Mi smo podneblje bogato mediokritetima. Pogledajte samo televizijske programe. Počev od voditelja, koji ako nemaju baš govornu manu, šprah-feler imaju sigurno. Svi govore - u vezi toga, umesto u vezi sa tim, "čak štaviše" umesto ili čak ili štaviše, "za sat vremena"... nije li sat već oznaka za vreme... može li se reći za mesec dana vremena, momentalno umesto momentano... svakodnevnica umesto svakodnevica... izgleda da uopšte nije važno kako se govori...?
       Svi se klate i drže ruke iza leđa. Svi imaju gole stomake, pa kakvi bili da bili.
       Osim toga, nemaju mašte.
       Što se mene tiče, skoro da ne pamtim da sam ikada gostovala u nekoj emisiji koja je počinjala drugačije od:
       Moju gošću ne treba posebno predstavljati... ona je glumica, igračica, odskora pisac... ona je takođe i najlepša baka"....Auu!
       Drugo, čak se i gosti dovode po ključu, tačno se zna na kojoj televiziji koji gost gostuje i zašto. Onda ima tu još nešto što gledaoci verovatno ne znaju, a to je da svi mi koji se bavimo javnim zanimanjima, ukoliko gostujemo u nečijoj emisiji, to radimo besplatno. I ne samo što ne dobijamo honorar za to što smo došli, što smo popunili vreme, što ta emisija postoji te večeri zahvaljujući našoj dobroj volji, nego i sami dolazimo na gostovanja, jer nikom ne pada na pamet da bi možda bilo red da neko dođe po nas. Ne. Taksi... plati pa klati. Mislim, ako hoćeš da gostuješ.
       Pošto je zavladalo nevaspitanje, ono što je naročito zanimljivo, jeste način na koji sede ljudi sa ekrana. Žene manje-više uvek slično u položaju koji je uvela Dina Čolić. Prekrštene noge i još onako nekako zavezane, pa se čovek pita, kako posle ustanu. Mislim da li ih uhvati grč ili im utrnu noge. A muškarci uglavnom raskrečeno. I gosti i voditelji.
       Voditelji se naročito trude da vas ponize, da od svega po svaku cenu naprave senzaciju čak i kad senzacije nema i zato ste manje-više uvek u nekoj vrsti odbrambenog garda, spremni na odbranu...
       Pa pevači, pa narodnjaci... A tek "balerine", koje se batrgaju iza svakog na isti način. Konglomerat neukusa.
       Onda, izgleda da su na estradi zavladali transvestiti. Za sada imamo dve voditeljke, jednu gataru i tri pevačice.
       Baš pre neki dan povodom avionske nesreće u Rusiji voditeljka je na jednom od naših programa sa zavodljivim osmehom na licu saopštila koliko je ljudi poginulo?!
       A što se nesmotrenosti tiče, takođe se skoro pojavila jedna voditeljka u majici sa američkom zastavom. Kao da se ništa nije dogodilo, kao da smo sve već zaboravili.
       Ako je o samom programu reč njegovoj zanimljivosti, ništa nije zanimljivije od prenosa iz Skupštine.
       Vladaju trećerazredne meksičke jevtine serije i što je najgore, one su veoma gledane, tako da bi u ovom slučaju ona izreka da "svaki narod ima onakvu vlast kakvu zaslužuje", mogla da se malo izmeni i umesto reči vlast da se ubaci reč televizija.
       Na prvom mestu, mi slavimo kad komšiji crkne krava.
       Na drugom mestu, mi volimo da ogovaramo po kuloarima.
       Na trećem mestu, obožavamo da virimo kroz ključaonicu.
       Na četrtom mestu, u društvu ne pijemo, al' sami ločemo.
       Sve u svemu, mi iznad svega cenimo slobodu mišljenja, ali ni za živu glavu se ne usuđujemo da kažemo šta mislimo o nekome, sve dok to ne postane mišljenje većine koja je na vlasti i dok taj neko ne propadne. Mi nismo dvolični, mi smo trolični, mi smo kolikotrebalični. Danas se u nekog kunemo, a sutra ga kunemo. Uvek nam je neko drugi kriv što smo krivi.
      
       JELENA TINSKA