Ja bih maksimalno popravljao odnose sa Istokom, sa Rusijom, Kinom, Indijom, arapskim zemljama, Irakom, Sirijom, Libijom, Alžirom

      Od kada je iz Ševeningena stiglo pismo podrške, bauk Vojislava Šešelja počeo je da kruži Srbijom. Analitičari koji su mesecima govorili da je lider radikala završio karijeru, počeli su da veruju da Šešelj ima šanse za drugi krug i prisećaju se francuskih izbora. Srpski Le Pen je ali veruje da njegovi rivali nemaju nikakve šanse. Sam početak razgovora remete zvuci ruske himne sa Šešeljevog mobilnog telefona.
      
       Šta ste dobili podrškom Slobodana Miloševića?
       - Po našoj proceni, Miloševićeva podrška dovoljna je za pobedu u prvom krugu, pogotovu ako se Koštunica ne kandiduje. Onda apsolutno nema nikakvih dilema. Milošević je stekao ogromnu popularnost odbranom pred Haškim tribunalom. On je povratio sve svoje nekadašnje simpatizere. To je ogromna politička moć. I očigledno je da se u Hagu ne sudi Miloševiću nego se sudi Srbiji i celom srpskom narodu. To je sad apsolutno svima jasno - i onima koji su bili za Miloševića i onima koji su bili protiv njega.
      
       Rekli ste da pobeđujete u prvom krugu ako se ne kandiduje Koštunica. Šta će se dogoditi ako se Koštunica kandiduje?
       - Ako se Koštunica kandiduje, onda možda neću u prvom krugu, ali ću pobediti u drugom krugu, jer Koštunica će imati solidan udeo u biračkom telu, ali se onda nameće pitanje ko će mi biti protivkandidat u drugom krugu - da li Koštunica ili Labus. To je jedina dilema.
      
       A kako tumačite sva istraživanja javnog mnjenja koja, doduše, govore da vama raste popularnost ali, da iznosi šest, sedam odsto?
       - Sva su ta istraživanja falsifikovana. To kod nas rade diletanti i vi uvek na osnovu rezultata istraživanja možete pouzdano da zaključite ko je naručio i finansirao to istraživanje. A za ovih dvanaest godina uvek su omanuli u vezi s rezultatima Srpske radikalne stranke i naših kandidata. Uvek su imali četiri do pet puta više glasova nego što su nam oni u najoptimističkijim prognozama predviđali, tako da ne mogu za nas imati nikakav autoritet.
      
       Koliko se sećam, na prošlim izborima su istraživanja davala Tomi Nikoliću, kao predsedničkom kandidatu, više nego što je dobio na kraju.
       - Da, ali to je bilo negde dva meseca pred izbore. To je bilo pre onog direktnog sukoba između nas i socijalista, koji je skupo koštao i nas i Miloševića. Da nije bilo tog sukoba mesec dana pred izbore, DOS ne bi imao nikakvih šansi na pobedu, jer je poslednjih mesec dana izborne kampanje, kompletna završnica bila u znaku sukoba SPS-SRS, a ne našeg sukoba sa dosovskim prozapadnim partijama.
      
       Zar vam ne smeta kada kažu da ste kandidat Mire Marković, o kojoj ste govorili kao o crvenoj veštici, Heleni Čaušesku, a nije ni ona ostajala nema?
       - To je besmislica. Kad je Mira Marković bila moćna, nesagledivo jaka, ja sam jedini imao hrabrosti da se s njom politički obračunavam najboljim izrazima. Sad kad nije moćna, kad nije jaka, svi oni koji su joj nosili skute, sve njene ulizice sad se okreću protiv nje. Branislav Ivković nije izlazio iz njenog kabineta. Svaki dan je tamo visio. Sad je on kao borac protiv Mire Marković. Sam Đinđić se s njom oko 60-70 puta tajno sastajao. Prvi susret mu je ugovorio Nenad Đorđević. Pričala mi Mira Marković o njihovim susretima.
      
