Kampanja može da bude i bogata i vanzemaljski bogata, kosmički bogata, a može da bude i siromašna. To ne znači da će ona, što je bogata, imati prvenstvo kod glasača. Moj program, to je program koji socijalisti imaju od svog nastanka. To je nešto što je za nas zakon i to je ono što zadovoljava svakog građanina, ali mi nismo imali snage da to sprovedemo, niti ću ja kao kandidat, ako budem izabran za predsednika, sprovoditi taj program. To i nije dužnost predsednika. Jer, pobedom na predsedničkim izborima ne pada vlada, ne pada parlament. Postoji Ustav koji to ne dozvoljava. Ali, kandidujem se da bismo ovu vlast počeli da krnjimo. Znači, prvo, uzeti ovo mesto jer su sad izbori za to. Kasnije na parlamentarnim izborima dobiti pristojnu većinu da pri izboru vlade niko ne može bez nas i da mi ne možemo bez njih

      Razgovor sa predsedničkim kandidatom SPS-a vođen je dan nakon što je predsednik partije Slobodan Milošević odlučio da za novog vršioca dužnosti predsednika postavi Bogoljuba Bjelicu. To je za partiju predstavljalo novi elektrošok sa vrha ili kao poslednje odmeravanje snage i živaca sa bivšim koalicionim partnerima, koji su ih doveli do 5. oktobra. Predsednički kandidat SPS-a, koji nije dobio podršku svog predsednika, kaže da je teško podneo poruke iz Haga, ali da neće odustati od kampanje.
       - Ja sam sad raspet. Još mi nisu zakucali ruke na krst, ali praktično sad ispada da imamo tri grupe u SPS-u. Imamo Branislava Ivkovića koji se odvojio neuspešno, imamo struju koja ide uz Slobodana Miloševića i imamo jednu jaku - nije to više struja, to je ona prava mreža i baza ljudi koji su članovi Socijalističke partije. Svi mi podržavamo Slobodana i dalje smo uz njega, ali postoji krug ljudi koji ne dozvoljava da mi s njim kontaktiramo. I on samo kontaktira sa njima, tako da smo mi tu hendikepirani, jer ne dobijamo direktno od njega šta on misli i šta treba da radimo.
      
       Šta su posledice?
       - Posledice su nesagledive iz više razloga. Ja ne znam ko će da glasa za mene. Ne znam. Slobodan Milošević je preporučio da socijalisti glasaju za Šešelja. Bane Ivković ide ispred grupe građana, ja idem ispred Socijalističke partije po odluci Glavnog odbora. Da li će socijalisti da poslušaju jednog, drugog ili trećeg, to ćemo videti na izborima, ali meni je najvažnije da kontaktom sa narodom i sa građanima dobijemo krajnji rezultat koliko mi to imamo zaista socijalista, što bi bilo veoma važno da znamo zbog parlamentarnih izbora.
       Znači, nisam ja važan u svemu tome, iako sam u kandidaturi bio rezerva rezervi - Milošević, Mrkonjić, pa sam ja treći. Najvažnije je da mi sad sagledamo za ovih mesec dana koliko već ima do izbora, koliko nas ukupno ima i da li se nama onaj rasuti deo socijalista vratio. Dosta je vremena prošlo, imam utisak da se ljudi vraćaju na tu stranku, imamo tu veliku mrežu koju nam je oštetio Ivković jednim delom, ali ja očekujem da se i oni vrate.
      
       Čak i Ivković?
       - Da se vrati i Branislav Ivković. Da se vrate svi. I oni koje narod zna i oni koje ne zna, da bi opet bili ono što smo bili. Nisu idealni uslovi, ali mislim da će se vratiti svi oni koji su verovali u Socijalističku partiju.
      
       Rekli ste - neki ljudi koji su van SPS-a pokušavaju da odvoje predsednika od članstva. Mislite li na suprugu Slobodana Miloševića koja je preko Jugoslovenske levice, prema svim analizama, nanela SPS-u veliku štetu?
       - Da. Nanela je štetu i samoj sebi i državi Srbiji i najviše stotinama hiljada porodica članova SPS-a. I ona i dalje uporno insistira na tome da se SPS rasturi.
      
