu od 52 odsto mesta u parlamentu.
       Vladajuća Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) kancelara Gerharda Šredera bi na izborima pak osvojila svega 35 odsto glasova. Sadašnji koalicioni partner, stranka Savez 90/Zeleni šefa diplomatije Joške Fišera dobila bi tek šest procenata, te bi crveno-zelena većina bila nemoguća čak i ako bi sadašnja koalicija odlučila da, što sada odlučno odbacuje, sarađuje sa bivšim komunistima, Partijom demokratskog socijalizma (PDS) koja takođe uživa poverenje šest odsto birača.
       Istraživači javnog mnjenja slažu se u proceni da opasnu nepopularnost Šrederove vlade treba dovesti u vezu sa lošim ekonomskim pokazateljima i raspravom o katastrofalnom finansijskom položaju nemačkih komuna.
       Šreder, doduše, i dalje ubedljivo vodi ispred Štrojbera, jer njega, dinamičnog i uvek nasmejanog, na mestu kancelara i dalje želi da vidi 42 odsto birača, dok sedokosog i uglavnom uštogljenog Štojbera kao kancelara priželjkuje tek 29 odsto Nemaca. No, o tome ko će biti kancelar odlučiće broj glasova koje dobiju partije dvojice kandidata, a ne njihova dopadljivost. Šrederovi izgledi da dobije izbore su dramatično opali, a Štojberovi naglo narasli, a zapravo u poslednje četiri godine niti je SPD napravila katastrofalne greške, niti je konzervativna opozicija ponudila ideje i rešenja koji bi birače i stručnjake fascinirali originalnošću i očitim izgledima za uspeh.
       Zapravo, CDU je do ove godine bila zauzeta raščišćavanjem velikog skandala koji je nastao kad je objavljeno da su i vodeći političari umešani u ilegalno finansiranje stranke. Sopstvenog kandidata za kancelara CDU nije zapravo mogla da istakne, izbor je pao na Štojbera, šefa vlade privredno najuspešnije nemačke savezne pokrajine.
       Nezaposlenost u Nemačkoj iznosi 9,5 odsto - bez posla je 3,95 miliona ljudi. U 82-milionskoj Nemačkoj stalni posao ima 27,9 miliona ljudi, još 4,12 miliona ih radi privremeno ili sa nepunim radnim vremenom. Privredni rast je u proseku u proteklim godinama Šrederove vladavine iznosio 1,5 odsto u proseku, a vlada predviđa da će u ovoj godini on dostići cifru od samo 0,75 procenata.
       Kada se Šrederovi rezultati uporede sa onima kakve je u poslednjem periodu 16-godišnje vladavine prikazao njegov naslednik, hrišćanski demokrata Helmut Kol, razlika i nije preterano velika. Prosečna stopa nezaposlenosti je u poslednjem Kolovom mandatu iznosila 10,5 odsto, a u Nemačkoj je kratko pre odlaska “kancelara ujedinjenja” bilo 4,10 miliona ljudi bez posla.
       Kol je otišao sa vlasti, posle katastrofalnog poraza CDU/CSU na izborima u septembru 1998, u vreme kada je u zemlji zaposleno bilo 27,3 miliona ljudi, uz prosečan privredni rast takođe od 1,5 odsto.
       Šreder je biračima, privrednicima i političkim konkurentima delovao uvek kao da je “rođen pod srećnom zvezdom”. Posle početnih uspeha sreća kao da je počela da napušta Šredera. Loše posledice nedovoljno odlučnih reformi u privredi i na tržištu rada, kojima je trebalo pojeftiniti proizvodnju i povećati broj radnih mesta, bacile su u senku i one uspešnije poteze Šrederove vlade u oblasti poreske, penzione, socijalne i ekološke politike.
       Stanje u svetskoj privredi posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine takođe nije išlo naruku Šrederovom timu. Indeks vrednosti nemačkih akcija DAX žestoko je varirao, da bi proteklih
       nedelja stalno iznova dostizao rekordno nizak nivo. Svetska ekonomska iza odrazila se nepovoljno i na nemačko tržište rada.
       U javnosti je na imidž Šrederove socijaldemokratsko-zelene vlade svakako izrazito nepovoljno uticao nezapamćen talas bankrotstava u Nemačkoj. Prema procenama stručnjaka, do kraja godine broj bankrotiranih firmi popeće se na 40 000, a broj privatnih bankrotstava na 20 000. Šteta nastala padom mnogih preduzeća pod stečaj iznosi za prvu polovinu ove godine 22,5 milijardi evra.
      
