Sa velikom pažnjom će se očekivati sledeći korak Amerikanaca. Njihova prepotentnost da se spremaju samo deset dana i da odigraju samo dve prijateljske utakmice pre prvenstva drastično je kažnjena

      Poslednje prvenstvo sveta u košarci ostaće upamćeno po nekoliko bitnih stvari. Prvo i najvažnije (za nas) da je naša reprezentacija ponovo prvak sveta po peti put. Niko kao Jugoslavija. "Košarkaški Brazilci".
       Drugo, reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država od pojave prvog drim-tima, izgubila je utakmicu i to ne jednu već tri. Prvo ih je deklasirala Argentina, držeći im čas iz košarke, a onda na najvažnijoj utakmici na prvenstvu sveta u četvrtfinalu Jugoslavija ih je izbacila iz borbe za medalju i na kraju, u borbi za peto mesto, Španija je dovela reprezentaciju SAD u situaciju da mora da igra kvalifikacije za olimpijske igre u Atini 2004.
       Treće, povratak na veliku scenu ekipa iz Južne Amerike. Argentina pre svih, jer je igrala izvanredno i praktično je bila jedini tim koji je držao konstantnu formu svih devet utakmica. Igrali su dobro i u finalu protiv nas, ali u toj utakmici se pokazala snaga i mentalitet jugoslovenskih igrača. Portoriko je mogao da napravi veliki podvig, ali je u četvrtfinalu naišao na veliko iznenađenje ovog prvenstva - ekipu Novog Zelanda.
       Ove dve ekipe su, što se tiče igre u odbrani, najviše od svih ekipa pokušavale da menjaju odbranu i veoma često uspevale da iznenade protivnike. Iz odbrane čovek na čoveka na celom terenu ili na pola terena prelazili su na zonsku odbranu na celom terenu ili na pola terena, a u slučaju ekipe Portorika mogle su se videti i kombinovane vrste odbrane.
       U napadu veoma zanimljive kretnje su pokazali igrači Novog Zelanda sa dosta različitih detalja u odnosu na "akcije" koje su u modi u Evropi pa i u ostatku sveta.
       Brazil, reprezentacija koja ima veliki potencijal, izuzetno mladu ekipu sprema se sa velikim ambicijama za naredne olimpijske igre u Atini. Konačno su shvatili da je veoma važno kako se igra u napadu, isto koliko i u odbrani. (O ovome sam sa trenerom brazilske reprezentacije Rubensom razgovarao pred svetsko prvenstvo u Rio de Žaneiru gde sam imao seminar sa brazilskim trenerima).
       Jedina reprezentacija iz Južne Amerike koja je na neki način razočarala je Venecuela.
       Četvrto, ceo svet je naučio da igra košarku i razlika između, uslovno rečeno, malih i velikih košarkaških nacija nije više tako velika. Nekada su na svetskim prvenstvima apsolutni favoriti bile tri reprezentacije - SAD, Sovjetski Savez i Jugoslavija. Samo je bilo pitanje kakav će biti raspored medalja. Na ovom svetskom prvenstvu smo videli mnogo reprezentacija koje su imale veliki kvalitet i mogle da učestvuju u raspodeli medalja.
       Što se tiče evropskih zemalja, sigurno je da je Nemačka napravila veliki uspeh osvajanjem bronzane medalje.
       Španija je igrala veliki deo prvenstva veoma dobro sa veoma agresivnom odbranom i veoma jasnim idejama u napadu. Imali su dva lidera tima Gasola i Navara i zvezdu u senci Garbahosu, kako voli da ga zove španski selektor Havijar Imbroda. Osvajanjem petog mesta i pobedom nad reprezentacijom Amerike učinili su da cela sportska javnost Španije bude zadovoljna i pokazali da, iako bez prvog plejmejkera Raula Lopeza (ovog leta potpisao za Džezere iz Jute) mogu da igraju zaista veoma dobro i organizovano.
       Kada govorimo o ostalim reprezentacijama iz Evrope, sigurno da je neprijatno iznenađenje napravila reprezentacija Turske koja je prošle godine bila druga na evropskom prvenstvu. Sa igračkim potencijalom koji su imali sigurno su morali da naprave mnogo više odnosno da igraju bolje.