       Kakva je vaša komunikacija sa Slobodanom Miloševićem?
       - Nikakav kontakt nemamo. Nikakav. Pre deset dana je razgovarao sa Mirkom Marjanovićem, ali opet su dolazile poruke: smenite ovog, smenite onog. Nikad nismo dobili čvrsto njegovo opredeljenje šta mi da radimo bez njega. Ali, mi smo se držali zajedno bez obzira na to kakve poruke stižu od ovih sa kojima on kontaktira. Mi od njega nikad nismo dobili poruku, nego smo je dobili od njih. To znači da ta poruka možda i nije došla od njega, kao ni ova poslednja. Njegovo okruženje tvrdi da je on vrlo informisan, da on preko satelita gleda našu televiziju, da čita naše novine. Onda znači da nije informisan. Jer, informacije koje on dobija čitajući ove novine i gledajući ovu televiziju su jednosmerne, to su informacije ljudi na vlasti. Mi nemamo nijednu televiziju, nijedne novine.
      
       Šta je vas odvelo u SPS? Koja ideja, koji stavovi su vas usmerili da devedesete godine postanete član?
       - Imao sam to zadovoljstvo da sam znao program Socijalističke partije Srbije. To je bio program za sve građane Srbije. Nije bio ni nacionalistički, ni agresivni program i on je i sada na snazi. Svi današnji političari govore to što kod nas piše, samo su dali svoje male intervencije, samo kod njih nema socijalnog programa. Postoje podaci dok smo bili na vlasti da je bilo oko milion nezaposlenih, a da je sada milion i po. A onda se ipak živelo, a sada se već teško preživljava.
      
       Rekli ste da vas je privukao program SPS-a. Koliko vas je privukao predsednik Milošević? Da li ste za ovih dvanaest godina mogli da zamislite SPS bez Miloševića na čelu?
       - Ne. On ima svoju harizmu, on je bio i sada je nosilac kompletne politike. Znamo kakvu je politiku vodio u ovoj državi, znamo kako je majstorski umeo da održava vlast iako nije imao većinu u parlamentu, tako da smo morali da idemo u koalicije sa Novom demokratijom, sa radikalima, sa SPO na saveznom nivou.
      
       Koliko vas pogađaju priče o pogubnim efektima socijalističke vladavine?
       - Moram da kažem da mi nismo imali nijedan veliki grad u Srbiji. Nismo imali gradonačelnike. Svi su ovi drugi imali, mi to nismo imali. I nama se pripisuje da smo mi socijalisti uništili i opljačkali državu. Ako smo je pljačkali onda smo to učinili zajedno sa nekima koji su sada na vlasti. Ali moram da kažem, ako je to takva pljačka bila, gde su te pare. Jesu li oni našli te pare? Da li je neki socijalista zbog te krađe u zatvoru? Recite mi jednog koji je u zatvoru zbog te pljačke. Nijedan nije. Šta se to događa da oni znaju ko je uzeo, a neće sad da ga gone. Zašto bi mu neko oprostio?
      
       Možda su to bili socijalisti koji su sad našli neke nove prijatelje zaštitnike.
       - Sve je to moguće. Mi nećemo sada da gatamo ko je ukrao mnogo, pa dao nekome ko je sad na vlasti, da on ćuti. Sve su to pretpostavke koje mi ne znamo. I sve što se događa danas u ovoj vlasti je veliki broj nedoumica - šta oni to rade uopšte. Govori se jezikom koji narod ne razume. Jednostavno, kako će znati ovi moji tamo gde ja živim šta je to lustracija, šta je to tranzicija. Je l' znate vi šta znači ekspirijum? Ne znate. Ne zna niko. Eto, dolazimo do jednog nerazumljivog jezika kojim se služe političari koji samo mašu rukama.
      
