U ovom trenutku izgleda da će biti mnogo apstinenata, ali koliko će ljudi glasati zavisi od kampanje

      Šta biračima obećavaju političari? Bolji život. Kule i gradove. Da li je narod umoran od obećanja, da li je sit izbora i politike? Političari, videćemo to kasnije, misle da će na izbore izaći uobičajeni broj birača, dok sociolog Srećko Mihajlović veruje da će apstinenata, ovoga puta, biti prilično.
       Centar za proučavanje alternativa nedavno je objavio rezultate svog istraživanja javnog mnjenja Srbije i dao zanimljiv naslov svom istraživanju - Veliko zamajavanje naroda. A reč zamajavanje ima bar tri značenja: skretanje pažnje sa nečeg važnog na nevažno (zavođenje za Goleš planinu), ometati nekoga u poslu, a označava i laku zabavu. Da li se ovo odnosi i na predstojeće izbore? Svakako. Pitamo Srećka Mihajlovića, koji je rukovodio ovim istraživanjem, kako bi nauka definisala društvo u kome živimo.
       - Teško je imenovati društvo kao što je ovo naše. Nekoliko kolega pokušalo je da ovom tipu društva nadene ime, ali to im nije pošlo za rukom. Ono što mene obuzima, kad razmišljam o kvalifikativima ovakvog tipa društva, jeste pojam - rasuto društvo. Ako se od imenice rasulo može napraviti ovakav pridev, onda je to to. Sigurno je da smo društvo u rasulu. To je tako očigledna činjenica i ljudi to primećuju. U ovom društvu ne postoje pravila, ne poštuju se pravila, institucije rade previše voluntaristički, ne možemo se osloniti ni na institucije, ni na ljude, ovde niko nikome ne veruje (i to istraživanja pokazuju), pa će sve to sigurno uticati na izlazak birača na izbore. Ne iznenađuje toliko to nepoverenje u institucije, nije to u ovoj zemlji nikakva novost, ali postoji nešto što čoveka mora da iznenadi i zabrine. Naime, nedavno je naš centar radio jedno međunarodno istraživanje (ticalo se Slovačke, Rumunije, Bugarske i Srbije) o temi - koliko verujete u ljude. I pokazalo se da naš čovek ima mnogo manje poverenja u druge ljude nego i Bugari i Rumuni i Slovaci, a naš čovek ne veruje ni svojim rođacima. U ovim zemljama rođacima veruje i do 80 odsto ljudi, kod nas samo 30. Naši ljudi ne veruju ni inostranstvu, što je razumljivo posle svega šta su od tog inostranstva doživeli, ali ne veruju mnogo ni svojim sunarodnicima, Srbima, za razliku od drugih nacija koje veruju bar u svoje sunarodnike. Svaki drugi Srbin ne veruje Srbinu, kaže naše istraživanje. Najveće poverenje Srbi imaju u ljude koje dobro poznaju, koji su im prijatelji. To nepoverenje je rezultat lošeg iskustva, kroz decenije, i zato naši ljudi ne veruju ni političarima, kaže Mihajlović.
       Naglašava da greše oni koji misle da se narod može beskrajno varati. Zato će na izborima koji slede kandidatima biti teže nego ranije da ubede glasače u svoja predizborna obećanja. Ljudi će reagovati spontano siti obećanja koja se posle izbora zaboravljaju i zato istraživanja pokazuju da mnogi ne znaju za koga će glasati, a visok je procenat onih koji kažu da uopšte neće glasati.
      
       Francusko iskustvo
       Nešto drukčije govori Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga.
       - Rano je reći koliko će birača izaći na izbore, jer se ne znaju ni imena svih kandidata. Predizborna kampanja tek počinje i ona može, kada dođe pravo vreme, da animira biračko telo. Kad se javno mnjenje istražuje, važno je kako se to radi, važno je vreme i važno je kakvo se pitanje postavlja. Najvažnije je kako se pravi uzorak. Pretpostavimo da je napravljen dobar uzorak. Da li ćemo imati visok stepen apstinenata, odgovor će zavisiti od postavljenog pitanja. Mi smo s ispitivanjima javnog mnjenja počeli pre nego što su izbori i bili raspisani. Normalno je da smo tada dobijali visok stepen neopredeljenih i onih koje zovemo apstinentima. Poznato je da četvrtina birača nikad neće izaći na izbore. U zapadnim zemljama taj je procenat još i veći. Ako postavite pitanje za koga će neko glasati, a on kaže ime kandidata, to ne znači da će sigurno i izaći na izbore. Kao što ne znači da oni koji danas kažu da su neopredeljeni sutra neće biti opredeljeni. Sve to važi za one koji danas kažu da neće glasati. Najrealnije rezultate imaćemo kad obavimo ispitivanja pred same izbore, kad kampanja bude u punom jeku. Ovi izbori neće biti neki fenomen, neki izuzetak, i verovatno će izaći onaj uobičajeni procenat, kao i dosad - kaže Bogosavljević.
      