       Da li isključujete mogućnost da u budućnosti na isti način, kao sa SPS-om i JUL-om sarađujete i sa ljudima iz DOS-a o kojima danas govorite veoma oštro, a u trenucima kad budu možda manje moćni nego što su danas?
       - Ja s kriminalcima i mafijašima neću da sarađujem. Naš je osnovni problem što danas mafija upravlja državom. Onaj ko je sa gospodinom Čumetom, uglednim biznismenom, ili gospodinom Limunom ili gospodinom Canetom Žapcem, ne može računati na koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom. Dakle, ne isključujem mogućnost saradnje sa nekim strankama ali sa mafijom neću nikad da sarađujem, niti sam ikad sarađivao. Ono što je sačuvalo čistotu ove stranke, jeste što mi nikad nismo ulazili ni u kakve prljave radnje, ni u kakav kriminal, ništa nas nije kompromitovalo.
      
       Hoćete da kažete da vi niste imali nijednog čoveka sa kriminalnim dosijeom u vašoj stranci?
       - Prvo treba da razjasnite šta je to kriminalni dosije. Čovek koji ima tuču u svojoj prošlosti, ne može da se nazove kriminalcem. Ili čovek koji je jednom negde zaglavio u zatvor...
       ... Ili pokušaj ubistva?
      
       - A gde je taj pokušaj ubistva?
       Bilo je nekih pucnjava u kojoj je učestvovao šef vašeg obezbeđenja?
       - Pazite, jedno je pucnjava a drugo je pokušaj ubistva. On je jednom u samoodbrani ranio čoveka koji se posle sam ubio jer je bio narkoman i psihopata. Posle godinu, dve sam se ubio. To je taj njegov slučaj. Panić jeste lak kad dođe do incidenta da se potuče, ali to nije kriminal.
       Je l' možete vi mene nazvati kriminalcem? Bio sam šest puta u zatvoru, uvek zbog politike. Je l' to kriminal? Komunisti su to nekad zvali političkim kriminalom. Ja sebe ne smatram kriminalcem. Ja sam ponosan na svoje zatvore.
      
       Ta mafija koja je sada moćnija od bilo koje političke partije, ipak nije mogla da nastane preko noći.
       - I to je tačno.
       Šta se to događalo u periodu kada ste vi bili na vlasti? Gospodin Subotić, koga pominjete, još tada je kontrolisao veliki deo duvanskog biznisa?
       - Kad sam bio potpredsednik vlade, za njim je već raspisana poternica. Razlog je bio ubistvo zamenika ministra unutrašnjih poslova generala Radovana Stojičića Badže. Kad sam ja postao potpredsednik vlade, smenjen je Jovica Stanišić. Taj kriminal koji se rađao u krugu Državne bezbednosti nikao je pod patronatom Stanišića. Dva meseca nakon što sam postao potpredsednik vlade, izvršena je racija u Surčinu i izgleda da je neko unapred dojavio surčinskim kriminalcima da će doći do te racije pa su ono što je policija tražila, sklonili na vreme.
      
       Otkud vam sve te informacije o zbivanjima u podzemlju?
       - Postoji određen broj policajaca koji su časni ljudi, nisu umešani u kriminalne radnje, cene me zato što nikad neću odati izvor, što ću ih apsolutno zaštititi i pod najtežim mukama ih ne bih odao; i drugo, što znaju da ja neću s tim spekulisati nego ću odmah izaći u javnost i raskrinkavati kriminalne radnje.
       Zašto niste upotrebili te ljude u policiji dok ste bili na vlasti da razrešite makar jedno ubistvo?
       - Jesam. Iz mojih usta ste mogli da čujete ko je sve umešan u Arkanovo ubistvo. Sve one što su jedan za drugim likvidirani. Skoleta Uskokovića sam javno prozivao preko državne televizije i pre nego što je likvidiran. Je l' se sećate toga? Zaključno sa Andrijom Draškovićem. Kad sam ga prozvao, počeo je i na mene da sprema atentat i policija je došla do tih podataka. Čak je "zolju" spremio da me gađa. Prema tome, jesam. Jesam i za druge stvari, za Hadži-Dragana Antića oko prodaje cigareta koje policija zapleni bez akciznih markica preko Kompanije "Politika". Vi se sećate toga.
      