       Ima li nekih poteza, akcija, zamaha za koje mislite da su bolji, efektniji u odnosu na period vaše vladavine?
       - Za mene lično nema ništa bolje. Ja znam kakva je situacija u Srbiji. U ovoj kampanji će mi možda narod otkriti neku tajnu, nešto što će kasnije da bude simbioza svega onoga što ću ja na kraju kampanje govoriti. Ne postoji stvar koju ne znam. Sve znam. Ja razumem njihov veliki trud da nešto urade, ali ja to nešto nisam video.
      
       Kako će izgledati vaša kampanja? Da li imate neku vrstu programa?
       - Kampanja može da bude i bogata i vanzemaljski bogata, kosmički bogata, a može da bude i siromašna. To ne znači da će ona, što je bogata, imati prvenstvo kod glasača. Moj program, to je program koji socijalisti imaju od svog nastanka. To je nešto što je za nas zakon i to je ono što zadovoljava svakog građanina, ali mi nismo imali snage da to sprovedemo, niti ću ja kao kandidat, ako budem izabran za predsednika, sprovoditi taj program. To i nije dužnost predsednika. Jer, pobedom na predsedničkim izborima ne pada vlada, ne pada parlament. Postoji Ustav koji to ne dozvoljava. Ali, kandidujem se da bismo ovu vlast počeli da krnjimo. Znači, prvo, uzeti ovo mesto jer su sad izbori za to. Kasnije na parlamentarnim izborima dobiti pristojnu većinu da pri izboru vlade niko ne može bez nas i da mi ne možemo bez njih.
      
       Možete li da zamislite koaliciju sa strankama DOS-a nakon nekih narednih izbora?
       - Sve je moguće.
      
       To danas zvuči nerealno.
       - Pa zašto? Sa kim sve nismo bili. Pa kad su njih 18 mogli da se ujedine sa različitim programima, zašto i mi ne bismo mogli sa onima koji će da nas ustoliče na vlast. Da li se vi sećate izbora kada su SPO i Srpska radikalna stranka u zbiru svojih poslanika imali mnogo više od nas? I da su se kumovi pomirili, mi ne bismo imali vlast uopšte. Ako će neko iz današnje pozicije dobiti pristojan broj mandata u skupštini pa mora sa nama, zašto da ne?
      
       Rekli ste u jednom intervjuu, mislim na televiziji, da nećete previše da obećavate, da ne lažete narod. Zbog čega se onda kandidujete?
       - Mislim da je časnije ne obećavati, jer je velika neizvesnost šta će biti na parlamentarnim izborima. Mogu da budem predsednik četiri godine, a da nemam nikakav uticaj na vladu i parlament. Ne smem da obećam dok mi ne stigne neka pomoć, dok se ta vlast ne zaokruži u parlamentu.
       Mene zbunjuje što ovi koji su sada na vlasti imaju toliko kandidata za predsednika Republike. Pa ako ste vi mogli da upropastite ovu državu za dve godine, koju smo mi upropašćivali deset godina, zašto se kandidujete opet? Što niste normalno vodili državu do sada?
       S kojim pravom se neki ljudi kandiduju uopšte? Šta su oni ostavili iza sebe kao svoja dela, jer tu nemate nijednog mladog kandidata.
      
       Ko su najozbiljniji kandidati?
       - Meni su svi ozbiljni.
      
       Ko su najozbiljniji?
       - Ne razmišljam o njima uopšte. Ni o jednom kandidatu. Čak i ovaj uticaj svih medija da forsiraju neke kandidate, to je njihov problem. Narod više nije mutav, narod će da pročita ko šta radi, ko koga forsira i zašto ga forsira. Narod je toliko politički obrazovan da nisu to vremena nekadašnja da ne zna o čemu se radi. I mi smo imali grešaka pa smo pogrešno obaveštavali narod, pa je bilo vrlo malo televizije dok smo mi bili na vlasti, ali je bilo, bilo je novina neuporedivo više koje su bile protiv vlasti. Bilo ih je, a sad nema ništa. Narod se prosto izveštio i mislim da bi mnogi građani Srbije mogli da budu kandidati za predsednika Srbije.
      
       Obično ovi kandidati najavljuju da će pobediti u prvom krugu...
       - Daj bože da svi pobede.
      