       Obmanjeni obmanjivači
       Vladimir Goati smatra da će prvi krug izbora biti proba, gde će svako moći da izmeri svoju snagu.
       - Drugi krug izbora, budući da je malo verovatno da će se u prvom krugu dobiti pobednik, biće masovniji. Podsetimo se šta se desilo u Francuskoj. Znamo da je Le Pen, u prvom krugu, za nekoliko procenata zaostao iza Širaka, a onda je u drugom krugu došlo do velike mobilizacije Francuza i Le Pen je doživeo ubedljiv poraz. Pobednika će, prema tome, odlučiti birači čiji će kandidati ispasti u prvom krugu i koji će se u drugome opredeljivati između dvojice - kaže Goati.
      
       Šta kažu političari?
       Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Maršićanin, čija stranka još nije objavila ime kandidata, kaže da dan, najviše dva, od izlaska našeg lista, građanima Srbije biće poznato da li će se Vojislav Koštunica kandidovati za predsednika Republike Srbije. Demokratska stranka Srbije neće imati drugog kandidata.
       - Ako predsednik naše stranke odluči da se kandiduje, mi ćemo, kao stranka, ući u kampanju svom snagom ili ćemo, ako ne budemo dali svog kandidata, objasniti građanima zašto smo doneli takvu odluku. Naravno, tu se ponovo otvaraju stara pitanja o kojima smo do sada već govorili: zašto se nije pristupilo izradi novog ustava Srbije, zašto je taj posao opstruiran, zašto se nije promenio Izborni zakon, koji nije dobar, jer se, prema njemu, i sa samo deset hiljada potpisa koji za dan-dva mogu da se skupe na ulici olako stiče pravo na kandidaturu, što je neozbiljno, nije propisano ni kako se kampanja može voditi, nije rešeno finansiranje političkih stranaka, sve je ostalo po starom, a u izbore se, ipak, ušlo. Svemu tome dodajmo i stanje u državi, koje je teško opisati, i zato nije čudno što ni nauka nije u stanju da kaže u kakvom mi to društvu živimo. Ali, sigurno je da smo društvo u burnom previranju (ne mislim samo na ekonomsku stranu), jasno je da smo društvo u tranziciji, a kad je politički sistem u pitanju, onda smo, zaista, u fazi između bivšeg autoritarnog sistema i demokratskog poretka koji težimo da izgradimo, a nalazimo se u situaciji kada imamo proces instaliranja novog, drugačijeg autoritarnog sistema, u svakom slučaju oživljavanja partijske države. Demokratskoj javnosti predstoji, dakle, borba da se izbori za ideale 2000, a od toga smo dosta daleko.
      
       Nema ni Slobe ni Voje
       Velika je energija potrošena na obaranje Miloševićevog režima, velike su nade polagane u novu vlast, a kad su se nade pomalo izjalovile, nije iznenađenje što su birači umorni, deprimirani i što će mnogi - slaže se Dragan Maršićanin - ove izbore možda prespavati. Postoji izreka da se ceo birački svet može obmanjivati neko vreme. Sve vreme može se zamajavati deo sveta, ali ne može se ceo svet obmanjivati sve vreme.
       - Celokupna vlast preselila se na nivo izvršne vlasti, parlament je potpuno derogiran, predsednik države Srbije postoji samo na papiru, narod to vidi i nije iznenađenje što građani u zapanjujućoj većini traže vanredne parlamentarne izbore, koji su za Srbiju najvažniji, i zato će biračko telo za njih biti i te kako zainteresovano - kaže Maršićanin.
       Apstinenata će biti, uvek ih je bilo, biće ih ovoga puta možda i više, ali to nije ključno pitanje zbog kojeg treba trošiti papir. Daleko je važnije za ovu državu šta će biti ako Vojislav Koštunica pobedi. Kako će on i premijer sarađivati, kad jedva govore, ako uopšte i govore?
       - Poznajem gospodina Koštunicu i znam da to neće biti tako. Oni moraju da govore. To se ne dovodi u pitanje. Ono što neće moći, to je nalaženje kompromisa između dve sasvim oprečne ocene: poštovanja Ustava i zakona, i bezakonja. Tu kompromisa nema. Jednostavno, u nekim stvarima kompromisa ne može biti. To ne mora samo po sebi da bude loše. Ako dođe do oštrog sukoba, što nije isključeno, može se očekivati i brže rešenje. Nije dobro da se stvari guraju pod tepih, najgore bi za Srbiju bilo da pobedi neko ko će podržavati bezakonje i neograničenu vlast vlade - kaže Maršićanin.
      
