Zbog čega kandidati vole da govore o onome što je izvan nadležnosti predsednika Republike, a naročito o ekonomiji

      Jedini kandidat po meri čoveka na predstojećim izborima je, izgleda, Bata Živojinović. Samo on se uzdržava od izjava u stilu Mohameda Alija kako će pobediti u prvoj rundi - mada i deca znaju da niko neće pobediti u prvom krugu - i da, ako se baš i omakne pa dođe do drugog kruga, onda jao onom drugom ko se tu bude našao. Dalje, kaže Bata, čak i kad bi pobedio, ne bi znao šta bi sa tom pobedom, jer nož i pogaču drže parlament i vlada i samo pobeda na parlamentarnim izborima obećavala bi da može da se utiče na tokove.
       Pa zašto se onda kandiduje? Zato, što, kaže, kao "druga rezerva" SPS-a, nije mogao da dozvoli da njegova partija ostane bez kandidata na predsedničkim izborima. To bi bila bruka.
       I bila bi. Ovako, ako već nemaju nikave izglede na izborima, espeesovci bar mogu da se pretvaraju da se još drže na nogama posle čorbe koju im je zapržio njihov predsednik sa svojim razglednicama iz Haga.
      
       Rasprodaja
       Kandidati, kao pelivani, idu okolo i objavljuju svoju pobedu u prvom krugu, osim Vojislava Koštunice koji to ne radi lično pošto ima ko to radi za njega. Sve to zbog toga što neki marketinški priručnik kaže da tako treba, jer samo optimisti imaju izglede na pobedu. Ali, repertoar predizbornih obećanja obuhvata sve same stvari koje izlaze iz nadležnosti predsednika Republike.
       Idemo po redu. Miroljub Labus obećava poboljšanje standarda, zapošljavanje i veće plate. Borislav Pelević je još konkretniji - on zna i kolike će te plate da budu, naravno, kada on bude predsednik. Vojislav Šešelj će po ko zna koji put goniti mafiju, u kom cilju će, kako je objasnio u prošlom broju NIN-a, raspustiti parlament. Pošto za taj poduhvat ne može da računa na obrazloženi predlog vlade, što zahteva Ustav, Šešelj je objasnio da bi to preduzeo nakon konsultacija sa Ustavnim sudom. Jednom rečju, predsednik Šešelj ima program čija bi ga realizacija odvela u zatvor brže od najbržeg mafijaša.
       Najzad, i Vuk Drašković i Velimir Ilić delaju kao ljudi koji nipošto neće dozvoliti da formalnosti stanu na put njihovim kreativnim moćima.
       Ipak, sve je to u drugom planu posle objavljivanja kandidature Vojislava Koštunice za republičkog predsednika. Koštunica, koji je važio kao blagi a prema najnovijim procenama javnog mnjenja već kao izrazitiji favorit za predsednika, koncipirao je svoju kampanju u opoziciji prema vladi Zorana Đinđića. Sprečiće, kaže, "kolumbizaciju" i "rasprodaju Srbije".
       "Rasprodaja Srbije" nije argument koji su Vojislav Koštunica i njegova stranka dosad često koristili. Dakle, i Vojislav Koštunica je na terenu ekonomije, što, kako je i sam primetio u svom obraćanju, nije najprikladnija tema za predsedničke izbore, ali trenutak to zahteva. Dragoljub Mićunović je, govoreći o mogućnosti da podrži kandidaturu Koštunice, rekao da "čeka da vidi program" i, mada je štampa ovome dala dužni značaj, ostalo je ipak nejasno je li to rekao ozbiljno ili ironično.
      
