Okrenuli smo se velikim predstavama - kaže selektor festivala, Jovan Ćirilov

      Pozorište je škola istine u kojoj okrutnost ima svoje mesto
       Mišel Buke
       Ovu misao francuske pozorišne i filmske glumačke zvezde svakako će potvrditi i predstave ovogodišnjeg, 36. Bitefa, koji se pomalo pretenciozno odvija pod sloganom Novi svetski (pozorišni) poredak. Umetnički direktor i selektor Jovan Ćirilov kaže da je naslov izvučen zato što većina izabranih predstava odgovara na aktuelne teme, u dijalogu je sa modernim društvom koje je globalističko, jer "pravi umetnici su uvek u protivstavu prema društvu u kome žive".
       Vidno zadovoljna, ekipa koja je uradila ovogodišnji Bitef (ista kao i prošle godine, sa izuzetkom dva člana, koji su u međuvremenu izašli iz Saveta festivala, Biljane Srbljanović i Aleksandre Jovićević), predstavila je program u tek završenoj sali u podrumu pozorišta na Terazijama, koja će za vreme festivala služiti kao pres-centar i mesto susreta učesnika i posetilaca (dakle, svi koji žele mogu da dođu).
       Direktor Bitef teatra i ove manifestacije, Nenad Prokić, kaže da se posle godina društvene krize koja se neminovno odrazila i na festival, on vraća kvantitetu i kvalitetu u okviru kojeg je zaradio svetsku slavu, a Ćirilov govori o osetnom skoku u odnosu na poslednju sezonu.
      
       Mogućnost poređenja
      
       Većina predstava koje je selektor zamislio za ovogodišnji festival i njihovi autori, stižu u Beograd. Ekskluzivno je najavljen Robert Vilson koji dolazi na otvaranje Bitefa (ekskluzivno i zato što će Beograd biti jedini grad u kome će prisustvovati izvođenju svoje verzije Vojceka koja je na turneji), kada će njegov komad biti odigran dva dana zaredom u Narodnom pozorištu, pa će valjda imati priliku da ga vidi i malo manje uvažena publika od one koja posećuje premijere.
       "Bob Vilson se pojavio na Bitefu pre nego što se proslavio u modernom pozorištu i ušao u antologije", kaže Prokić dodajući da im američki reditelj često šalje dopisnice iz raznih krajeva sveta.
       Šta je ovogodišnja orijentacija selektorova? "Okrenuli smo se velikim predstavama, ali ne iz vrednosnih, već iz estetskih razloga; jedna mala skulptura iz antičkog doba može da bude monumentalna kao i neki Meštrovićev spomenik, ali i tu, naravno, postoje razlike", kaže Ćirilov.
       Većina predstava koje ćemo videti na Bitefu su festivalske, ili su prošle neke festivale ili su produkovane na njima, ili će posle beogradskog otići na neki drugi festival. Njihov vek u smislu aktuelnosti nije dugačak i zato je uspešnost festivala u tome koliko je uhvaćen sadašnji pozorišni trenutak.
       "Pokušavamo da budemo brzi, da dovedemo predstave koje nisu već prohujale", kaže Prokić.
       Posle godina u kojima su preovlađivale male produkcije, na Bitef se vraćaju spektakularnije, ambicioznije (i skuplje) predstave. Pored Vilsonovog komada, za koji selektor kaže da donosi novi smisao, novi kolorit klasičnom Bihnerovom delu, dolazi i predstava Plastelin, mladih ruskih pozorišnih stvaralaca u usponu, Vasilija Sigarova i Kirila Serebrenikova. Zanimljivo je da je ovo delo dramskog pisca Sigarova, koji je već tražen u Nacionalnom teatru u Londonu, objavljeno kod nas u antologiji "Gvozdeni vek" pre dve godine, u prevodu Novice Aćina.
       Za predstavu u režiji Tomaža Pandura, Hazarski rečnik, koju je publika na kratko imala priliku da vidi, zainteresovani su i strani kritičari koji dolaze. To je jedna od četiri jugoslovenske predstave na programu (dakle znatno više nego proteklih godina), pored predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Skup, Jagoša Markovića i Supermarket Alise Stojanović i koreografske predstave Dalije Aćin, Pasija po telu Bitef teatra, za koju Prokić kaže da je verovatno najbolja predstava modernog plesa u protekloj godini kod nas, koja može da ode u svet iako mi u tom segmentu pozorišta zaostajemo.
       Biće zanimljivo uporediti dve rediteljske postavke komada Biljane Srbljanović, pošto sa istim delom, u izvođenju belgijskog pozorišta, posle desetak godina dolazi nekadašnji "Beograđanin", reditelj Paolo Mađeli (koji se, doduše, te veze davno odrekao). Mađarsko viđenje Zločina i kazne, koje se odvija u savremenom zatvoru, režirao je Arpad Šopšić, poznati filmski reditelj, čiji će filmovi biti prikazani u okviru pratećeg programa.
       Poljska predstava Festen (Proslava), rađena prema istoimenom danskom novotalasnom filmu, "neka vrsta Gospode Glembajevih našeg vremena", objašnjava Ćirilov, koja okuplja ogromni ansambl u neobičnom mizanscenu, smatra se jednom od najuspelijih evropskih predstava u protekloj godini. Šteta je samo što uporedo neće biti prikazan i film, da bi se onima koji ga nisu videli pružila mogućnost komparacije. Reditelj Gžegož Jažina, kome je tridesetak godina, pripada trenutno najpopularnijim poljskim rediteljima.
       Slovenci će izvesti dve koreografske predstave, a zahvaljujući Gete institutu iz Nemačke dolazi Suzana Link da prikaže jedno sveže lice modernog plesa. Dve verzije Hamleta, nemačkog reditelja Nikolasa Štemana, čija karijera je na uzlaznoj liniji, i slovačke trupe iz malog mesta Nitre, imaju zajedničku samo ikonografiju 21. veka. Slovačku predstavu selektor najavljuje kao ovogodišnje otkriće Bitefa, koje festival prvi put predstavlja svetu. "Na Bitefu su mi uvek važnije one predstave koje još nijedan festival nije video, kao što je ova ili Zločin i kazna ili Plastelin. Uvek smo imali ambiciju da otkrivamo, a danas je to želja da opravdamo reputaciju koju Bitef ima, da su na njemu ekskluzivne predstave, da na njega dolaze kritičari iz celog sveta da ih vide", dodaje Ćirilov.
      
