Kompromis bi se sastojao u tome što bi se Crnogorcima iz DPS-a verovalo na časnu reč da će pristati na neposredne izbore, samo da to tako ne piše u ustavnoj povelji. Problem je, međutim, što se "Voja (Koštunica) plaši da će da ga prevare"

      Kraj prošle nedelje protekao je bez penušavog pića koje je najavio Zoran Đinđić, republički premijer, a koje su, o trošku Evropske unije, trebalo da popiju predstavnici dveju republika i savezne države sa, razume se, Havijerom Solanom u čelu stola.
       Zapelo je oko načina izbora poslanika, što je problem za koji je još u junu bilo skoro sigurno kako će doći glave naporima da se postigne sporazum o ustavnoj povelji. Crna Gora, sledeći svoj stav da je buduća država Srbija i Crna Gora "zajednica država", traži posredne izbore za zajednički parlament, na način na koji su dosad birani poslanici Veća republika. Srbija traži suprotno.
      
       Usamljeni DPS
       Tas na vagi vremenom je pokazivao intenciju da se prikloni snazi srpskih argumenata; najpre, jer je neposredne izbore, kao demokratskiji način izbora poslanika, bilo lakše zastupati, a zatim, i Evropska unija, neformalni pokrovitelj celog procesa, stavila je do znanja da daje prednost neposrednim izborima. Drugo nije ni mogla, pošto i u samim zemljama EU poslanici skupštine u Strazburu takođe moraju to zaslužiti na neposrednim izborima.
       Trenutni status ustavne povelje, koji se iz diplomatskih razloga ne objavljuje ali će ga više članova Ustavne komisije neformalno potvrditi, jeste sledeći: DPS, ostavši sasvim usamljen u svojim zahtevima, spreman je da prihvati neposredne izbore, ali tek posle izbora u Crnoj Gori i konstituisanja nove republičke skupštine, a ustavna povelja bi se usvojila bez izričito definisanog izbora poslanika.
       Reč je, dakle, o džentlmenskom sporazumu. Crnogorcima iz DPS-a bi se verovalo na časnu reč da će posle izbora prihvatiti neposredne izbore. Problem je, međutim - kažu informacije iz Ustavne komisije - što se "Voja (Koštunica) plaši da će da ga prevare". I ne samo Voja, nego i predstavnici SNP-a, sa kojima su predstavnici iz DSS-a u Ustavnoj komisiji u nekoj vrsti neformalnog saveza.
       Istina, Velizar Kaluđerović, član Ustavne komisije iz SNP-a kaže da ne zna za "džentlmenski dogovor" i da ne vidi to kao kompromis jer bi takav kompromis ostavio mogućnost da republike usvoje različite principe izbora poslanika (na primer, Srbija neposredno, Crna Gora posredno), što ne bi bilo u skladu sa Beogradskim sporazumom.
      
       (Ne)jasna EU
       Dragor Hiber, koji u okviru Ustavne komisije zastupa interese Republike Srbije, objašnjava da je izvesna isključivost unutar komisije odista onemogućila konačni sporazum.
       "DPS bi lakše mogao da prihvati odustajanje od svojih prvobitnih zahteva kada bi to bilo formulisano u okviru nekog kompromisa. Stvar je, međutim, postavljena tako da 'neprijatelja treba potući' i time je stvar postala za DPS neprihvatljiva", kaže Hiber.
       Zoran Lutovac, konsultant Ustavne komisije koga je angažovala Skupština Srbije, objašnjava da je DPS u nezgodnom položaju zbog toga što je reč o stranci koja je obećala referendum o nezavisnosti, a sada biračima treba da objasni zašto im, umesto toga, nudi savezne izbore za zajedničku državu, ili zajednicu država, svejedno.
       Izrada ustavne povelje je, dakle, dosta suptilna politička igra koja je dodatno komplikovana prisustvom Evropske unije koja svoje poslednje korake nije dobro povukla, inače bismo, možda, već danas imali usagalašeni tekst najvišeg akta Srbije i Crne Gore.
       Najpre je Štefan Lene, izaslanik visokog predstavnika EU Havijera Solane, jasno i glasno u Podgorici preneo da EU smatra "da bi tekstom ustavne povelje trebalo da bude predviđen budžet savezne države, kao i neposredni izbori za parlament buduće zajednice".
      
