"Još nismo platili račune za ono što se moralo zakupiti ili iznajmiti, ali nam se daje na poverenje da ćemo svoje obaveze ispuniti", kaže Bojan Zečević, šef izbornog štaba Miroljuba Labusa

      Start predsedničke kampanje, bar u finansijskom delu, počeo je skandalom - prvo je lider Nove Srbije Velimir Ilić javno optužio guvernera NBJ Mlađana Dinkića da je finansijski podupro kandidaturu Miroljuba Labusa sa 12 miliona evra i to iz "viška" pronađenog u Trezoru centralne banke. Otuda je munjevito odgovoreno - tužbom za krivično delo klevete. Dinkić tvrdi da time nije uvređen i oklevetan on kao ličnost, već je okrnjen ugled cele Narodne banke. Takvi "viškovi" u Trezoru se ne pojavljuju, tvrdi Dinkić, a posebno ih nije moguće neopaženo preusmeriti u finansiranje bilo čije kampanje.
       Dok se ovaj slučaj bude rasplitao na sudu, javnosti ostaje da se zabavlja pitanjem odakle se stvarno finansiraju predsedničke kampanje i koliko sve to košta.
       Miroljub Labus, kao predsednički kandidat udruženja građana "Pobeda", koga je na kraju podržao i DOS, lansirao je za naše prilike nov metod prikupljanja novca: svi građani, mali privrednici, zanatlije i uopšte ljudi koji vole reforme, pozvani su da uplaćuju dobrovoljne priloge na žiro-račun pomenutog udruženja građana.
      
       Veresija
       Ova inovacija nije predviđena nijednim zakonom, što znači da nije zabranjena. "Naš pravni tim tumačio je zakonsku regulativu i utvrđeno je da nema ograničenja za fizička lica. Mi ne očekujemo velike uplate od velikih preduzeća, već veliki broj malih uplata, pre svega od malih i srednjih preduzeća i zanatskih radnji. Dve nedelje pre objavljivanja kandidature, mnogi od njih su nam se javljali i pitali kako da pomognu kampanju", kaže za naš list Bojan Zečević, šef izbornog štaba Miroljuba Labusa.
       U kampanji nikako neće biti korišćena sredstva koja su u bilo kakvoj vezi sa državnim organima ili političkim partijama, tvrdi Zečević. Na pitanje - nije li to preterano čistunstvo, ako je DOS već podržao Labusovu kandidaturu, koje se može protumačiti kao marketinško-propagandni potez, Zečević kaže da ovaj postupak ne bi tako nazvao. Stranke DOS-a pružiće svoju logističku podršku tokom kampanje po Srbiji, ali neće finansijski učestvovati. "Sve što ovde vidite, pozajmljeno je, ili je rentirano. Pokažite mi bilo koju stvar u ovom izbornom štabu, ja ću vam reći ko ju je dao", kaže Zečević.
       Štab, mora se primetiti, upravo tako i izgleda - kao da su stvari prikupljene i privremeno unete sa "sto strana".
       Ova kampanja, sudeći prema tvrdnji šefa izbornog štaba, odvija se, srpski rečeno, na veresiju: "Još nismo platili račune za ono što se moralo zakupiti ili iznajmiti, ali nam se daje na poverenje da ćemo svoje obaveze ispuniti", kaže Zečević i smatra da to ipak nije rizično poslovanje, u smislu da se na kraju ispostavi da su zaduženja veća od prispelih uplata.
       Dijametralno suprotan je slučaj sa istim takvim (suprotnim) protivkandidatom na predsedničkim izborima. Aleksandar Vučić, visoki funkcioner Srpske radikalne stranke, uz silno čuđenje što ga novinar uopšte poziva - "šta vi to vidite da košta u našoj kampanji koja je ubedljivo najskromnija" - kaže da će se Vojislav Šešelj preporučivati biračima od vrata do vrata, na tribinama i lokalnim TV stanicama.
       "O kakvim troškovima vi uopšte govorite - mi nemamo nijedan oglas, za razliku od Labusa. To je čudo od kampanje - obaveštavaju javnost kako im je najveći pojedinačni prilog 9 000 dinara preko novinskog oglasa koji košta 120 hiljada dinara. Pitam se, koliko im takvih priloga treba samo da isplate oglasni prostor. Da ne pominjem bilborde, koji su ubedljivo najskuplji", kaže Vučić. Troškovi njihove kampanje, tvrdi Vučić, svode se na benzin i "nešto malo štampanog materijala".
      