       Mentalno stanje naroda
       Visoki funkcioner Demokratske stranke Goran Vesić, na pitanja da li će DOS imati jednog ili više kandidata, i da li njihovo oklevanje da saopšte ime ili imena svojih kandidata može da izazove nemotivisanost birača, odgovara da DOS sigurno neće imati kandidata kakav je bio Vojislav Koštunica pre dve godine, i to iz nekoliko razloga.
       - Demontiran je režim Slobodana Miloševića, što nam je tada bio osnovni cilj. Drugo, predsednik Srbije bi trebalo da bude čovek od opšteg poverenja, a ne čovek iz neke stranke. U mnogim evropskim zemljama predsednici država često nisu iz velikih stranaka, nego su to ljudi od opšteg ugleda. Mi ćemo uskoro na Predsedništvu DOS-a o tome razgovarati. Ako padne odluka da DOS izađe sa jednim kandidatom, Demokratska stranka će tog kandidata podržati. Ukoliko DOS bude imao više kandidata, mi ćemo se založiti da se ti kandidati međusobno ne napadaju i da vode fer utakmicu. Što se tiče mogućnosti da na izbore izađe manje birača nego obično, u to mnogo ne verujem. Ovoga puta ne postoji izraziti favorit, a ako već postoje favoriti, to su njih dvojica, jer samo kad se unapred zna ko će na izborima pobediti, onda birači gube motiv da na izbore izađu. To se desilo dve hiljadite: u septembru, na savezne izbore, izašao je najveći broj birača otkako višestranački izbori postoje i tada je Koštunica pobedio Miloševića, da bi na republičke izbore, tri meseca kasnije, kad se znalo da DOS nema ozbiljne konkurencije, na izbore izašlo osetno manje ljudi - kaže Vesić.
       Na izborima, to nije ništa čudno, nemalu ulogu, pored političkog, igra i psihološki momenat. Masovna psihologija. O tome za naš list govori Boris Tadić, potpredsednik Demokratske stranke, psiholog po struci.
       - Mi smo u prilično apsurdnoj situaciji. Postoji izvesna zasićenost politikom, ali su prenosi iz republičkog parlamenta dosta gledani. Pa i oni koji kažu da im je politike preko glave, bulje u televizor kad je direktan prenos iz parlamenta, a verujem da bi mnoge firme rado ubacivale reklame u vreme tih prenosa jer su oni zaista gledani. Na vaše pitanje kakvo je stanje te masovne psihologije u našoj zemlji, mogu da kažem da je dosta teško. Da li će to imati uticaja na procenat koji će izaći na izbore, sigurno je da hoće, ali, taj uticaj može biti i pozitivan i negativan. Niko danas ne može pouzdano da kaže - da, to će odbiti birače od izbora, ili da kaže - ne, to će privući birače. Sve to govorim zato što imam prilično iskustva u vođenju političkih kampanja i znam koliko dobra kampanja može da utiče na svest birača. Mentalno stanje u narodu menja se iz dana u dan, sve do samih izbora, i videćemo kako će se sve završiti. Ponavljam, predizborna kampanja ima veliku ulogu. Mi smo na prošlim izborima, mislim na DOS, uspeli da tu motivisanost podignemo do neslućenih visina i zato smo imali veliki odziv birača, tu postoji i ono - tajna. Masovne posete imaju neki “kik”, neko ubrzanje, koje je teško predvidljivo u običnim situacijama. To je važilo za miting 5. oktobra, kad je dostignuta kritična masa i kad je bivši režim pao. To ubrzanje je posledica priprema za izbore, pa kad se kampanja ozbiljno pripremi, birača neće nedostajati - kaže Tadić.
       Vreme i iskustvo naučilo nas je da smo narod težak za pouzdana predviđanja, da kod nas biva, ponekad, i što biti ne može. Izvesno je da će izbora biti, a koliko će ljudi izaći, znaćemo poslednjeg dana septembra.
      
       PETAR IGNjA