Nikada ne bih pretpostavio da ću ovu kolumnu posvetiti petuniji. Ne zato što mi se ta ukrasna biljka ne sviđa, već što sam mislio da nikada neću imati povoda.
       Povod se pojavio ovih dana. Svetska štampa je objavila da je grupa naučnika, dva Amerikanca i jedan Britanac, otkrila mogućnost isključenja pojedinih genetskih kodova za određene nasledne osobine, što do sada nije bilo mogućno. Eksperiment je rađen na petunijama. Crvenoj petuniji je isključen gen za crvenu boju, i ona je dala beli cvet.
       Pariski "Mond" je nazvao ovaj pronalazak ravan "otkriću novog kontinenta". Daljim usavršavanjem metoda, kažu komentatori, ima nade da se stane na put zloćudnim bolestima kao što su sida i neki oblici raka. Samo što je od dobrih perspektiva do realizacije obično put veoma dug.
       Reč petunija je brazilskog porekla, odakle cvet potiče. Petun na jednom od jezika brazilskih starosedelaca znači duvan, a petunija ima cvet sličan duvanu. Na portugalskom, kojim govore Brazilci, duvan je tabaco (verovatno haićanskog porekla). Kod nas se takođe najčešće upotrebljava to internacionalno ime, katkada u iskvarenom obliku, kao petonija ili betonija. Postoji i narodno ime, koje je slabo uhvatilo koren, duvančica, očigledno u prevodu nekog dobro obaveštenog botaničara, ili levčica i trubica po obliku cveta.
       Petunija u familiji Solanacceae (sa duvanom, paradajzom, plavim patlidžanom, krompirom, velebiljem, bunikom, tatulom i biberom), ima oko 35 vrsta, i gaje se po baštama i na balkonima, jer dobro podnosi direktnu sunčevu svetlost i cveta od proleća do kasne jeseni. Omiljen je cvet sa svojim izrazitim bojama (crvena, ljubičasta, ružičasta i bela), kao i sa varijantama u dve boje i sa takozvanim duplim cvetovima. Traži obilno zalivanje, ali ne neku posebnu negu.
       Zbog kombinacije dveju osobina, nežnosti i otpornosti, verovatno je poslužila naučnicima za epohalno otkriće, čiju primenu sa nestrpljenjem očekujemo.