       Klintonov recept
       I Socijalistička partija Srbije će, prema rečima potpredsednika Branka Ružića, imati krajnje skromnu predsedničku kampanju, primerenu njihovim sadašnjim finansijskim mogućnostima. "Kampanju ćemo voditi od novca koji sleduje našem kandidatu iz budžeta. Pošto nemamo drugih izvora prihoda, kampanja neće biti bombasta kao pre. Upotrebićemo kontakte na lokalnim televizijama da dobijemo eventualno niže tarife za predstavljanje našeg kandidata, a koristićemo i besplatan termin na RTS-u, koji je licemerno mali. To vam je nova demokratska vlast - dodeljeno nam je osam minuta za predstavljanje predsedničkog kandidata u izbornoj hronici", kaže Ružić za naš list.
       Dobra je ideja da se poveća iznos novca koji parlamentarne stranke, pa i predsednički kandidati kad počne kampanja, dobijaju iz budžeta, smatra Predrag Jovanović, predsednik "Transparensi internešnela" za Jugoslaviju i član vladinog Antikorupcijskog saveta, koji je učestvovao u izradi novog Predloga zakona o finansiranju političkih stranaka. "U celom svetu je ista situacija - ko ima više novca i mogućnosti da predstavi svog kandidata, veći su mu izgledi za pobedu. Svi se zato dovijaju da pribave što više uplata. Bil Klinton je, recimo, praktikovao takozvane dobrotvorne prijeme, na kojima niko zvanično nije tražio, ali se prećutno znalo da su poželjne uplate od, recimo, 10 000 dolara, pa naviše. U Nemačkoj je izbio skandal kad se saznalo da je Hrišćanska demokratska partija Helmuta Kola dobijala novac od francuskih socijalista Fransoa Miterana", kaže Jovanović.
       Kad je reč o Labusovom načinu prikupljanja priloga, Jovanović smatra da tu nema ničeg novog. Na Zapadu postoji razrađena i uvežbana praksa, kod nas su to tek početni koraci.
       "Ako postoji politička volja, moguć je uvid u finansije stranaka, poslanika i kandidata u svakom trenutku", kaže Miroslav Prokopijević, predsednik Centra za slobodno tržište iz Beograda. "Kad otvorite sajt Evropskog parlamenta, na primer, za svakog poslanika u svakom trenutku možete dobiti detaljne podatke o prihodima, rashodima, gde su putovali, ko je platio avion, a ko smeštaj. Kod nas je suština u tome da se napravi bar prvi korak, da se donese zakon o finansiranju političkih stranaka, mada će on biti poslednji zakon koji će se u ovoj zemlji primenjivati", kaže Prokopijević.
      
       Pare na ruke
       On se slaže sa konstatacijom da bi stranke, striktnom primenom ovog zakona, praktično sekle granu na kojoj sede, "ali je uspeh da se za početak primenjuje bar 20-30 odsto". Jasno je da se ne može očekivati stopostotni uvid u sve finansije, ali je ključna stvar da onaj ko je na vlasti, ne koristi to za sprečavanje i prikrivanje kontrole.
       "Ne želim da ja kao poreski obveznik bilo kome snosim troškove toga što se on bavi politikom, jer niko ni moj posao ne subvencioniše. Zato je potrebno da država kontroliše kako privatne ličnosti i stranke (koje su takođe zapravo privatna udruženja) finansiraju svoju kampanju", kaže Prokopijević.
       Na pitanje da li će javnost stvarno imati potpun i neprekidan uvid u finansiranje predsedničke kampanje Miroljuba Labusa, ili je i to dobar marketinški potez, Zečević objašnjava da "Pobeda" neće do kraja kampanje objavljivati koliko je priloga sakupljeno, jer bi bilo krajnje neizvodljivo da zainteresovani građani, na primer, neprekidno defiluju kroz izborni štab i traže izveštaje. "Na kraju kampanje novinarima ćemo podeliti izveštaj o prispelom i utrošenom novcu i to po stavkama. Ako se eventualno pojavi višak, on će biti uplaćen u dobrotvorne svrhe", kaže Zečević.
       Prokopijević na ovo predlaže "ako neko hoće da se igra javnosti", podaci se i tokom kampanje mogu bez smetnji i gužvi objaviti preko Internet sajta, pa da svaki zainteresovani građanin od početka do kraja kampanje ima uvid u finansije. "Ta čuvena transparentnost stranačkih finansija je priča za malu decu. Moguće su strahovite manipulacije. Politika je kod nas profitabilna iz dva razloga: prvo, zato što privatizacije nema, sve kontroliše država i ljudi se bogate dajući razne koncesije i monopole ispod žita. Drugo, lideri stranaka još od Miloševićevog režima primaju novac na ruke, stranci daju koliko im drago i zato mogu da nose 'Armanijeva' odela, a nama govore da primaju platu od 300 evra", kaže Prokopijević.
      
