Ko? Zalažem se za jedan efikasniji sistem zdravstva, gde će poboljšanje zdravlja nacije biti faktor razvoja ove zemlje

      Brigu o zdravlju nacije koja sedative guta kao vitaminske tablete, a stresogene situacije palijativno otklanja "drogom koja nije problem, već rešenje problema", preuzima zakonska regulativa. Rešenjem o utvrđivanju opojnih droga "Službeni list SRJ", br. 44/2002, Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalno staranje, utemeljena je lista opojnih droga, a u dodatnom Uputstvu za primenu, i način propisivanja lekova koji sadrže ove opojne droge.
       Šta? Zloupotreba umirujućih i uspavljujućih sredstava i lekova protiv bolova dovela je do toga da se u Srbiji masovno koriste psihoaktivne supstance (droga, alkohol, lekovi, duvan), pa se postavlja ozbiljno pitanje zavisnosti - civilizacijske neuroze ovog milenijuma. Masovna upotreba bromazepama, diazepama, lorazepama i još nekih sa liste anksiolitika - sredstava za umirenje, kao i recimo tromadola kao leka koji deluje na nervni sistem, ukazuje na prinudu za povremeno ili redovno uzimanje ovih lekova koji stvaraju zavisnost delujući na psihičke procese.
       Kako? Umirujuća, uspavljujuća i sredstva protiv bolova stvaraju prijatno ili neko drugo posebno raspoloženje i taj osećaj zadovoljstva zahteva stalno ili povremeno uzimanje u cilju njegovog održavanja. Po prestanku uzimanja, javlja se apstinencijalni sindrom. Kako vremenom stvaraju naviku, manje količine ovih lekova zahtevaju od "ovisnika" da ih udvostruči, utrostruči, što dovodi do stvaranja tihe i neprimetne zavisnosti.
       Kada je u pitanju mlada generacija, pored tradicionalnih droga kao što su heroin i kokain, u trendu su stimulatori, kao na primer koktel od bensedina ili nekog drugog sedativa, ili antidepresiva sa alkoholnim pićem. Efekat je brz, a omamljujući efekat neizostavan.
       Zašto? Izmenom sistema kontrole, kao i propisivanja lekova, obezbediće se kvalitetan, bezbedan i efikasan lek, propisan samo ako je njegova upotreba neophodna. Direktnim uzorkovanjem lekova iz apoteke, što trenutno vrše samo deset inspektora za lekove, opojne droge i otrove, biće omogućeno da pacijenti u apotekama imaju na raspolaganju samo registrovane, odnosno kontrolisane lekove.
       Lekovi koji sadrže opojne droge mogu se propisivati samo ako je njihova upotreba neophodna i ako se stavljaju u promet na osnovu Zakona o proizvodnji i prometu lekova, a propisuju se i izdaju na dupli recept ili recept u skladu sa rešenjem o stavljanju leka u promet (režim izdavanja leka). Ukoliko se lek koji sadrži opojnu drogu izdaje na recept, potrebno je da izdavanje ovog leka bude pravdano lekarskim receptom. O tome se vodi uredna dokumentacija - ulaz i izlaz, koja u svakom trenutku mora da je na raspolaganju organima unutrašnjih poslova, kao i nadležnim inspekcijskim organima.
       Gde i kada? Na osnovu člana 2. Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga ("Službeni list SRJ", br.46/96), Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalo staranje donosi rešenje o utvrđivanju opojnih droga, koje stupa na snagu 22. 8. 2002, "Službeni list SRJ" br. 44/2002, a kojim se po nazivu i hemijskom sastavu utvrđuju opojne droge.
       Ko? Zalažem se za jedan efikasniji sistem zdravstva, gde će poboljšanje zdravlja nacije biti faktor razvoja ove zemlje. U tom smislu prioritet u saradnji je sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), čija smo jedna od sto devedeset jedne članice, koja ima pravila i regulativu koju sledimo. Administrativna struktura SZO obuhvata, pored centrale u Ženevi, šest regionalnih kancelarija, a sa Humanitarnom misijom SZO u Beogradu imamo tesnu saradnju i uspostavljamo poslove od koristi i za našu farmaceutsku industriju.
       Zdravstvenom diplomatijom", svaki odlazak na Svetsku skupštinu, koristim za predstavljanje i promociju naših proizvoda i usluga, pa to nameravam i na sledećoj skupštini u Kopenhagenu. Hajde da izvozimo!
       Cilj je plasiranje što više naših lekova i farmaceutskog "knonj honj" u zemlje kojima je to potrebno, a interesovanje u inostranstvu postoji. Kako za vakcine sa Torlaka, tako i za recimo, "Galenikine" proizvode u Uzbekistanu.
      
       (Autor je v.d. sekretara za zdravstvo u Saveznom sekretarijatu za rad, zdravstvo i socijalno staranje)