       Opozicionarstvo
       Jer, za ovih deset godina nije viđeno ništa što bi ličilo na neki realističan plan o tome šta bi DSS radio kada bi imao vlast. Naime, priče o pravnoj državi, slobodnom tržištu, demokratiji, pluralizmu i parlamentarizmu, "pravednom i poštovanom sudstvu", nisu program. Jedini trenutak kada ono što Vojislav Koštunica ima na umu dobije kakve-takve obrise, jeste kada govori zašto ne valja vlada. I upravo je to - primedbe i osporavanja - ono u čemu je stranka Vojislava Koštunice bila najbolja za proteklih deset godina. To ju je, taj opozicionarski mentalitet, odbijao da bar pokuša da nešto konstruktivno doprinese u periodu dok je bila u vladi, a to je i razlog zbog kojeg Koštunica svoju kampanju postavlja kao negativnu kampanju, iako negativna kampanja nije baš ono što odgovara predstavama o njegovom formatu, kao ni reputaciji koju je stekao.
       Informacije koje dopiru iz DSS-a, škrte i difuzne, o tome šta ova stranka misli sa ekonomijom, govore da to nije ni blizu bilo kakvog osmišljenog ekonomskog plana i programa. Najkonkretnije što je izrečeno odnosi se na "komandnu privredu i ekonomiju" koju je sprovela Đinđićeva vlada, dakle, opet primedba. A priče o "malim i srednjim preduzećima" zaista mogu da razgale slušaoca, ta o tome govore svi predsednici naših vlada valjda još od kako je umro drug Tito.
       Važnije od svega je to da u DSS-u, u stvari, imaju na umu da je za oživljavanje privrede neophodna veća sloboda akcije za privrednike i poslovne ljude. A onaj ko pretenduje da potpuno liberalizuje privredni sistem (slobodan je onaj ko ima pare, još je Marks utvrdio) a da pri tome zaštiti interese širokih slojeva (ne)zaposlenih, što bi DSS takođe (socijalni dogovor, kaže Koštunica), i još u zemlji siromašnoj, taj bi slobodno mogao da se pohvali kako je otkrio kamen mudrosti.
      
       Kratak rukav
       Dakle, razlozi zbog kojih se Koštunica predstavlja kao kandidat-oponent Zoranu Đinđiću i njegovoj vladi nalaze se u samom karakteru DSS-a, ali mogli bi se pripisati i neki taktički razlozi. Jer, ako bude izabran, a rekosmo, prilika je da hoće, Vojislav Koštunica će postići i to da bude izabran i da to može da predstavi kao izjašnjavanje protiv vlade. A da li je tako?
       Svetlana Logar iz agencije Stratedžik-marketing kaže kako je njeno mišljenje da bi takav zaključak bio preteran. Zna se, u stvari, da najveći broj građana vrlo nerado gleda na ove svađe. I, smatra, pre bi se moglo reći da oni koji glasaju za Koštunicu, glasaju za čoveka, za ličnost (imponuje njegov autoritet, smirenost) a oni koji glasaju za Labusa, glasaju manje za pojedinca a više za program.
       Za Labusa smo već rekli da priča samo o ekonomiji, što je sa stanovišta Ustava promašena tema, ali potpredsednik Savezne vlade prosto nema drugu temu o kojoj bi mogao da govori, tako da ga ovih dana možemo videti po pijacama i fabričkim krugovima gde izgovara ovejane ekonomske mudrosti tipa "niko ne želi da bude mnogo nezaposlenih, svima nam je interes da bude veća proizvodnja". Neko ga je, izgleda, prevario da će na ovaj način, uz slikanje sa popovima, najbolje popraviti svoj imidž u narodnim masama, tako da ovaj američki način deluje u našim prilikama usiljeno koliko i sam profesor ekonomije u svojim druženjima sa narodom. Zapaženo je jedino da je kandidat grupe građana počeo da vezuje kravatu na košulju sa kratkim rukavima, čime narušava imidž G 17 plus kao organizacije za koju se zna da polaže mnogo na oblačenje.
       Osim toga, intenzivna viđanja sa popovima koja Labus upražnjava poslednjih dana, pokušaj su da se upadne u Koštuničino biračko telo, pokušaj toliko naivan i u kome ima uspeha taman koliko i Koštunica u svojim nastojanjima da se predstavi kao ekonomski reformator.
       Miroljub Labus, inače, kako potrvrđuje i Svetlana Logar, ima nešto širu podršku kao kandidat nego što je ima Vlada Srbije, ali, generalno, reč je o istom biračkom telu. Bledunjava Labusova kampanja svakako je u vezi sa time što je prepušten samom sebi i u tim stvarima očito neveštoj organizaciji G17 plus, a, sa druge strane, i kada bi ga vlada odlučnije podržala, veliko je pitanje koliko bi mu time pomogla. Jer, Zoran Đinđić pored relativno visokog pozitivnog rejtinga, ima još viši negativni rejting, dakle, odbija mnoge ljude a to svakako nije ono što Labusu treba. Statistički pokazatelji govore da se Vojislavu Koštunici polako vraćaju birači koji su mu okrenuli leđa za vreme afere sa Nebojšom Pavkovićem, a Svetlana Logar tumači objektivnim odsustvom alternacije - ne postoji opcija koja bi preuzela birače koji napuste Koštunicu i zato se oni, pre ili posle, vraćaju.
       Dalekovidiji um u Vladi Srbije mogao je znati da se otimačinom DSS-ovih poslaničkih mandata u stvari čini usluga izbornom štabu Vojislava Koštunice jer je time podarena mogućnost da se potkrepe inače hronično neargumentovane optužbe da u Vladi Srbije sede lopovi, korumpirani ljudi, mafijaši i tome slično. Vlada je pomogla konkurentu da postavi svoju kampanju onakvu kakvu jedino ume: negativnu kampanju.
      
