("Genetski rulet", NIN br.2693)

      Kada je reč o transgenim žitaricama - GMO, genetskim biotehnologijama, ishrani, zdravlju, zaštiti čovekove okoline i, posebno, kada je reč o agresivnosti američkih kompanija, moćnijih od malih država, vaš tekst, novinarke Mirjane Nikolić, predstavlja iscrpno istraživanje i postavlja (mada je za to sada kasno) i vrlo važna pitanja.
       Da pojasnim: živim u Parizu i redovno pratim pisanje i naše i francuske štampe, a posebnu pažnju obraćam na aktuelnu i zabrinjavajuću temu o genetskim manipulacijama živih organizama. Otuda i nalazim da vašem tekstu sa odlično odabranim naslovom: "Genetski rulet", nedostaje samo jedna, ali i veoma značajna dimenzija: činjenica da Evropa sada zna - bez obzira na otpor koji je pružala, ili na stav Brisela i obimnu zakonsku regulativu i memorandum iz 1998. o zabrani uvoza GMO - da je dovedena pred svršen čin i da je ova bitka nepovratno izgubljena!
       Evropska štampa o tome piše sasvim otvoreno, a francuski "Figaro" ide i dalje, navodeći da je u toku velika evropska katastrofa i da su njen epicentar - Beograd i Vojvodina. Uz članak na više stubaca na strani posvećenoj nauci (13. maja 2002. i ponovo, kraće, 25. jula), "Figaro" objavljuje i kartu Evrope na kojoj je, prema rezultatima istraživanja evropskih stručnjaka, centralna tačka ucrtana negde na pola puta između Beograda i Novog Sada, kao mesto gde se u Evropi prvi put pojavljuje zastrašujući insekt-parazit koji je na američkom kontinentu potpuno uništio kukuruz kao prirodnu kulturu.
       "Figaro" podvlači da i francuski i evropski naučnici složno tvrde da je, strateški, ovaj parazit pravi "trojanski konj" koji je usred bitke koju Evropa vodi za očuvanje uzgoja tradicionalnih kultura žitarica na svom tlu, na obodu žitnice Evrope, između Beograda i Novog Sada, ubačen američkim vojnim avionima; da sada nezadrživo osvaja evropski kontinent, uz porazni podatak da je insekt-parazit, dijabrotika, za sada stigao do Budimpešte, Beča, juga Švajcarske i Milana u Italiji, izazvavši u svom pohodu pravu paniku u naučnim krugovima.
       Na drugoj strani, Amerikanci odlučno odbacuju optužbe Evropljana da su američki vojni avioni korišćeni za namerno ubacivanje parazita na vojvođanska polja i pretpostavljaju da se on verovatno "slučajno" zatekao na donjem postroju američkih vozila u Bosni, odnosno da je reč o nesrećnom sticaju okolnosti(?!).
       Sa Evropljanima, predstavnici američkih kompanija slažu se samo u jednom: rešenja nema, odnosno, jedini izlaz je da se, kao u Americi, sva polja pod kukuruzom i u Evropi progresivno zaseju genetski modifikovanim semenom, odnosno transgenom kulturom kukuruza, jer jedino taj novi GMO kukuruz u korenu sadrži protein koji ubija larve parazita Diabrotica virgifera...
       Naravno, nije tajna da su moćne američke kompanije ("Monsanto", "Aventis", "Dipon" i druge) uložile basnoslovna sredstva u razvoj genetskih biotehnologija kako bi sebi obezbedile svetski monopol i odgovarajuće ugovore, i sada su spremne da Evropi prodaju potrebne (i ogromne) količine GMO semena i svu prateću naučnu i tehničku podršku.
       Najtiražniji francuski dnevni list "Figaro" zaključuje: "Jedan majušni insekt-parazit, naoko bezazlenog imena - Diabrotica, uspeo je ono što nije pošlo za rukom ni moćnim finansijsko-političkim lobijima, bogatim američkim kompanijama i njihovim udruženjima - da Evropu ubedi da pređe na visokoprofitabilne genetski modifikovane žitarice u kojima je, po mišljenju Amerikanaca, budućnost ishrane čovečanstva, a posebno njegovog siromašnijeg dela."
       Trojanski konj, slučaj ili namera, tek - Evropa je upravo izgubila veoma važnu bitku i sada će joj biti potrebna pomoć američkih kompanija, odnosno, sama će zatražiti ono što je do sada odbijala. Sa pravom se pita: hoće li ikada doći do pune istine o tome kako je zaista američki parazit Diabrotica dospeo na njeno tle, na vojvođanska polja, a slobodna je, po mom mišljenju, da samoj sebi postavi i neka druga pitanja, recimo: zna li celu istinu o tome šta je sve letelo iznad glava jednog dela njenog stanovništva - na Balkanu - i to od kraja marta do početka juna 1999. godine, kao i to da li je i kakvim sve eksperimentima tada bila izložena?
      
       ČEDOMIR PETROVIĆ,
       Pariz