       Jesu li vas sprečavali vaši koalicioni partneri? Gotovo ništa nije razrešeno na sudu.
       - Znate šta, ja nisam bio resorno zadužen za unutrašnje poslove u Vladi Srbije. Moj resor je bio privreda i finansije. Ja nisam imao operativnih mogućnosti da to teram dalje. Nisam imao institucionalnih mogućnosti, ali ono što sam mogao, to je da snagom javnosti pritisnem da se neke stvari ipak raspetljavaju.
      
       Kako bi izgledalo da srpski radikali sami formiraju vladu? Šta bi to bilo drugačije, bolje?
       - Bilo bi mnogo toga drugačije. Prvo, naše iskustvo u vladi je dobro. Ako imate u vidu šta smo zatekli i šta nas je sve snašlo kao narod i državu, iskustvo je veoma dobro. Imali smo pobunu šiptarsku na Kosovu i Metohiji. Ogromna državna sredstva smo morali tamo upotrebiti i pobuna je ugušena. Imali smo rat koji nam je bio nametnut, nismo ga želeli, rat da nam otmu Kosovo i Metohiju. Nikad bolje u Srbiji snabdevanje nije funkcionisalo nego u ratu. Nikad bolje nije funkcionisala državna organizacija. Svega je bilo, svih vrsta robe.
      
       Samo je nestalo Kosovo jer je na kraju te idilične priče došlo pedeset hiljada stranih vojnika u južnu pokrajinu?
       - Jeste, ali Srpska radikalna stranka je jedina stranka koja je glasala protiv plana Černomirdin-Ahtisari. Sve druge parlamentarne partije su glasale za.
      
       Vi ste ostali u vladi i nakon toga?
       - Ne. Podneli smo ostavku, izašli smo iz vlade a onda smo se vratili u rekonstruisanu vladu. U oktobru te godine vlada je rekonstruisana. I prva zamisao bila je da uđe i Srpski pokret obnove i Savez vojvođanskih Mađara. Kasa je odbio, Srpski pokret obnove je prihvatio pa je i on naknadno odbio, ali vlada je rekonstruisana.
       Izlaskom iz vlade mi smo demonstrirali svoje protivljenje planu Černomirdin-Ahtisari, okupaciji Kosova i Metohije, ali nismo obećali da se ne bavimo politikom. Je l' tako? Ako jednom izađete iz vlade, to ne znači da se više nikad nećete vratiti u vladu.
      
       Šta bi se dogodilo u Srbiji kada bi radikali sami formirali vladu?
       - Prvo, mi ćemo uništiti mafiju. Mafiju može da uništi samo onaj ko nije umešan u mafijaške poslove, a ne može onaj ko daje mafiji da asfaltira po Srbiji i kome su mafijaši kumovi i ko se s mafijašima druži i kome je mafijaško gnezdo glavno utočište, od Đinđića do Pavkovića, Čede Jovanovića, Bebe Popovića i svih ostalih, da ne zaboravim Gorana Vesića.
      
       Kakve dokaze imate za takve tvrdnje?
       - Ja imam za sve dokaze. Kako nemam dokaze za to da se Đinđić druži sa mafijašima, da je stalno u Surčinu?
      
       Zašto te dokaze tužilaštvu ne podnesete?
       - Zato što je i okružni javni tužilac Rade Terzić mafijaš. I evo, dokazalo se. I on je učestvovao u nagovaranju Petra Panića da lažno svedoči protiv mene. Jeste li videli? To je jasno. Priznao je da su se s Petrom Panićem u društvu šefa Udbe tadašnjeg Gorana Petrovića sastajali subotom u Košutnjaku u jutarnjim časovima. Jasno je priznao. Može li on posle tog priznanja ostati javni tužilac? U nekoj civilizovanoj zemlji ne bi mogao. Mi smo podneli krivičnu prijavu protiv njega i Gorana Petrovića i protiv ovog hohštaplera Vladimira Popovića Bebe i Gorana Vesića. Dokaza je napretek.
       Dalje, mi bismo sproveli privatizaciju, ali ne na ovaj pljačkaški način da ljudi iz mafije bliski režimu sve opljačkaju za jeftine pare. Vidite koliko je firmi sad otkupio za bagatelu ovaj Dragoljub Marković "Krmivo produkt". Za osamsto hiljada maraka je otkupio "Vojvodinu produkt" iz Inđije koja vredi najmanje dvadeset miliona maraka. I on je sad monopol uhvatio u jednoj sferi proizvodnje stočne hrane - pilića, jaja, prodaje mesa...
       Veštački uništavaju "Karneks", izmišljaju mu afere navodnog trovanja "Karneksovim" paštetama. Ja vrlo često jedem te paštete sa svojom decom. Izmišljaju da bi im ubili proizvodnju i da bi se jeftino dočepali firme.
      