       Ruska košarka je u velikoj krizi i način na koji je igrala reprezentacija Rusije na svetskom prvenstvu zaista je neverovatan. Deseto mesto je sigurno izazvalo veliko neraspoloženje kod svih ljudi koji rade u ruskoj košarci i zemlja koja ima takvu tradiciju i koja je dala toliko velikih igrača i trenera, sigurno mora da napravi minucioznu analizu zbog čega su došli u ovu situaciju i da pronađu način da se vrate tamo gde im je bilo mesto godinama.
       Ekipa iz Afrike, predstavnik afričkog kontinenta - Angola, prvi put se plasirala u drugi krug i postigla za njih veoma važan uspeh.
       Kinezi, koji su imali kao lidera tima najvišeg igrača na šampionatu Jao Minga, koji je prvi pik na draftu ove godine u NBA, ostali su verovatno tamo gde im je i mesto, na dvanaestoj poziciji.
       Što se tiče Alžira i Libana, pokazali su da su nedorasli da učestvuju na svetskom prvenstvu. Tu se naravno otvara jedno veoma važno pitanje, s obzirom na to da je sigurno zastupljenost svih zemalja sa svih kontinenata neophodna na svetskom prvenstvu, ali je opšte mišljenje da treba omogućiti većem broju zemalja učešće na svetskom prvenstvu, a ne kao što je bilo ovog puta kada je učestvovalo 16 reprezentacija. Pre svega mislim na zemlje iz Evrope, jer da su učestvovale reprezentacije Italije, Francuske, Litvanije, Grčke, Hrvatske ili Slovenije, sigurno je da bi prvenstvo bilo još zanimljivije. A sigurno je da te reprezentacije imaju kvalitetne igrače i da bi bili veoma važni učesnici svetskog prvenstva.
       Takođe, sa velikom pažnjom će se očekivati sledeći korak Amerikanaca. Deklasirani su bili 1990. godine na prvenstvu sveta u Argentini i tada su doneli odluku da počnu da igraju sa najboljim igračima iz NBA lige. To je dovelo do pojave drim-tima 1992. godine na Olimpijskim igrama u Barseloni. Nešto slično se ponovilo i ove godine. Ponovo su deklasirani na njihovom parketu i to zaista igrajući veoma slabo i oslanjajući se isključivo na individualni kvalitet bez ikakvog koncepta igre, kako u odbrani tako i u napadu. Njihova prepotentnost da se spremaju samo deset dana i da odigraju samo dve prijateljske utakmice pre prvenstva drastično je kažnjena.
       Da se vratim na početak kada sam rekao za naše košarkaše da su "košarkaški Brazilci". Letos sam boravio u Južnoj Americi na trenerskim seminarima u Argentini, Urugvaju i Brazilu i zaista sam srećan i zadovoljan zbog činjenice koliko se jugoslovenska košarka ceni i sa kakvim poštovanjem se govori o našim igračima i trenerima u Južnoj Americi.
       U Sao Paulu, na seminaru kome je prisustvovalo oko 550 trenera, imao sam priliku da razgovaram sa mnogo kolega i odatle i potiče "košarkaški Brazilci". U tom trenutku, nešto malo ranije reprezentacija Brazila osvojila je petu titulu prvaka sveta u fudbalu i svi su mi tada govorili i poželeli mi da i moja zemlja osvoji po peti put titulu prvaka sveta.
       Naravno, sve to sada izgleda lako jer su dani velikog slavlja, ali koliko je truda, volje, želje i odricanja bilo potrebno da se stigne do pete titule prvaka sveta, to verovatno jedino najbolje znaju igrači i članovi stručnog štaba. Još jednom svima najiskrenije čestitke za sve ono što su pokazali na svetskom prvenstvu.
       U Beogradu će se 2005. godine održati evropsko prvenstvo i to je fenomenalna prilika da se pokažemo kao dobri i gostoljubivi domaćini, kakvi smo uvek bili, a da se već sada pokrene inicijativa za organizaciju svetskog prvenstva. Jer, koja druga zemlja ima takav rejting u svetu kao Jugoslavija, kad je košarka u pitanju?
      
       ŽELJKO OBRADOVIĆ