       Donatori
       Na papiru, pripremljeni zakon o finansiranju političkih stranaka pruža osnovu za kontrolu prihoda i rashoda. Sve zavisi od toga ko će kontrolisati njegovu primenu, pošto je verodostojnost zvaničnih izveštaja uvek bila sporna, smatra Predrag Jovanović. Postoje tri mogućnosti za kontrolu - to može da radi Republička uprava javnih prihoda, budući glavni revizorski sud, ili privremeno neka strana revizorska kuća, smatra Jovanović.
       Ako se usvoji sadašnji Predlog zakona, zajedno sa odredbom po kojoj se ukida anonimno donatorstvo, to može biti priličan problem. Kao i drugi sagovornici iz političkih stranaka, i Bojan Zečević kaže da donatori obično ne žele da im se pominju imena. Njihovo obrazloženje je, kaže on, u tome da im je cilj da podrže političku opciju koju smatraju ispravnom, a ne da se tim putem reklamiraju.
       Aleksandar Vučić o donatorstvu kaže: "Ko bi smeo da nam da bilo šta, kad bi mu istog trenutka upalo u firmu 150 kriminalističkih i finansijskih policajaca, pa bi završio u zatvoru ni kriv ni dužan." Na primedbu da je, možebiti, sličan slučaj bio sa tadašnjom opozicijom u vreme dok je njegova stranka, zajedno sa SPS-om, bila na vlasti, Vučić kaže: "Za vreme Miloševićevog režima oni su, bogami, mogli da finansiraju i opoziciju, a sada ne mogu. Vaš je problem što mislite da je ono vreme bilo najgore, a niste u stanju da se stavite u kožu onih koji su protiv današnje vlasti. Nikad kao sada nisu bili pritisci na one koji su hteli da pomognu opoziciji."
       Sad, mogla bi se u ovoj priči uzeti u obzir i opšta psihologija donatora, koji prirodno inkliniraju vlasti, očekujući da te svoje "donacije" u budućnosti naplate. Ako pođemo od drugog planetarnog pravila, koje kaže da nema besplatnog ručka, onda se donatorstvo strankama može tretirati kao ulaganje u budućnost, svoju, a i svog preduzeća. Kako drugačije tumačiti činjenicu da SPS, prema priznanju Branka Ružića, više nema donatora. On se ipak ne slaže sa opaskom "kad ode vlast, odu i donatori".
       Socijalisti način na koji Labusov izborni štab prikuplja novac smatraju "licemernim i smišljenim marketinškim trikom, da bi se kasnije oprao novac koji nije nimalo naivan", tako što će se legalizovati velike svote dobijene od donatora. "Mi se time ne bavimo, idemo u narod", kaže Ružić. Vreme kad se u narod išlo uz pomoć velikih preduzeća (pa i javnih, iako je to i ondašnji zakon zabranjivao), ostalo je u prošlosti.
       Kad je reč o prošlosti, preduzeća i pojedinci "sa prošlošću" nisu dobrodošli donatori "Pobede", kaže Zečević. Nikome se ne može zabraniti da uplati na žiro-račun, ali novac koji stigne sa nepoželjne strane, ne koristi se u kampanji, već automatski ide u dobrotvorne svrhe. "Mi i ne očekujemo uplate od takvih firmi, već od malih preduzeća i zanatskih radnji. Nekima je diskretno stavljeno do znanja da ne uplaćuju priloge", kaže Zečević, ali se ne slaže sa konstatacijom da je opet u pitanju preterano finansijsko-političko čistunstvo, koje se može tumačiti i kao diskriminacija.
       Odgovor na pitanje - koliko bi mogla da košta jedna pristojna predsednička kampanja, vešto je izbegnut: "Nikad nećemo saznati koliko je čija kampanja stvarno koštala. Stotinak ljudi u našoj kampanji radi volonterski, ima tu puno vrhunskih profesionalaca u svom poslu. Kad bi se uračunali stvarni troškovi, koliko bi koštalo kad bi se sve platilo, iznelo bi mnogo", kaže Bojan Zečević.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