       Da li je tačno da ste gospodinu Markoviću, koga spominjete, dali plaketu počasnog građanina Zemuna?
       - Nije tačno. On me je zvao kad sam ga počeo prozivati još u oktobru, novembru prošle godine i rekao da hoće da mi vrati tu počasnu plaketu - građanina Zemuna. Ja sam mu rekao: što meni vraćaš, idi u opštinu i vrati. Opštinska višestranačka komisija predlagala je Skupštini opštine kome će se to dodeliti. I to je dodeljivano ljudima iz svih stranaka. Mogu vam slobodno reći, samo radikala među njima nije bilo, jer mi nismo hteli, iako smo na vlasti, da radikali dobijaju.
       Mi smo demonstrirali svojim odnosom prema opoziciji šta znači demokratija.
      
       U čemu je to odnos sadašnje vlasti prema opoziciji gori od vašeg odnosa prema opoziciji?
       - Mnogo je gori. Vidite, ukinut je kvorum u Skupštini. Tri puta je menjan Poslovnik i sve restriktivnije odredbe su unošene da se spreči opozicija da govori. Zatim, novčano kažnjavanje. Izbacili su celu Demokratsku stranku Srbije, iako je Koštunica bio nosilac liste. Izbacili su Socijaldemokratiju Vuka Obradovića iako je Vrhovni sud dosudio da je on zvanični predstavnik, legalni predstavnik te stranke. Oteli su nekoliko mandata socijalistima. E, samo to je, jer su socijalisti nama preko Jovana Glamočanina, Miroslava Derete, Dušana Boškovića oteli nekoliko mandata još 1994-1995. godine...
      
       A mandate Novoj demokratiji?
       - Ne, takav je bio ugovor. Ja ne postavljam pitanje što Pelević izbacuje cele stranke, što je dve stranke već izbacio sa liste, jer su te stranke pristale na takav ugovor. Nova demokratija je pristala da socijalisti odlučuju koliko će ko imati poslanika. Njima je posle bilo krivo što su dobili samo četiri, ali unapred su pristali na to kad su ušli na listu.
      
       Možete li vi uopšte da ostvarite bilo kakvu saradnju sa zapadnim zemljama, sa Sjedinjenim Američkim Državama?
       - Spoljnu politiku vodi Savezna vlada. Ljudi koji nisu još pročitali Ustav nameću nam u ovoj predizbornoj kampanji raspravu o pitanjima koja uopšte nisu u nadležnosti republičkog predsednika. Pogledajte Labusov program. Pa blage veze to nema s njegovim nadležnostima. Nadležnost republičkog predsednika je da se suprotstavlja Đinđiću, da kontroliše Đinđića i delimično da kontroliše parlament. To je isključiva nadležnost republičkog predsednika - kontrola izvršne vlasti i delimična kontrola zakonodavne vlasti.
       Ja bih maksimalno popravljao odnose sa Istokom, sa Rusijom, Kinom, Indijom, arapskim zemljama, Irakom, Sirijom, Libijom, Alžirom, jer smatram da nam je tamo ekonomska perspektiva. Tamo možemo uspešno ekonomski sarađivati na ravnopravnim osnovana.
       A što se tiče zapadnih zemalja, od svih srpskih političara i Amerikanci i Evropljani najviše mene cene. Oni ne mogu da ne cene čoveka koji je principijelan, čvrst u svojim opredeljenjima, koji nije kompromitovan nikakvim kriminalom, koji otvoreno saopštava ono što misli, koji nije poltron, koji nije ulizica, koji nije strani plaćenik, koji nije korumpiran.
      
