E, danas se odmaram, sedim kod kuće i gledam TV!" Svako od nas bar jednom u mesec-dva izgovori ovu rečenicu. U većini slučajeva, ova relaksacija se završi besomučnim menjanjem kanala i zadržavanjem po tri minuta na nekom kompromisno poluzanimljivom sadržaju. Zanemarimo, na trenutak, sadržaj programa koji je, pogotovo u Srbiji, još uvek daleko značajniji. Koliko naše kuće zaostaju kad je reč o produkciji TV programa u odnosu na tzv. razvijene televizije?
       Uprošćeno rečeno - produkcija je izrada originalnog TV programa, od ideje do vizuelne, grafičke i tonske realizacije. Produkcija je zadužena za utisak koji će neki TV program ostaviti na gledaoca. I pored svih objektivnih opravdanja, produkcija je kod nas još uvek na veoma niskom nivou. Neke televizije su malo naprednije, ali generalno sve je to i dalje daleko od proseka u modernom svetu. A zašto?
       Jedan od razloga su amateri koji na tom poslu rade i veliki broj TV stanica, pa se kvalitetni ljudi lako utope u (amatersku) sredinu. Drugi razlog koji mnogima služi kao izgovor, jeste nedostatak novca, a time i nedostatak bolje opreme i uslova za rad. Sa novcem je neuporedivo lakše, ali ipak nije sve u novcu. To potvrđuje primer nekomercijalne Art Televizije, koja je na samom početku imala sjajne umetnički zamišljene špice. Danas, kao da tamo niko više ne brine za to. To potvrđuje i Studio B sa emisijom "Coffee & TV", koja je grafički sjajno realizovana. S druge strane, na istoj TV stanici još postoje programi i emisije koji godinama nisu menjali anahronu "smesti voditelja u (grafički loše osmišljenu) kroma ki" koncepciju.
       Neke televizije su se, u nedostatku sopstvenih ideja, "snašle" kopiranjem programa velikih satelitskih televizija. Iako je sam pokušaj da se nešto promeni već napredak, bilo bi mnogo bolje kada bi se svetski trendovi pratili "sa razumevanjem", a ne pukim podražavanjem.
       Možda je najveći kvalitativni skok napravila početkom ove godine Radio-televizija Srbije, ali državna televizija je posebna priča o tužnoj sudbini. Čekajući konačnu transformaciju, tamo i dalje rade autori onih nezaboravnih telopa i špica koje smo imali prilike da gledamo pre utakmica na najvećim sportskim događajima.
       Proizvodnja TV programa je u svakom smislu tokom devedesetih godina bukvalno eksplodirala. Naše TV kuće su još uvek na nivou na kojem su bile sredinom osamdesetih. Da ljudi koji znaju da rade postoje i u našoj zemlji, pokazuje primer kviza koji imam čast i zadovoljstvo da vodim. Licenca otkupljena od britanske produkcije podrazumevala je i ispunjavanje visokih standarda koji važe u celom svetu. A to podrazumeva angažovanje profesionalaca na svim nivoima produkcije, od šminke preko rasvete u studiju do tačno propisanog tajminga. Te standarde ispunila je ekipa u kojoj nema nijednog stranca. Dakle, ljudi postoje i kod nas, samo im treba dati šansu. "Samo"...
      
       IVAN ZELJKOVIĆ