       To je direktan poraz svega onog što je DPS formulisao kao svoje zahteve, uključujući i ono "savezna država", a ne "zajednica država" kao što traži zvanična Podgorica. Lene je tom prilikom najavio i dolazak Havijera Solane. Zoran Đinđić je u tom času već video šampanjac a Vojislav Koštunica da ustavna povelja bude formulisana u onom obliku u kojem njegova stranka i crnogorski saveznici traže; dakle, bez ostavljanja prostora za povlačenje za DPS.
       Međutim, Solana je, posle posete, izjavio nešto neutralno i sasvim drugo od onoga što je rekao njegov predstavnik, a to je da smatra prihvatljivim svaki sporazum do kojeg dve strane budu došle.
      
       Zaštita Đukanovića
       U Ustavnoj komisiji nije teško doznati da se, interno, Havijer Solana izjasnio u prilog neposrednih izbora, ali da zvanično ne želi da pritiska nikog od učesnika u dogovaranju. Razlog za takvo držanje je, smatra Lutovac, upravo taj što možda "ne želi da oslabi Mila Ćukanovića". Evropska unija, drugim rečima, ne želi da ostavi utisak da "pušta Ćukanovića niz vodu". EU jednostavno ne želi da pričini suviše veliko zadovoljstvo bivšim koalicionim partnerima Slobodana Miloševića, i to uoči parlamentarnih izbora u Crnoj Gori.
       Ako i stoji generalna ocena da je forsiranje državne samostalnosti Crne Gore u datim uslovima bilo politički neracionalno i da je to glavni uzrok mrtvog čvora u koji su sada uvezani Srbija, Crna Gora i Evropska unija, argumenti predstavnika crnogorske vlasti u Ustavnoj komisiji, prema oceni Dragora Hibera, nisu besmisleni i zaslužuju više razumevanja. Najpre, smatra Hiber, pitanje "neposredni ili posredni izbori" je prenaglašeno. Tačno je, kaže, da neposredno izabrani narodni predstavnici imaju "veću autentičnost", ali to ipak nije dovoljno da u ovu raspravu uključi pitanje demokratičnosti jer oba načina jesu demokratska.
      
       "Vezani mandat"
       Hiber ima razumevanja i za zahtev DPS-a da poslanička grupacija u zajedničkoj skupštini treba da bude podudarna odnosu političkih snaga u pojedinačnoj republici jer bi u protivnom dolazilo da stalnih komplikacija.
       "Postoje, međutim, zastranjivanja, koja se odnose na gomilanje saglasnosti koje treba da daju skupštine država-članica, kao i tzv. vezani mandat, koji bi podrazumevao da kada prestane mandat republičkoj skupštini, istovremeno prestaje i mandat delegacije u zajedničkoj skupštini. To bi predstavnike u skupštini Srbije i Crne Gore praktično pretvorilo u obične kurire svojih republičkih skupština, bez ikakave samostalnosti u odlučivanju", kaže Dragor Hiber.
       Hiber smatra i da je insistiranje na slovu Beogradskog sporazuma takođe argument DPS-a pošto je taj sporazum za koji Zoran Lutovac kaže da je pun "konstruktivnih dvosmislenosti", po Hiberovom mišljenju, precizan u onom delu u kojem se način izbora poslanika stavlja u nadležnost država-članica.
       Optimizam u vezi sa mogućim usvajanjem ustavne povelje u skorijoj budućnosti zasnovan je, kao što vidimo, na tome da je glavno pitanje -način izbora - možda prevaziđeno (mada ima i drugih spornih pitanja), ali se traži način da se to i formalizuje. Džentlmeni bi se lako dogovorili ali, da parafraziramo Nikolu Pašića, kakva Engleska, takvi i džentlmeni.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