       Krađa
       Dragan Maršićanin, potpredsednik DSS-a, već je objavio opasnost od izborne krađe koju bi mogla da počini vlada, u skladu sa Miloševićevom tradicijom. U tom cilju, rekao je, biće stopostotna pokrivenost biračkih mesta članovima komisija iz DSS-a, ali je praktično sigurno da to neće biti slučaj jer ni čitav DOS nije na izborima pre dve godine pokrio baš sva mesta nego je za jedan broj mesta na kojima je malo glasača, procenio da je to nepotrebno. Opasnost od moguće krađe zaista jeste najveća opasnost za Srbiju jer bi osporavanje regularnosti izbora od strane Vojislava Koštunice (ako bi izgubio) i DSS-a bez ikakve sumnje uvele zemlju u krizu koja bi trajala najmanje mesecima i to bi vreme bilo beznadežno izgubljeno. Opasnost je i u tome da Koštunica proglasi izbornu krađu čak i ako krađe i ne bude, pa bi, s te tačke gledišta, možda bilo i "sigurnije" da pobedi na izborima.
       Izborna krađa kao mogućnost se ne sme isključiti već i zbog toga što DS u svojoj istoriji ima jedan takav slučaj lažiranja glasanja za svoj Glavni odbor, pre osam godina. Akteri toga događaja su i sada na sceni. Zanimljiva je uloga koju je tada imao Miroljub Labus, koji u prevari nije učestvovao ali, kada je otkrivena, predložio da se stvar gurne pod tepih i izbegne skandal koji bi tadašnji režimski mediji jedva dočekali. Tako su namešteni izbori priznati kao regularni a kandidati koji su lažiranim glasanjem bili oštećeni, obeštećeni su tako što ih je Glavni odbor, shodno Statutu, kooptirao, dakle, pridružio u svoje članstvo.
       Stvari su, dakle, postavljene tako da su izbori politički obračun između Koštunice i Ćinđićeve vlade, a ako ćemo da budemo baš tačni, između DSS-a i DS, s obzirom na to da se, Svetlana Logar to potvrđuje, u javnosti vlada i DOS vrlo mnogo poistovećuju sa Đinđićem i DS. Tako ih je postavio sam Koštunica koji je kampanju interpretirao kao objavu rata vladi.
       Što se Đinđića tiče, povukao je potez kada je poizbacivao poslanike DSS-a. Sa neuspehom na predsedničkim izborima se, ako ne pomirio a ono svakako računa kao sa mogućnošću. Ali to će biti tek "početak bitke za Srbiju", najavio je on.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