Izbore više nije lako ukrasti. Poslednji put kada je Milošević to uradio, bio je odmah uhvaćen

      Za trkače u izbornoj trci u nas nikad nije loše da izraze sumnju u regularnost predstojećih izbora. Ako ništa drugo, može da posluži kao rezervni plan u slučaju neuspeha - "pokrali su nas, pa naravno", sa dijapazonom docnijih mogućnosti, od pozivanja na ulične proteste, do nepriznavanja legitimiteta skupštine, to jest, u slučaju predsedničkih izbora, legitimiteta predsednika.
       Činjenica je, međutim, i to da aktuelnu srpsku vlast čine ljudi koji su se vrlo uspešno izborili sa nekoliko Miloševićevih izbornih krađa i koji odlično znaju kako se to radi, ali i za koje, zbog dosadašnje političke prakse, čovek radije ne bi stavljao ruku u vatru da im tako nešto ne bi palo na pamet. No, naravno, svi su nevini dok se ne dokaže suprotno. Marko Blagojević iz CeSID-a otvoreno kaže da mu smeta što se o predstojećim izborima govori u kontekstu izborne krađe. Ništa ne ukazuje da se tako nešto sprema, smatra on, a da postoji takva mogućnost - "postoji, ali postoji i u Engleskoj i u Americi".
      
       Spiskovi
       Vlasti imaju vremena do trinaestog septembra da utvrde ko ima pravo glasa, a to je i rok do kojeg građani mogu da provere da li su u biračkom spisku. Ta mogućnost je, kako kaže Marko Blagojević, važna, i njen smisao je da se i sami građani, a ne samo država, angažuju u cilju regularnosti izbornog procesa. Iskustvo, međutim, kaže da naši građani to pravo slabo koriste. Nepostojanje valjanog izbornog spiska se inače nalazi među glavnim razlozima za eventualne izborne nepravilnosti. To, međutim, još ne znači da neko tu mogućnost želi da zloupotrebi, jer te nepravilnosti mogu biti i nehotične. U Srbiji, naime, ne postoji centralni izborni spisak nego jedinstveni, koji je prost zbir biračkih spiskova po opštinama.
       A kakvi su opštinski birački spiskovi, pokušaćemo da dočaramo podatkom da se u čak šesnaest opština u Srbiji (Kučevo, Crna Trava...) izborna evidencija radi "na plajvaz", dakle, rukom! Osnovno pitanje ispravnosti predizbornih radnji je i važno političko pitanje, a to je da li će izbori za predsednika Srbije biti održani i na Kosovu i, ako hoće, gde. To znači da birači iz tih područja ulaze u izborni korpus i, pošto Albanci neće glasati, to otvara mogućnost za malverzacije, kako je to uostalom bilo i septembra 2000. godine, a Kosovo je iskorišćeno kao "rezervoar glasova" za SPS i na predsedničkim izborima kada je izabran Milan Milutinović, 1997. godine. Tehnologija je sledeća, objašnjava Marko Blagojević: u birački korpus se uračunaju i Albanci koji se nalaze na području koje je objektivno izvan domašaja domaće izborne administracije, pa se, "zbog bezbednosti", biračka mesta ne otvore tamo gde ti birači žive nego im se omogući da glasaju na drugim biračkim mestima. Ti birači - Albanci - neće doći da glasaju, ali lokalna izborna komisija može da kaže da su glasali.
       Blagojević, inače, ne veruje da ovo može da se dogodi, pored ostalog i stoga što je ova prevara već jednom pokušana i odmah je otkrivena. Zatim, a to je glavni razlog, zato što na ovim izborima ima "previše posmatrača", i zato što je i samim vlastima stalo da izbori od međunarodnih činilaca ne budu ocenjeni kao nepravilni. Sve se, dakle, vrti oko Kosova. Mimo svake sumnje u mogućnost zloupotrebe, pitanje je interesantno i zbog toga da se vidi da li će međunarodna administracija dozvoliti da se izbori na Kosovu održe, što je važno pre svega iz simboličnih razloga - time se naznačava da je reč o delu naše teritorije. Ivica Eždenci iz Ministarstva za državnu upravu objašnjava da su ti razgovori upravo u toku i da će se verovatno izbori održati tamo gde postoje organi naše vlasti, a tamo gde ne postoje, neće se održati.
      