       Šta vi kažete, kakve su vaše šanse?
       - Nemojte vi sami sebe proglašavati. Pa šta će vam birači ako vi kažete: ja ću da pobedim. Pa valjda oni odlučuju. Svi koji su se kandidovali do sada rekli su, pobeđujem ili idem u drugi krug. To znači, ja sada treba da kažem: idite svi u drugi krug jer ću ja u početku to da rešim. To je stvarno smešno. To je prepotentno.
      
       Plašite li se da će vaša partija ili vaš predsednik vama naneti više štete nego partije na vlasti?
       - Moguće. Slobodan Milošević nije rekao da je on protiv mene, nego je samo sugerirao članstvu Socijalističke partije da podrži patriotske snage.
       Kad pogledamo koje su to patriotske progresivne snage - Srpska radikalna stranka, JUL. Znači, mi opet sa JUL-om. A mi smo na Kongresu doneli odluku da nikakva saradnja više u istoriji čovečanstva ne može da bude sa JUL-om. A on nas sad tamo, vuče ka JUL-u, što bi možda dovelo dotle da bi JUL preuzeo Socijalističku partiju. Ja mislim da je to suština.
       Ko vrši taj pritisak? Ako je u porodici Miloševićevoj on predsednik socijalista, ako je gospođa njegova supruga predsednik JUL-a, ćerka Marija je kod radikala. Ja više ne znam šta da mislim, ja ne mogu da se opasuljim uopšte o čemu se radi. Zašto nisu bar svo troje u jednoj partiji.
      
       To deluje kao porodica narodnog jedinstva?
       - Zašto oni nisu porodica narodnog jedinstva, pa ćemo svi za njima da idemo. Nema člana Socijalističke partije koji ne bi išao za Slobom. Nema. Pa ja ne mogu da shvatim sada da Slobodan Milošević, moj predsednik, ima kandidata svoje partije Velimira-Batu Živojinovića, a on daje glasove Šešelju. Ima li tu neke logike?
      
       Da li to želi da se osveti za neposlušnost?
       - Sve te poruke koje nam je slao, kasnije se pokazalo da to nisu njegove poruke. Slobodana Miloševića ova vlast koja ga je kidnapovala i odvela u Hag, neće da ga vraća. Ona bi želela da on tamo ostane večno. A mi kad bismo došli na vlast, mi bismo osnovnu stvar kao država tražili da se on brani sa slobode, da dođe kući i da se odavde brani, jer nikog drugog nema da mu pomogne sem nas.
      
       Milošević je bio vaš politički idol, čovek kome ste vi bezrezervno verovali. Osećate li neku vrstu unutrašnje konfuzije?
       - Molim vas, nije on meni nikada bio idol. Nije meni ni Tito bio idol. Meni je bio idol Bondarčuk, sjajan glumac, sjajan reditelj, kao čovek koji je jedini na svetu dobio orden Lenjina, koji je jači u onom bloku istočnom od Oskara, a onda je dobio i Oskara. A kao glumac je on za mene fenomen. Ne može meni Slobodan Milošević da bude idol. Ja nisam došao kao golja u ovu Socijalističku partiju. Došao sam zbog ideja i zbog programa. I sve to i danas postoji u meni. Meni onda nije bio ni Koštunica ni Šešelj idol, ni Vuk.
       Meni je putokaz bio da će nama u Srbiji biti leba sa Miloševićem. I svestan sam da sam ušao bogat u Socijalističku partiju, duhovno bogat. Ne materijalno. Meni je samo ostala ta duhovnost. Ne postoje u meni dileme šta se ovo događa u vezi sa Socijalističkom partijom. Meni su stvari jasne. Kad bi nama poslao poruke, on nikada nije nama poslao poruke, zvanično SPS-u. Nikad. Sve je to išlo negde okolo, ovde, onde i mi smo se posle pitali da li je on to uopšte rekao.
      
