Prilikom pada asteroida na hidrocentralu, ili, ne daj bože, na atomsku centralu ili skladište radioaktivnih materija, dimenzije katastrofe teško je i predvideti

      Svet je nedavno za tili čas obišla informacija: prema Zemlji se ustremio asteroid! To nebesko telo, pod šturim nazivom 2002NT7 preti da uništi život na našoj planeti. Doduše, tek kroz 17 godina. A dotad, živite bezbrižno.
       Sasvim je moguće da će asteroid 2002NT7 biti skrenut sa svoje smrtonosne orbite pomoću "gravitacionog lasa". Efikasni metod, koji omogućava da se na beskontaktni način preusmeri asteroid od sudara sa planetom, ponudio je novosibirski profesor, doktor tehničkih nauka Jurij Vedernikov. Naučnik je proračunao, da će asteroid 2002NT7 skrenuti sa putanje ako bude okružen veštačkim satelitima, koji će u potrebnom trenutku promeniti orbitu nebeskog tela. Svoj metod Vedernikov je figurativno nazvao "gravitacionim lasom".
       Naučnik je ovako postavio problem: ako oko 10 procenata asteroida ima svoje prirodne satelite, zašto ne bismo one koji ih nemaju a koji predstavljaju opasnost po planetu, "snabdeli" veštačkim satelitima, kojima bismo dirigovali sa Zemlje? Njih bismo mogli postrojiti u lanac i oni će odvesti kosmičko telo u pravcu koji nije usmeren prema Zemlji. Proračuni sibirskog naučnika pokazuju da je to sasvim realno. To potvrđuju i eksperimenti Amerikanaca, koji su 14. februara 2000. godine iskrcali na asteroid "Eros" veštački satelit. Da bi se promenila orbita asteroida prečnika dva kilometra neophodno je 10 satelita koji će se postrojiti u istu liniju i, promenivši centar mase kosmičkog tela, promeniti i njegovu trajektoriju. Asteroid 2002NT7 ima za to odgovarajuću masu.
       Asteroidna zaštita Zemlje je posebna oblast istraživanja i predmet interesovanja svih žitelja planete. Naučnici smatraju da asteroidni problem iziskuje novo osmišljavanje. Prilikom pada asteroida na hidrocentralu, ili, ne daj bože, na atomsku centralu ili skladište radioaktivnih materija, dimenzije katastrofe teško je i predvideti. Uzgred rečeno, sada se radi na stvaranju kataloga opasnih kosmičkih tela, koja se sa različitom periodičnošću nalaze u blizini Zemlje. Tim katalogom bave se pod pokroviteljstvom NASA mnoge opservatorije, pa i one u Rusiji. Očekuje se da će on biti gotov kroz 10 godina.
       U Rusiji se stvaranjem sistema asteroidne zaštite bavi nekoliko desetina naučnih grupa. Iza Urala je još 1994. godine osnovan fond "Kosmički štit Zemlje", u čijem sastavu su naučnici iz nuklearnog centra Snježinska i raketnog centra u gradu Mias u Čeljabinskoj oblasti. Kasnije su se pojavile i filijale "Kosmičkog štita" u Novosibirsku i Koroljovu. Novosibirska grupa naučnika radi pod rukovodstvom akademika Anatolija Aleksejeva, koji je svojevremeno lansirao hipotezu o tome, da neobične prstenaste strukture na površini Zemlje imaju kosmičko poreklo. Danas je poznato nekoliko načina za borbu protiv asteroidne opasnosti. Na primer, mogli bismo koristiti nuklearne uređaje koji, delujući na asteroid, delimično razaraju njegovu strukturu i skreću sa trajektorije koja vodi prema Zemlji. Takođe, moguće je razbiti asteroid na sitne komadiće, koji će sagoreti u atmosferi Zemlje, ne doletevši do površine. Međutim, kao što je poznato, rezolucija OUN zabranjuje bilo kakve nuklearne eksperimente u kosmosu. Metod profesora Jurija Vedernikova je ekološki čist i bezopasan.
      
       RIA"Novosti"