       Albanci
       U praksi, to znači sledeće: recimo, u opštini Kosovska Mitrovica će biti održani izbori i pravo glasa imaće svi upisani birači koji će, logično, biti deo ukupnog biračkog tela na predstojećim izborima. Eždenci, kao državni funkcioner, ne pravi etničke razlike kada govori o biračima iako je više nego jasno ko će se odazvati na ove izbore, a ko neće. Kosovski Srbi će, da kažemo mi ono što Eždenci neće, moći da glasaju ako žive u onim mestima gde su još ostali u velikom broju, da ih ne nabrajamo. I, ako nije bilo dovoljno jasno, Albanci ĆE BITI deo biračkog tela ako žive u nekoj od ovih opština. Ovako opsežna objašnjenja su potrebna zbog toga što je i predsednički kandidat Vojislav Koštunica od republičkih vlasti zahtevao otvaranje biračkih mesta i na Kosovu, kako bi se, objasnio je, pružila prilika tamošnjim Srbima da glasaju.
       Bio je to trenutak kada je u saveznom predsedniku zadremalo legalističko čulo pošto se pravo glasa utvrđuje, znamo, po mestu prebivanja a ne po nacionalnoj pripadnosti. Tamo gde se na Kosovu otvore biračka mesta, moraju se, dakle, kao ljudi sa biračkim pravom brojati i Albanci, glasali-ne glasali. A upravo je to opasnost na koju, opet, upozoravaju neki drugi predsednički kandidati jer postoji mogućost manipulacije. Tada bi moglo da se dogodi da predsednički izbori ne uspeju i da moraju da se ponove jer ne bi bio ispunjen zahtev da mora da izađe polovina birača. Albanci bi se, naime, tada računali kao apstinenti. Pa iako neki od kandidata koji se računaju kao autsajderi najavljuju ovu mogućnost kao zloupotrebu, prilika da će se to dogoditi ne postoji, kao što smo već videli iz izjave Ivice Eždencija.
      
       Komisija
       Ako zanemarimo mogućnosti izbornih zloupotreba u vezi sa kosovskim biračima, ostaje da se istraže takve mogućnosti unutar Republičke izborne komisije, u kojoj je upadljivo prisustvo stranačkih aktivista, mahom iz Demokratske stranke. Marko Blagojević kaže da sporna može biti samo profesionalnost članova Republičke izborne komisije (RIK), a ne njihova stranačka pripadnost. "Poznajem mnoge članove RIK-a i znam ko je u kojoj stranci i nemam razloga da verujem kako svoj posao u RIK-u neće obaviti na dobar način."
       Najzad, nekada najčešća predizborna manipulacija - mediji - danas, kako izgleda, postoji još samo kao poštapalica psiholoških (i političkih) autsajdera na ovim izborima. Istina, kaže Blagojević, televizijski programi greše što su predizborne sadržaje izmestili u zasebne emisije, koje su po prirodi stvari dosadne i slabo koga zanimaju. Za to vreme kandidati koji su na državnim funkcijama (Koštunica i Labus) uživaju minutažu u centralnim informativnim emisijama po osnovu državnih funkcija koje imaju. Međutim, niko ko bude ustvrdio da je ovo urađeno ciljno da bi se nekome namestila pobeda, neće biti shvaćen ozbiljno, već i zbog toga što su ovom praksom favorizovana dva kandidata za koje se misli da jedino oni imaju šanse da pobede. Uostalom, idealni ravnopravni uslovi nisu ni mogući, a svakako ne u zemlji gde je do pre dve godine izbore organizovala stranka Slobodana Miloševića.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
      
      

Biračko telo Birača u Srbiji, prema gruboj proceni CeSID-a, ima oko 6 350 000, a ako bi se pridružili i birači sa Kosova koji bi realno mogli da dobiju mogućnost da glasaju na predstojećim izborima, onda za oko stotinak hiljada više. Treba reći da najveći broj nealbanaca sa Kosova ima pravo glasa ali ne na Kosovu, već u raznim mestima Srbije u svojstvu interno raseljenih lica (125 000). Ako bi biračko telo činili i kosovski Albanci, onda bi ovaj broj bio za oko 800-900 000 veći. Na poslednjim predsedničkim izborima, onima na kojima je Milutinović pobedio (to su poslednji izbori pre NATO-agresije i uvođenja administracije UNMIK-a), biračko telo je brojalo 7 225 860 (drugi krug). Uočljivo je da se ovaj podatak ne razlikuje bitnije od onog kojim raspolaže CeSID.