       Najviše su cenili i Slobodana Miloševića pa se ipak sad našao u Hagu?
       - Gde ću se ja naći, to je sad drugo pitanje. Jednu stvar da vam kažem; mene cene a svoje poltrone ne cene ali ih koriste. Oni bi najviše voleli da njihovi poltroni poput Labusa, Gorana Svilanovića i ostalih mekušaca zauzmu sve funkcije. Ali njih ne cene.
      
       U kojoj meri je ponašanje Srpske radikalne stranke, upotreba tih teških reči optuživanja političkih suparnika, kontaminiralo srpsku političku scenu?
       - Uopšte nije kontaminiralo. Ono je ozdravilo našu demokratiju.
      
       Da li je ponašanje vaših poslanika u parlamentu, dakle ona iznošenje iz sale, polivanje vodom, imalo za cilj da razori tu ideju parlamentarizma?
       - Ne, ono je ozdravilo ideju parlamentarizma.
       Uporedite republički parlament i savezni. I u saveznom ima problema, i tamo falsifikuju često rezultate glasanja, tamo se desilo da ministar napadne poslanika, ali je mnogo, mnogo tolerantnija atmosfera. Zašto? Mićunović mi je politički protivnik ali je obrazovan, iskusan čovek, koji vodi računa ipak o sebi, a u republičkom parlamentu namerno najglupljeg postave za predsednika Skupštine. Gde se normalnom čoveku može desiti ono što se desilo Nataši Mićić: odlučila sam da raspišem izbore.
      
       Zašto vređate predsednicu parlamenta kada tvrdite da se borite za parlamentarizam?
       - Ja ne vređam. Hajde, izmerite joj koeficijent inteligencije, ako bude više od 30, povući ću sve što sam rekao.
      
       Kakav rasplet događaja predviđate u sledećih godinu dana.
       - Očekujem svoju pobedu na predsedničkim izborima i odmah raspuštanje Narodne skupštine i zakazivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
      
       Kako možete da raspustite Skupštinu, kad Ustav kaže da to nije moguće bez zahteva vlade?
       - Lepo. Prvo ću pozvati Zorana Đinđića i saopštiti mu argumentovano da Skupština nije ni legalna ni legitimna iz svih ovih razloga koje sam vam malopre navodio. I predložiću mu da on sam podnese zahtev za raspuštanje parlamenta predsedniku Republike. Ako on to ne htedne, konsultovaću se sa Ustavnim sudom da li je Skupština legalna i legitimna. Nema tog ustavnog suda koji će reći da je legalna i legitimna.
      
       Šta ako se, ipak, dogodi da pobedi Labus ili Koštunica?
       - Pa, Labus se kandidovao za Milana Milutinovića. Ako Labus pobedi, onda bi Đinđić bio još samovoljniji. Onda bi ulica rešavala verovatno te probleme. A ako, ne daj bože, pobedi Koštunica, on bi se tako mlitavo ponašao kao i na saveznom nivou, bio bi nemoćan u sukobu sa Đinđićem. Koštunici je najbolje da se ne kandiduje. On napušta funkciju sa većim ovlašćenjima da bi išao na funkciju sa manjim ovlašćenjima. Tamo je komandant vojske a ovde nema tu polugu, tamo postavlja ambasadore, tamo učestvuje u spoljnoj politici. To sve nema na republičkom nivou.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Istina Da li se kajete zbog Zakona o informisanju?        - Ne. Pa šta je loše u tom zakonu? Taj zakon je zabranjivao klevete.        A kad biste vi kao novinar pisali sve ovo što ste rekli danas kao političar, šta mislite koliku bi kaznu prema tom Zakonu o informisanju dobili?        - Nijednu. Protiv mene se dvadeset sudskih procesa vodi i pokajali su se gorko što su me uopšte tužili. Ja sam za sve imao dokaze.        Da li biste mogli te dokaze u roku od 24 časa da iznesete?        - Da, sve. Garantujem da sad imam dokaza na 2600 gusto složenih strana teksta. Uskoro ću ih predočiti javnosti.