       Da li ste možda razmišljali o tome da i vi odustanete od kandidature zbog toga?
       - Ne. Dobio 50 glasova ili milion, ne bih odustao. Ne. Isuviše sam u godinama da bih menjao bilo kakve stavove. Kad sam prošao tolike godine u Socijalističkoj partiji, nema razloga da sada kažem i ne znam kome da kažem: neću! Kad bih ja sada rekao neću da se kandidujem, Socijalistička partija bi se totalno rasula, jer bi članstvo reklo: pa kako vas nije sramota, toliko nas ima, a da mi nemamo svog kandidata. I na pritisak članstva odnosno opštinskih odbora ja sam prihvatio.
      
       Vi ne pravite razliku između raznih grupa u DOS-u?
       - Ne bi bilo logično da nekog od njih podržavamo, jer su bili kao jedan. Je l' mislite vi da su oni toliko glupi i ludi da dozvole da imaju sedam-osam kandidata? Sve je to smišljeno, jer žele da budu i vlast i opozicija. A vi šetajte levo, desno, lunjajte, budite na periferiji. To je čisto zaluđivanje da su oni u svađi. Ispostaviće se da se oni nikada nisu ni svađali, jer znaju kako su došli. Samo onako kako su došli tako mogu da opstanu.
       Stalno se neke afere izmišljaju da zbunjuju narod, da im se skrene misao na sporedni kolosek. Da ne mislite na ove i da ne razmišljate o tome šta oni to lažu da su uradili.
       Imate li vi neke koristi od ovih para koje dolaze iz inostranstva, jeste li vi videli te pare? Je'l se to odrazilo na vašu porodicu? Kad dođe sto miliona, 80 odsto ide na plaćanje ljudi sa Zapada koji su ovde u raznim agencijama, a onih 20 odsto ne znam ni gde ide.
      
       Da li partija ima dovoljno sredstava za vašu kampanju?
       - Nema. Ovde ljudi ne primaju plate već godinu dana, oni koji su tu zaposleni, a i oni na terenu. Naši sponzori su, manje-više, razjureni. Ostali su nam dugovi od prošlog rukovodstva SPS-a. Sad se i izmišljaju neki dugovi.
       Naravno, da nećemo imati para da na televiziji imamo plaćene termine, nećemo praviti bildborde, plakate. Idemo tako kako idemo, za benzin ćemo da nađemo, putujemo po Srbiji, razgovaramo sa što većim brojem ljudi, da budemo na što više televizijskih kanala po Srbiji. Ovde i ne moramo da budemo.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Srpski Regan Već vas nazivaju srpski Ronald Regan. Da li vi možete da napravite neku paralelu između američkog predsednika i vas?        - Mogu da napravim paralelu, između Amerike i Srbije. I kod nas sam ja kandidat za predsednika kao glumac, on je bio tamo, ali je razlika u tome što u Americi može da pobedi i netalentovan glumac.               Jeste li vi glumili predsednika u nekom filmu?        - Ne. A ovde nema glume. Zato vi mene pitate: šta obećavate narodu? Ja bih glumio pa bih im obećavao brda i doline. Nema tu. Videćemo se mi i sutradan. Šta su ovi radili? Da li su obećavali? A ništa nisu uradili. Šta mislite, svi moramo da radimo i volimo da radimo a ne možemo, pa ni honorarno ne možemo. E, to se meni dešava.               Da li ste vi kao umetnik doživeli neku vrstu političkog revanšizma?        - Snimio sam film u kome sam igrao glavnu ulogu "I to je za ljude". To je vrlo lepa, slatka, fina komedija koju je režirao Dragoslav Lazić, ali nisu nam dozvolili da napravimo premijeru. Da li je to sam uradio taj koji je vršio distribuciju u bioskope ili mu je neko rekao, u to ne ulazim. Jednostavno, mi nismo dobili na jedan dan Sava centar ili Dom sindikata. A da me zove neko da radim nešto, nema teorije. Ali na to sam se navikao. Kao što sam se navikao mnogo da radim, sad sam se navikao da ne radim ništa.        Imao sam jednu ulogu u seriji "Porodično blago". Odjednom je taj lik nestao, ne znam iz kojih razloga. Video sam "svog šegrta" kako u jednoj epizodi kaže: majstor je bolestan. Tako sam obavešten.