NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Hteli smo da sprečimo sukobe

Naša komanda, a najviše komandant general Kukanjac, više puta je "skidala" sa barikada Sarajeva razjarene mase i paravojne formacije svih entiteta

      General Milan Aksentijević bio je glavni pregovarač sa potpredsednikom Predsedništva BiH Ejupom Ganićem o oslobađanju Alije Izetbegovića i događajima koji su prethodili obračunu u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine. O svojoj ulozi u to vreme general Aksentijević za NIN kaže: "Sa tom gospodom sam pregovarao sve do 12. maja 1992, kada sam bio iznenadno prevremeno penzionisan. Pregovarali smo o premeštanju školskog centra iz Sarajeva za Beograd, predaji Crvenom krstu vojne bolnice i premeštanju personala u Lukavicu i na Pale, preuzimanju ranjenika iz njihovih bolnica i organizaciji prevoza do VMA u Beogradu". Na početku rata u Hrvatskoj bio je uhapšen i proveo sedamdeset dana u hrvatskom zatvoru. Razmenjen je za hrvatskog švercera oružja Antona Kikaša.
      
       U Sarajevu se veruje da je postojao plan RAM, kojim je bila predviđena podela BiH i njeno spajanje sa Srbijom i teritorijom Srba iz Hrvatske. Takođe se tvrdi da su ključni generali posedovali taj plan. Da li vi znate nešto o tome?
       - Za pomenuti plan RAM prvi put čujem. Znam samo da su Komanda Druge Armije - komandant pokojni general Milan Kukanjac i načelnik štaba general Simeon Praščević odlučili da na osnovu iskustva JNA iz događaja u Sloveniji i Hrvatskoj izmeste jedinice iz kasarni u Sarajevu na Pale, Lukavicu i druga pogodna mesta. Tako su hteli da izbegnu da muslimanske paravojne formacije sa malim snagama kontrolišu jedinice u kasarnama, da ih isključivanjem vode i struje iscrpljuju i nanose im gubitke. Izmeštanje je izvedeno relativno uspešno. U gradu je ostao manji deo Komande Armije, Dom Armije, Vojna bolnica i Školski centar.
       Pretpostavljam da je pomenuti plan napravila komanda Vojske Republike Srpske, kojom je komandovao general Ratko Mladić.
      
       Kakva je bila namera JNA sa Sarajevom? Deo javnosti smatra da je postojala namera da se Sarajevo sasvim osvoji, dok drugi opet kažu da je cilj bio podela Sarajeva na srpsko i muslimansko?
       - I ovo pitanje je više političko nego vojno. Činjenica je da je vojska (tada JNA) u službi vladajuće politike, sistema i, normalno, političara koji vode zemlju. Svaka samoinicijativa koja bi se kosila sa odlukom političara smatrala bi se neposlušnošću, i tu smo već u vojnom udaru. Dok sam u Komandi Druge armije bio pomoćnik komandanta za moral i pravna pitanja, naš cilj je bio: po svaku cenu sprečiti sukobe zavađenih strana i stvoriti uslove da političari dođu do mirnog rešenja krize. Isto tako, činjenica je da je naša komanda, a najviše general Kukanjac, više puta "skidala" sa barikada Sarajeva razjarene mase i paravojne formacije svih entiteta. U zgradi naše komande dva puta smo organizovali sastanak najistaknutijih vođa - lidera tadašnje BiH, gospode Karadžića, Izetbegovića i Kljuića, koji su vukli glavne konce u tim sukobima.
       Mi, JNA, učinili smo sve da se politički očuva bilo kakva Jugoslavija i da se, koliko je to moguće, spreči rat. Očuvanje Jugoslavije, uostalom, bila je i zvanična politika tadašnjeg političkog vođstva Jugoslavije, lidera EZ i SAD.
      
       Možete li da objasnite kako je funkcionisalo to mirenje?
       - Navešću samo jedan detalj. Početkom 1992. godine Predsedništvo BiH na čelu sa Izetbegovićem, a tu su bili još i gospođa Plavšić, pokojni Koljević, Kljuić, Abdić i drugi članovi, primili su članove Komande Druge armije na čelu sa generalom Kukanjcem. Sa njim je bilo još nas četvorica generala i jedan pukovnik. Razgovaralo se o svemu, najviše o očuvanju mira u BiH i merama na tom planu. Ipak, na kraju razgovora Izetbegović je postavio pitanje kakva smo mi to JNA, znači i muslimanska vojska, kada u Komandi Armije u Sarajevu nema nijednog generala Muslimana. Nekoliko dana posle tog sastanka mene su prekomandovali. Postavljen sam za vođu tima JNA za saradnju sa Unproforom. Na moje mesto doveden je general Musliman.
      
       Mislite da je to moglo da spreči rat?
       - Takvim radom i nastojanjem na očuvanju mira u BiH postigli smo i određene uspehe. Pored ostalog, Izetbegović je potpisao čuveni Kutiljerov plan, koji je, koliko se sećam, predviđao očuvanje Jugoslavije. To je bila kritična tačka. Odsutnost Izetbegovića iskoristili su muslimanski ekstremisti, na čelu sa potpredsednikom Ganićem, i nametnuli svoj plan o otcepljenju BiH i konačnom razbijanju Jugoslavije. U tome su im obilato pomogli i nacionalisti iz svih sredina. I oni su u tome i uspeli.
      
       Vi ste često razgovarali sa generalom Kukanjcem u to vreme, kakve su bile njegove namere sa Sarajevom i zašto je rekao da ga je "izdala njegova vrhovna komanda"?
       - Čini mi se da je to rekao u afektu, kada je bio iznenada smenjen sa dužnosti komandanta Armije i po kratkom postupku penzionisan, odmah posle događaja u Dobrovoljačkoj ulici. Verovatno nije samoinicijativno "sklonio" Izetbegovića od muslimanskog besa. Ispalo je da je to učinio na svoju ruku, što je dovelo do tragedije u Dobrovoljačkoj. Mi se po penzionisanju nismo često sretali, najviše je uticala okolnost što sam ja izabrao da živim u mom Kragujevcu, a on je ostao u Beogradu. Šteta što je prerano umro. Imao je on toga dosta da kaže o mnogim odlučujućim momentima iz naše nedavne prošlosti i da konkretno odgovori na ova pitanja. Znam da je mnogo pisao i siguran sam da je ovaj presudni događaj u svojoj karijeri detaljno opisao.
      
       Kako su tekli ti pregovori o razmeni Alije Izetbegovića i njegove delegacije i generala Kukanjca i oficira i vojnika iz Komande Druge vojne oblasti?
       - Splet okolnosti i činjenica da sam bio odvojen od Komande Armije i u neposrednom kontaktu sa Unproforom uticala je da sam sa predstavnicima Muslimana i Hrvata nekoliko puta vodio pregovore. Prvi put bili su to pregovori sa potpredsednikom Predsedništva BiH Ejupom Ganićem. Sastali smo se u komandi Unprofora u zgradi "PTT inžinjeringa". Ganić je tražio "oslobađanje" Izetbegovića iz "naših ruku". Sećam se da je isticao da ne priznaje ništa što se Izetbegović dogovori sa JNA jer nije slobodan. To je bila maska za sprovođenje njegovog plana.
      
       Kakve su bile prilike u Sarajevu u to vreme?
       - Koliko se sećam, prethodnog dana i noći vodile su se žestoke borbe u okolini Komande Armije. Muslimanske paravojne formacije žestoko su napadale starešine i vojnike u opkoljenoj zgradi Komande. Sa svojom grupom bio sam smešten u "Titovoj kasarni" u kojoj je bila još i Pozadinska baza, Školski centar pešadije i artiljerije (general Perišić je artiljerce doveo iz Zadra). Bio je to konglomerat sastavljen od iskusnih starešina i vojnika do civila-izbeglica sa malom decom.
      
       Kako su tekli pregovori s Ganićem 3. maja?
       - Rano pre podne tog dana pozvao me je telefonom general Kukanjac i, pošto se nalazio u opkoljenoj kasarni i nije mogao doći u štab Unprofora, zamolio me da odem umesto njega na pregovore sa Ganićem i dogovorim bezbedan i siguran premeštaj starešina i vojnika iz opkoljene zgrade Komande u kasarnu u Lukavici. Kada sam sa svojim zamenikom i odličnim prevodiocem, tada još pukovnikom Brankom Čađom (sada general u penziji), došao u kancelariju generala Mekenzija tu su se još nalazili Kolom Dojl iz EU i potpredsednik Ganić.
      
       Šta ste tačno dogovorili sa tadašnjim predsednikom Predsedništva Ejupom Ganićem?
       - Sećam se da je Ganić istrajno zahtevao da Izetbegović mora prvo biti prebačen u zgradu Predsedništva da dobije legitimitet, pa da zatim dođe u komandu Unprofora na pregovore sa generalom Kukanjcem i dogovori modalitete prekida vatre i način bezbednog prebacivanja starešina i vojnika iz zgrade Komande u kasarnu Lukavica. Osećali smo da je to zamka. Mi smo zahtevali da "ispuštanje" predsednika Izetbegovića i premeštanje Komande u Lukavicu bude istovremena operacija. Bili su mnogi razlozi za takav naš stav i smatrali smo da će to po bezbednost operacije biti najsigurnije. Cenili smo da muslimanski ekstremisti neće napasti kolonu u kojoj se nalazi njihov predsednik i idol, jer bi to u stvari bila i njegova likvidacija.
      
       Kako su se završili pregovori?
       - Dugo smo pregovarali i u načelu se dogovorili da Izetbegović i general Kukanjac dođu u štab Unprofora, potvrde dogovor o prekidu vatre i ugovore detalje bezbednog premeštaja starešina i vojnika iz zgrade Komande u kasarnu Lukavica. I dalje je Ganić isticao da ne priznaje ništa što se njegov predsednik dogovori sa generalom Kukanjcem, jer Izetbegović "nije slobodan" i da njegovu odluku mora potvrditi krnje Predsedništvo BiH. Oko 14 sati otišao sam u pratnji jednog švedskog oficira u zgradu Komande da upoznam generala Kukanjca sa načelnim dogovorom.
      
       Kakva je vladala atmosfera tada u Komandi?
       - Zatekao sam zgradu Komande u vrlo žalosnom stanju. Svuda su se videli tragovi noćnih borbi, zidovi su bili išarani tragovima dejstava pešadijske i minobacačke vatre. Bilo je nekoliko ranjenih vojnika i starešina, rekli su mi da imaju i dva mrtva. Starešine i vojnici bili su u borbenom raspoloženju i s obzirom na noćno iskustvo nisu bili spremni da poveruju muslimanskim obećanjima o sigurnom premeštanju u kasarnu Lukavica. Odlučno su zahtevali da komandnu zgradu napuste zajedno sa svojim komandantom.
      
       Gde je tada general Kukanjac?
       - Bio je u svojoj kancelariji. S njim su sedela još dva novinara - jedan vojni a drugi je bio civil. Nisam znao da su moj razgovor sa generalom snimili. Taj snimak su kasnije zloupotrebili, puštajući u javnost preko radija isečke iz mog "ubeđivanja" generala Kukanjca da prihvati takav načelan sporazum. Pošto je bio u telefonskoj vezi sa Izetbegovićem, preda mnom je obavio razgovor sa njim i dogovorio se da to izvedu jednovremeno.
      
       Oni su dogovorili da iz Komande izađe sva vojska?
       - Mi smo se dogovorili, da se vratim u zgradu "PTT inžinjeringa" i izborim da Unprofor, kao garant, prihvati ono što su se on i Izetbegović dogovorili. Zahtevao je da general Mekenzi uzme Izetbegovića i sa još 18 kamiona dođe po njih u zgradu Komande. Odatle bi se zajedno odvezli do mesta koje je najbliže zgradi Predsedništva, gde bi se Izetbegović odvojio a oni nastavili put ka kasarni u Lukavici. Kada sam stigao u štab Unprofora, u kancelariji sam zatekao generala Moriona i pukovnika Čađu. Obavestili su me da je genaral Mekenzi već u Lukavici i da će se operacija premeštanja izvršiti jednovremeno.
      
       GENERAL MILAN AKSENTIJEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu