NAZIV: Vodič kroz modernu arhitekturu Beograda AUTOR: Dijana Milašinović-Marić IZDAVAČ: Društvo arhitekata Beograda, 2002.

      Ovih dana u našim knjižarama pojavila se, najzad, knjiga koja će znatiželjnicima omogućiti da se lakše i bliže upoznaju sa oko 150 najznačajnijih dela beogradske moderne arhitekture, ostvarenih tokom dvadesetog stoleća. Pod naslovom “Vodič kroz modernu arhitekturu Beograda” magistar istorije umetnosti Dijana Milašinović-Marić objavila je prvu publikaciju ove vrste kod nas. Njenoj pojavi prethodio je, naravno, višegodišnji rad na istraživanju, sistematizovanju, izboru i obradi materijala, što samo za sebe znači mnogo više od polovine celog poduhvata.
       U finalnoj fazi, prilikom sadržinskog komponovanja knjige, zarad bolje preglednosti, spisateljka se poslužila podelom na dvanaest gradskih regiona. Na početku svakog regionalnog odeljka umetnuta je odgovarajuća mapa sa ucrtanim lokacijama predstavljenih objekata. Svakoj građevini ili grupaciji stilski istorodnih zgrada (novobeogradski blokovi) posvećena je po jedna stranica tipizirane forme. Na vrhu se nalazi broj prenet iz mape, zatim sledi fotografija praćena tekstom sa imenom autora, nazivom dela, vremenom građenja i piščevim osvrtom na funkcionalne i likovne karakteristike viđene u istorijskim, društvenim i idejnoumetničkim uslovima nastanka dela. U fusnoti je, potom, pomenuto nekoliko obližnjih objekata koji nemaju svoju jedinicu, a vredni su upoznavanja. Stranica se završava engleskim prevodom celog srpskog teksta, što “Vodič” čini privlačnim i za strane posetioce Beograda.
       U izboru objekata Dijana Marić se uglavnom oslonila na dosadašnje ocene naše istoriografije i kritike tako da u njenoj selekciji nema zapaženijih kriterijumskih revizija ili nekih svežih otkrića. U pojedinačnim osvrtima spisateljka je iskazala opisnu raznovrsnost, te valorizacionu i argumentacijsku ubedljivost, što uspešno podstiče i održava čitaočevo interesovanje. Kao dobru potvrdu takve autorske veštine nalazimo, primerice, u prikazu “Muzeja 25. maj”, gde su nađene prave reči u objašnjenju istorijskih okolnosti tokom njegovog građenja, a u ocenjivanju njegovih arhitektonskih vrednosti primenjena su pouzdana stručna merila.
       Grafičku obradu “Vodiča” je veoma uspešno izvela Tatjana Stratimirović prilagodivši format i prezentaciju sadržaja svrsi publikacije. Bilo bi, naravno, daleko bolje da su, umesto crno-belih, štampane fotografije u boji, ali to, ovoga puta, nisu dozvolile finansijske mogućnosti. No, budući da verujemo u ne tako daleko obnovljeno i prošireno izdanje, biće, nadamo se, prilike za još viši grafički nivo uz uključivanje i kolor fotografija.
       Dijana Milašinović-Marić je “Vodičem kroz modernu arhitekturu Beograda” ne samo ispunila jednu upadljivu žanrovsku prazninu u našoj arhitektonskoj literaturi nego je i na stručno-publicističkom planu ostvarila delo visokog kvalitetnog dometa.
      
       MILORAD H. JEVTIĆ