Pošto reč nisu našli u rečnicima, u redakciji su seli da razmene iskustva...

      Čitaoci NIN-a pokazali su se kao odlični leksikografi.
       Pre svih priznanje zaslužuje Ratko Stanić, koji je postavio pitanje o značenju prideva drčan (vidi broj od 15. avgusta). Povod mu je pružio jedan TV kviz u kome je priznat odgovor da drčan znači 'halapljiv'. Takva je definicija data i u rečniku SANU, dok u rečniku Matice srpske ove reči uopšte nema. Ja sam pitanje preneo čitaocima. Stiglo je podosta odgovora, koji su utoliko vredniji što se čitaoci nisu oslonili samo na svoje jezičko osećanje, nego su - kao što ćemo videti - anketirali kolege i poznanike.
       "Zbilja sam iznenađen značenjem 'halapljiv', koje se možda zadržalo još samo u nekoj zabiti", piše Dragoslav Andrić, poznati prevodilac i autor "Rečnika žargona". Po njegovom mišljenju, pridev drčan, koji je danas na granici između kolokvijalnog govora i standardne leksike, "čuje se u sledećim značenjima: prpošan... manje ili više srčan na manje ili više drzak ili izazovan način; nametljivo prepun sebe, odnosno prepotentan u nastupu (često sa simptomima blefiranja)..." Andrić dodaje da su takva značenja najverovatnije "proistekla iz čulne, zvučne veze prideva 'DRzak' i 'srČAN', uspostavljene već na ušnoj postaji na putu ka našoj svesti".
       Bez komentara, čitalac Milan Bošković šalje samo svoju definiciju spornog prideva: "DRČAN - kočoperan, (neopravdano) odvažan, (nepromišljeno) srčan, smeo(n), onaj koji se ponaša kao petlić."
       Prof. Obrad Stanojević, istaknuti pravnik, direktor Centra za besedništvo, blaži je prema definiciji u akademijskom rečniku (i na televiziji). "Drčan je kolokvijalni izraz", piše on, "čije je prvobitno značenje ono koje ste naveli: pohlepan, 'alav'. U tom ranijem značenju ova reč ne može stajati sama: drčan na novac, na žene, na hranu, na vlast. Međutim, iznenadila me je nova upotreba ove reči samostalno, otprilike u značenju: energičan, preduzimljiv. Nešto slično engleskoj reči aggressive. (Uzgred, to je, koliko znam, jedini jezik u kome pojam 'agresivan' ima pozitivno značenje, jer označava čoveka koji je preduzimljiv, predan poslu i ima inicijativu.)"
       Prof. Dimitrije Buntić iz Kruševca prišao je ovom pitanju kao profesionalac, budući da je autor jedne knjige o francuskim rečima koje se u srpskom upotrebljavaju u pogrešnom značenju. O pridevu drčan on je propitao desetak svojih kolega iz prosvete, kao i nekoliko ljudi sa sela. Skoro svi su odgovorili da drčan znači 'halapljiv', ali isto tako i "uporan, grabljiv, bezobrazan da nešto postigne... nezajažljiv; ko želi i traži nešto iznad svojih mogućnosti, a nema uvida u svoje sposobnosti". Pored toga, na selu su prof. Buntiću rekli da se kaže i drčan za posao "kada domaćin tera ukućane stalno nešto da rade, bez odmora. Efekat je često suprotan, jer izaziva nezadovoljstvo porodice."
       Ljilja Bailović, novinar lista "Zrenjanin", piše: "Upotreba prideva drčan bila je nedavno (valjda povodom istog kviza) tema žive rasprave i u našoj redakciji. Pošto nismo mogli da nađemo tu reč u raspoloživim rečnicima, međusobno smo razmenili iskustva. Pokazalo se da značenje nije isto za Vojvođane i za ljude s juga Srbije. Rođeni Zrenjaninci pridev drčan razumeju kao 'kočoperan', 'drzak', pa i 'hrabar'; naš kolega rođen i odrastao u Leskovcu, međutim, tvrdi da se u tom kraju drčan koristi u značenju 'halapljiv', 'gladan', ali ponajviše u prenosnom smislu - 'halapljiv za posao', pa i 'spreman da preuzme rizik posla'... Dakle, rečenica 'On je drčan novinar' za nas Zrenjanince imala bi blago pejorativnu konotaciju, dok bi za našeg Leskovčanina to bila pohvalna ocena..."
       Kao što se vidi, čitaoci su prikupili semantičku, frazeološku, etimološku, pa čak i dijalektološku građu o reči drčan. Iz njihovih pisama može se dosta toga zaključiti i o psihologiji srpskog naroda. Ja sam siguran da će navedeni podaci poslužiti leksikografima, da će se odraziti i u drugom izdanju rečnika SANU (gde će, umesto jednog značenja, morati da se daju bar dva) i Matičinog (gde će se prvi put pojaviti odrednica drčan). Samo, znajući kakvim tempom kod nas ide finansiranje, izrada i štampanje rečnika, bilo bi dobro da za kupovinu tog drugog izdanja odvojite izvesnu sumu novca koju ćete testamentom ostaviti unucima.