       Katastrofalni rezultati
       Pod stečaj su pale firme koje su do pre samo nekoliko meseci važile kao “giganti” u određenim branšama. Među njima su medijski koncern “KirhGrupe”, građevinski koncern “Filip Holcman”, proizvođač aviona “Ferčajld-Dornije”, svetski poznat proizvođač pribora za pisanje i crtanje “Herlic”.
       Pored toga, u više vodećih firmi smenjeni su rukovodeći menadžeri, uglavnom zbog loših poslovnih rezultata ili loše dugoročne poslovne politike kompanija. Kad su sa scene otišli i moćnici kakvi su Ron Zomer, donedavno šef “Telekoma”, ili šef medijskog koncerna Bertelsman Tomas Midelhof, mediji pišu o “sumraku bogova” u nemačkoj privredi.
       Kancelar loše brojke o stanju privrede rado pripisuje upravo lošem stanju na svetskim tržištima, tvrdeći, kao sredinom jula u magazinu “Špigl”, da fundamentalni pokazatelji - rast industrijske proizvodnje i izvoza, pad inflacije i konsolidacija državnog budžeta -ipak počinju da se popravljaju.
       Ali, možda kasno za Šredera i njegovu vladu. Konzervativna konkurencija simpatije prikuplja obećavajući oštrije rezove u poreskoj politici i na tržištu rada, obećava da će umanjiti prava sindikata koji, kako on smatra, ometaju neke od nužnih reformi, najavljuje redefinisanje sistema socijalnih davanja. Kako se navodi u predizbornom programu CDU/CSU, “sloboda i vlasništvo”, “lična odgovornost i privatna inicijativa” treba da postanu osnove privrednog rasta u naredne četiri godine.
       No, iako je posle rezultata najnovijih ispitivanja javnog mnjenja nesumnjivo dobila krila, konzervativna opozicija sprema sebi i odstupnicu za slučaj da se stanje na svetskom tržištu ne popravi onako kako ona priželjkuje. Birači se populistički podsećaju i na spremnost konzervativaca da ukinu liberalizovane zakone o državljanstvu i useljavanju stranaca, kojima je olakšan ulazak stranaca u Nemačku. Vodeći konzervativci su glasačima poručili i da im za sve što su namerili, kad je reč o popravljanju ekonomske situacije i sprovođenju drugih nameravanih reformi, nikako nije dovoljan samo jedan četvorogodišnji mandat. Prethodno su od 1982. do 1998. konzervativci u koaliciji sa liberalima imali prilike da građanima pokažu šta žele.
       Pored građana, čiji pad simpatija pokazuju ispitivanja javnog mnjenja, protiv Šredera se okrenula i industrija. Vodeći predstavnici nemačke privrede već su otvoreno okrenuli leđa nekadašnjem “pajtašu” Šrederu i uključuju se u predizbornu kampanju konzervativaca. Osim toga, Šreder i njegove socijaldemokrate sa svojim zamislima o “socijalnoj tržišnoj ekonomiji” sve su usamljeniji u evropskom i svetskom okruženju posle odlaska Bila Klintona sa vlasti u SAD, kao i posle uspeha konzervativnih i srodnih stranaka na izborima u Italiji, Francuskoj, Holandiji, Španiji ili Portugaliji.
      
       SNEŽANA BOGAVAC


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu