NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Crna braća dvoglavog orla

Međunarodni tužilac koji je dozvolio Ramušu Haradinaju da se brani sa slobode možda bi mogao i da se zabrine, jer je nekadašnji komandant OVK za Metohiju - na putu. Možda i izvan granica Kosova

      Premijer Kosova dr Bajram Redžepi bio je jasan. Podizanje optužnice protiv lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, njegovog brata Dauta i još četiri Albanca, imaju za cilj "kriminalizaciju oslobodilačke borbe naroda Kosova i UČK".
       "Vlada zahteva prekid hapšenja i intenziviranje sudskog postupka uhapšenih koji u nedostatku dokaza treba da budu oslobođeni", rekao je Redžepi na vanrednoj sednici Vlade Kosova 19. avgusta dodajući da su i same optužnice protiv bivših visokih oficira OVK i Kosovskog zaštitnog korpusa sporne, jer su podignute na osnovu "srpskih zakona i spekulacija unutar i izvan Kosova" i da tužioci i sudije nemaju mandat da istražuju i optužuju za (zlo)dela počinjena pre dolaska mirovnih trupa Ujedinjenih nacija u junu 1999. To što su policajci UN i vojnici KFOR-a spremni da uhapse Milana Ivanovića, predsednika Srpskog nacionalnog veća, onog časa kada kroči na Kosovo, dr Redžepi ne dovodi u pitanje, jer je reč o "ratnom zločincu" koga štiti i novi režim u Beogradu.
       Komplikacije
       UNMIK je odmah demantovao premijera objasnivši da hapšenja nemaju političku pozadinu i da ne postoje pomenuta ograničenja za sudije i tužioce. Možda i zbog smanjenja napetosti među Albancima, tužilac je odlučio da se Ramuš Haradinaj, nekadašnji komandant OVK za Metohiju, brani sa slobode. Ta odluka podrazumeva uverenost tužioca da heroj i legenda Oslobodilačke vojske Kosova, neće ometati istragu odnosno da neće pokušati da utiče na svedoke koji bi eventualno mogli da svedoče protiv njega, odnosno u korist njega, brata mu, komandanta Remija, Fatona Mehmetaja, Bekima Zekaja, Ahmeta Eljšanija i Ramuša Ahmedaja optužene da su krajem juna 1999. godine, između ostalog, nezakonito pritvarali i nanosili teške povrede kosovskim Albancima.
       Ramuš Haradinaj, nije mogao 20. avgusta 2002. godine da za NIN kaže šta misli o optužnici koja ga tereti i za prevaru u julu 2000. godine. Kako je rečeno u sedištu stranke, Ramuš Haradinaj je na putu, iako je međunarodni tužilac bio uveren da on neće bežati pred pravdom. Ukoliko je ova tvrdnja aktiviste Alijanse za budućnost Kosova tačna, međunarodni tužilac bi mogao i da se zabrine.
       Suzan Manuel veruje da zbog sigurnosti tužilaca "Ministarstvo pravde neće objavljivati njihova imena", pa tako NIN nije ni mogao da se obrati "nepoznatom" tužiocu.
       Iako u Alijansi nisu rekli gde je predsednik ove treće po veličini kosovske partije, postoji mogućnost (makar samo teoretska) da je Haradinaj, kao pre neki dan i dr Milan Ivanović, prešao na onu drugu stranu granice. Doduše Ramuš Haradinaj bi to učinio na onom delu granice SR Jugoslavije, odnosno Kosova, sa Albanijom ili sa Makedonijom koja je praktično otvorena i bez nadzora. U tom slučaju bilo bi jako teško suditi Ramušu Hardinaju koji ima i mnogo ugleda i mnogo prijatelja u Albaniji, a naročito u Makedoniji gde je on obučavao borce Oslobdilačke nacionalne armije kojima je komandovao njegov brat Daut.
       Kao što se Rustem Mustafa, bar za sada, ne tereti za bombaške napade u prištinskim i podujevskim kafićima, tako se Ramušu Haradinaju za sada ne stavljaju na teret odgovornost za pucnjavu u pećkom kafiću Panda (14. decembra 1998. kada je šest maloletnih Srba poginulo), pokušaj ubistva američkog posmatrača, pucanje u ruske vojnike KFOR-a, niti masovni zločin septembra 1998. godine kada je 36 Srba ubijeno u selu Glođane kod Peći, rodnom mestu Haradinaja.
       Istražitelji UN prikupili su dokaze o umešanosti Ramuša i Dauta Haradinaja u okršaju sa članovima porodice Musaj koja ih optužuje da su naredili ubistvo jednog od braće Musaj koji su bili pripadnici rivalskog FARK-a (Oružanih snaga Republike Kosovo). Pojedini ljudi iz britanskih vojno-obaveštajnih krugova (angažovani u radu Kosovske verifikacione komisije) tvrde da je ova "likvidacija" motivisana "poslovnim neslaganjem" odnosno pokušajem porodice Muslaj da preuzme kontrolu nad trgovinom oružjem i drogom.
       Pucnjava
       Neposredno pre incidenta, trojica braće Musaj posetila su Haradinajevog oca Hiljmija zahtevajući, u skladu sa običajnim pravom, posmrtne ostatke ubijenog brata. Kako su se pregovori dve porodice neuspešno završili Sadik Muraj obećao je da će dolaziti sve dok ne dobije telo brata.
       Međutim, braća Haradinaj složila su se da Muraji ne bi trebalo više da uznemiravaju njihovog oca i u pola dva ujutro bili su u selu Streoce - sa više od 35 pouzdanih ljudi kojima nije bilo teško da ponesu i ručni minobacač.
       "U noći između četvrtka i petka oko četrdesetak ljudi, s kalašnjikovima i bombama, opkolili su našu kuću", rekao je između ostalog u istražnom postupku, Sadik Musaj (10. juna 2000. godine) naglašavajući da se napad dogodio juna 1999. godine neposredno po dolasku međunarodnih mirovnih trupa.
       U tom okršaju gde ni porodica Musaj nije sedela skrštenih ruku. Ramuš Haradinaj bio je ranjen, pretpostavlja se da ga je brat Daut izvukao do helikoptera KFOR-a a onda je prebačen u američku bazu Bondstil u blizini Uroševca gde mu je ukazana prva pomoć. Do potpunog oporavka Haradinaj je lečen u američkoj bolnici u Nemačkoj.
       Da nije bilo napora nekoliko britanskih oficira i novinara, pre svega Nikolasa Vuda (The Observer, The Guardian) cela afera i umešanost američkih pripadnika KFOR-a i Stejt departmenta bila bi u potpunosti zataškana, kao i nekoliko prethodnih istraga koje je lično obustavio Bernar Kušner, tadašnji šef misije UN na Kosovu i Metohiji.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu