Nekada su postojali prvoborci, solunci, narodni heroji, nosioci spomenica, učesnici rata, dobrovoljna inteligencija i ostalo odlikovano stanovništvo - da bi sve te petokolonaške nuspojave sa istorijske pozornice oduvao nadistorijski nusfenomen, od skoro poznatiji kao "Grupa Uglednih Građana" (na reformisanom esperantu: GUG). U pitanju su, moja nedoučena braćo i sestre, elitni pripadnici vladajuće mase koji mnogo znaju, malo umeju, a umereno su vešti u teoriji primenjene pameti. Nešto kao raspop koji drži propovedi u parku, a peva ispred kafane. Upotreba poljskog čučavca se podrazumeva u oba slučaja (građanskom i religioznom). Ako već znate sve ovo neće vas začuditi što se pomenuta sorta tako lagodno uključila u aktuelnu predsedničku kampanju, objašnjavajući presitom biračkom telu (zvanom "čkembe") prednosti ekonomije kibuca, u kojoj fanatično verovanje u beskamatno-bespovratne kredite čini centralnu stavku. Usput nam otkrivajući neoporezovanu mudroliju da je Zlatno Tele imalo svoj krajnje laicistički, nebiblijski nadimak - Labus.
       E sad, kako to već biva, uzbujala pamet može daleko da vas odvede - a Grupu Uglednih Građana (GUG, sećate se?) dovela je čak u mitsku državu Tenesi! Naime, želeći da budu originalni, stručnjaci za ekspertsko vođenje kampanje (bez dizgina i povoca), odlučili su da sa svojim Kandidatom načine "terenski zaokret": na putu za Malu Krsnu svratili su u Memfis. U teoriji Političke Ekonomije Gubernatorstva ovakav traktorski obrt poznat je pod dijagnozom "šokirati terapiju"! Svi u Guču - Labus u Grejslend! Stvarno štrči, k'o rogovi u svinjcu. Na intelektualnom dijalektu to se kaže "isticanje", već čujem kako me ispravlja multielokventni PM(S)...
       Valjalo je, prema prvobitnom planu, tražiti zajam za "Zastava-Namensku" kako bi srpska varijanta Vorholove "Fabrike" krenula u proizvodnju uložaka s Elvisovim likom. U prtljagu GUG-a, pored rečnika i rukom ispisanih (a praktično neodbranjivih!) doktorata, nalazile su se i šipke uranijuma, kao i točkovi davno potopljenih hladnjača (amfore novog doba!) - kako bi se druga strana odobrovoljila za još jednu kreditnu trampu (ja tebi - ti sebi). Na prvi pogled, koncept deluje realistički i uljudno, skoro ljupko u svojoj racionalnosti. Na kraju krajeva, i Elvis je, pre svega, GLAS - pevački ili birački, svejedno je kad su simboli i Srbi u pitanju... Između dva bdenja za Kralja, zakotrljali su se pregovori - pomalo nalik demo-verziji pesme "Mystery Train" - kadli u zlo doba inflacija viskija raspameti guvernerski intelekt mlađanog Dinkića, te ti on - po svom slavljeničkom običaju - zgrabi najbližu gitaru i zadebljalim jezikom krenu da struže NEŠTO što je, prema njegovom kasnijem iskazu, trebalo da bude privatizovani prepev Kraljevog klasika, u Kosmosu znanog kao "Jailhouse Rock". Nije stigao ni do refrena, a već su ga Elvisovi vernici ščepali za pozamašni podvaljak. Smesta se tu stvorio i guverner Tenesija koji mu je ljutito saopštio da je "u njegovoj državi falširanje zabranjeno". Na to ti proradi gazdinska sujeta Dinkića Bez Broja, i on povika kako ni Džordž Vašington nije imao sluha ni za rok ni za rol - pa je, ipak, završio na dolaru. A ti ćeš na poternici, odgovoriše mu kraljevi hodočasnici - avaj, zaboravljajući da Interpol nema ingerencija u kaubojskim zemljama. A Tenesi nesumnjivo beše (i još uvek je!) takva jedna zemljica starinska...
       Situacija je postala toliko zajebana da ni diplomatska tarapana nije mogla da pomogne: jednostavno, pravo kolta je starije od svake špijunske panduracije! Sve je mirisalo na to da će Dinkić, u fatalističkom skladu sa svojim pozivom, visiti kao kurs dinara: na banderama ispred zalagaonica i menjačnica donjeg veša. Došlo je dotle da je Kandidat sa preostalim članovima GUG-a morao da prekine porodični šoping, i zatraži pomoć od državnog vrha ali je i tu nastao dodatni problem, jer nikako nisu mogli da se sete čiji su, majku mu, državljani. Nakon nekoliko časova igranja "zanimljive geografije" dođoše i do Srbije, koja je doduše "autonomna parcela" ali sa - stidnim maljama prekrivenim! - atributima državnosti. Zapravo, tako sam i čuo za ovu golgotu - belosvetski vapaj je dopro do Gospodar Vojine upravo kad sam sa predsednikom raspravljao o bezbožničkom trendu da muška džamutka više ne služi za "one stvari", već za testiranje i reklamiranje svih vrsta kondoma; očigledna nelegitimnost ove "falusne tranzicije", koja može da odgovara samo onim kolumbijskim spolnicima što umesto muda imaju kolumbovo jaje, naterala je predsednika (sa malim "p") da postane kandidat (sa velikim "k")...
       Kada je čuo šta je snašlo njegove suparnike, Voja me pogleda svojim kandilastim očima i ja ne mogah da se oduprem hrišćanskoj dužnosti. Mislim, predsednik je znao da ne stojim baš najbolje sa srpskom dijasporom u Americi, ali sam zato prilično prisan sa američkom dijasporom u Holivudu. Jedan iz te ekipe, kakva slučajnost, tek što je postao Elvisov zet, te ti ja posudih laserski oprtač Ace Tomića i stupih u direktnu vezu s Kejdžom Nikolasom, mojim ortakom iz Red Rok Vesta. "Niki, brate", rekoh mu nakon srdačnog uvoda i razmene sećanja na nišvilsku kiselinu, "daj vadi one nezvanične Srbe iz tastovog ribnjaka", pa mu potanko objasnih da bi neželjeni razvoj događaja doveo do dvorskih pizdarija u mojoj domovini - budući da bi jedan od utamničenih u Grejslendu u tom slučaju postao NEREGULARNI GUBITNIK u predsedničkoj trci, a njegov predsednik izričito zahteva da on bude REGULARNI GUBITNIK. Naravno da me stari pajtos nije odbio, kao što je još naravnije da ništa od onog što sam mu rekao nije razumeo. Ali, bitno da je turistički ceh bio regulisan. Kao i moja viza za postizbornu kidavelu! "Jedan gubitnik manje", reče Hari Kalahan vraćajući alatku na svoje mesto.