Američka vlada je, pre dve godine, izdvojila znatna sredstva za vojne sisteme koji bi omogućavali efikasna dejstva na zemlji bez upotrebe žive sile (i bez gubitaka)

      Američki vojnik je uvek bio najzaštićeniji vojnik u svakom ratu, počev od Prvog svetskog. Povodom premijere filma "Vojnik Rajan" pokrenuta je diskusija o tome da li je Drugi svetski rat mogao da se dobije još 1943. godine da su Amerikanci poslali trupe u borbu preko navodnih (i pravih) minskih polja, kao što su to radili Rusi, ali GI, američki vojnik, uvek je bio posebno zaštićen i tako nešto nije dolazilo u obzir. Posle Vijetnamskog rata u kome je poginulo 50 hiljada Amerikanaca (i dva miliona Vijetnamaca), GI je postao zaštićeniji od belog medveda ili pande.
       Sve sledeće ratove (Irak, Jugoslavija...) Amerikanci su vodili bez žrtava u svojim redovima, osim ako je u pitanju slučajnost ili "kolateralna šteta", na koje se računa i prilikom većih manevara. Najjača i najveća vazduhoplovna i raketna sila završava "probleme" iz vazduha, sa nosača aviona, ili čak i od kuće. Međutim, da bi se negde držala vlast, onda kad sve izbombardujete i srušite, potrebno je da se stane čizmom, a šta ako je neko od protivnika preživeo?
       Sa tim problemima su se Amerikanci već sretali ali nikada nije bio toliko očigledan, a Amerikanci toliko usamljeni kao u Avganistanu. Valjda je zato Avganistan postao mesto za probu novih vrsta oružja koja bi uskoro mogla da zatrebaju još više.
      
       Robovojnik
       Krajem jula Amerikanci su u Avganistanu isprobali robota vojnika, nazvanog Fester. Samohodna naprava, nalik malom tenku, veličine većeg kofera, ušla je, pod radio-kontrolom, u jednu kuću. Kretala se brzinom od 15 kilometara na sat i popela na drugi sprat. Uz to puca, emituje sliku i zvuk, a preživela je i pad s drugog sprata. Najvažnije je što Fester može da ide kroz pećine, što je u jurnjavi za pripadnicima Al kaide bukvalno neophodno i što ne može da pogine. Robote koji bi ratovali na zemlji, pravi američka firma "Robot" (Somervil, Mas.) i Fester je samo prototip.
       Roboti koji bi trebalo da se "bore" na zemlji još nisu dokazali sve što se očekuje od njih, ali nisu ni pokazali ozbiljnije nedostatke. Fester (nazvan po liku iz porodice Adams) prošao je prvi test u Naziri, u blizini pakistanske granice, a dopremljen je tu kao ispomoć bataljonu američke vojske koji traži Saifa Rahmana Mansura, jednog od najvažnijih pripadnika Al kaide. Fester ide napred a za njim vojnici, koji zameraju Festeru samo to što je pretežak (preko 20 kilograma) i što ponekad moraju da ga nose.
       Novo "čudo" američke vojne tehnike košta 40 hiljada dolara, po komadu. Za Amerikance to nije skupo - bolje je da "to" eksplodira u pećini nego neki vojnik.
       Dolazak robota u Avganistan je prvi, javno pokazani plod Taktičkog mobilnog programa Pentagona u njegovim naporima da razvije mašine sposobne da podnose opasne rizike koje bi, inače, trpeli vojnici.
       Robovojnik je povezan sa lokalnom mrežom (kompjuterskom) i pokreće ga procesor pentijum 3 na 800 Mhz, tako da u bazu može da šalje i video-snimke, čak i u toku borbe. Inače naoružan je lanserom granata i dvema poluautomatskim puškama.
       Maja 2000. godine, dakle pre 11. septembra (2001) i pre zaoštravanja odnosa sa Irakom, DARPA (Defence Adanced Research Projects Agencdž) i američka vojska izabrali su četiri konstruktorska tima za prvu fazu programa Borbenih sistema budućnost (FCS). Za prvu fazu dizajniranja koncepta izdvojeno je 50 miliona dolara. Njihov posao je bio da donesu novi prilaz dizajniranju strateškog i taktičkog sistema sa mogućnošću uklapanja u sadašnje vojne snage. Zamišljeno je da se dizajniraju roboti koji bi elektronskom kontrolom zamenjivali vojnike u svim opasnim akcijama. Naravno, roboti moraju imati zaštitu od vode, udara, padova, istovremeno bi trebalo da pucaju, nišane elektronskom kontrolom i praktično "vide" iza ugla. Tako bi "američki" rat mogli da vode roboti, sve bi bilo skoro virtuelno osim žrtava, na suprotnoj strani, koje bi bile prave.
      
       Budućnost ratova
       Fester je prvo vidljivo čudo i "čedo" tog programa.
       Istovremeno, Amerikanci ne odustaju ni od svog osnovnog vojnog principa, da kontrolišu nebo. Ovog avgusta Pentagon je naručio od "Boinga" 60 novih transportnih aviona za svoje vazdušne snage, u vrednosti od 9,7 milijardi dolara. Novi vojni transportni "boing C-17" biće najveći avion koji su američke vazdušne snage ikada posedovale.
       I dok se sprema napad na Irak (i ko zna još na koga i kada), američki naučnici misle i na uvek znatiželjne novinare, kojima je još od 1990. zabranjeno "šetkanje" po ratištima. Pošto je to pomalo u suprotnosti sa odredbama prvog amandmana Ustava, koji daje punu slobodu i štiti slobodu štampe, "izmišljen" je i robot reporter. To je jedna čudna naprava koja se vuče na kolicima, slično Festeru, samo ne liči na tenkić i sve snima. Nazvan je "Afghan Explorer". Kreće se na solarnu energiju, takođe kompjuterizovan, može da emituje zvuk i sliku. Njegovi tvorci tvrde da može da uđe iza neprijateljskih redova, izvesti o svemu, čak pravi intervjue, u radio-vezi je sa reporterom, i šalje video snimak.
       Ostaje samo da se vidi šta će reporter koji tako bude izveštavao, biti po činu.
      
       M. DAMNJANOVIĆ