       Ne obazire se na kritike
      
       Dok je u prošlogodišnjem programu bilo dosta azijskih predstava, ove godine sa tog kontinenta videćemo samo veliko klasično pozorište, drevnu pekinšku operu. Koreografske predstave, kojima je Bitef uvek naklonjen, zauzimaju trećinu programa. "Ne obazirem se na kritike da na Bitefu ima previše koreografskih predstava. Za naše vreme najkarakterističnija je razrušena granica između plesnog i dramskog pozorišta, u jednom svom toku", kaže Ćirilov.
       "Bitef je sigurno najvažniji pozorišni događaj kod nas ali treba raditi na tome da se razbije njegov hermetizam, da dopre do šire publike, što nije bio slučaj do sada", smatra mlada beogradska pozorišna rediteljka Đurđa Tešić, koja se upravo vratila sa festivala u Avinjonu. "Na velikim festivalima je interesantno što ih posećuju različiti ljudi, što mogu da se vide baka i deka od sedamdeset godina koji su došli da gledaju neku nepoznatu trupu iz Nemačke, što sa Bitefom, koji je ostao elitistički, nije slučaj", dodaje ona.
       Neumesnog poređenja radi, na ovom poznatom evropskom festivalu svake godine prikaže se četrdesetak predstava, a poseti ga oko 120 000 ljudi. Zarada koju jedan takav festival donosi - ogromna je. "To ne možemo da očekujemo od Bitefa koji je pre dve, tri godine organizovan sa stotinak hiljada maraka. Buxet ovog festivala još uvek je pedeset puta manji od osrednjeg evropskog festivala; sve zajedno oko 700 000 maraka. Kada sam došao na ovo mesto '97. godine, Bitef je koštao milion", kaže Prokić.
       Ugovor sa JAT-om, sklopljen ove godine, prvi je korak ka uspostavljanju svetske prakse po kojoj velike kompanije sponzorišu velike festivale i način da manifestacija kao Bitef postane turistička atrakcija od koje se zarađuje, u koju se uloženi novac mnogostruko vraća državi.
      
       ANA OTAŠEVIĆ