Da li je ružičasta TV u medijski prostor Crne Gore ušla pod spornim okolnostima i uz povlašćen tretman

      Početkom septembra u crnogorski medijski prostor uselila se beogradska televizija "Pink".
       Ulazak ružičaste televizije posvađao je državne institucije nadležne za pitanje medija i izazvao strah domaćih glasila koji u novoj televiziji vide ozbiljnu konkurenciju. Po broju dodeljenih frekvencija (12) Televizija Pink je "izbila" na drugo mesto. Ispred nje je jedino TV "In" sa 17 frekvencija, dok su druge privatne televizije u Crnoj Gori daleko ispod.
       Novi stanar medijskog prostora pokrio je gotovo celu Crnu Goru i učiniće se da se "uvuče pod kožu" ovdašnjoj publici.
       "Ambicija nam je da Televizija Pink bude prihvaćena kao crnogorska TV stanica. Deo programa će isključivo biti namenjen Crnoj Gori, a spremamo i proširenje informativnog sadržaja koji će se pripremati u našem novom studiju u Podgorici", otkriva u razgovoru za NIN deo svoje strategije vlasnik ružičaste televizije Željko Mitrović. Mitrovićev "jedini cilj su gledaoci" kako bi proširio "komercijalne mogućnosti" svoje televizije, preko koje se, po njegovim rečima, pretežno oglašavaju multinacionalne kompanije.
       Ovaj bivši muzičar i JUL-ovac, koji samouvereno kreće u osvajanje novog tržišta (čitaj gledalaca) svoju konkurenciju mogao bi ozbiljno da ugrozi i ponudom mnoštva filmova A produkcije, aktuelnih TV serija i drugih "zabavnih sadržaja". "Bez 'Pinka' gledaoci ne bi bili u mogućnosti da gledaju holivudski program, jer smo ekskluzivni kupci 'Vornerovog', 'Foksovog', 'Paramauntovog', 'Univerzalovog' programa i nemamo zakonsku mogućnost da taj materijal ustupimo bilo kome", navodi Mitrović.
       I dok vlasnik ružičaste televizije ceni da je strah privatnih TV stanica u Crnoj Gori neosnovan, jer mu ciljna grupa nisu "lokalni privrednici", direktor TV "In" Rade Vojvodić smatra da je reč o nelojalnoj konkurenciji.
       "Kada vam u ovaj mali prostor uđe džin sa desetomilionskog tržišta onda onaj ko je to dozvolio mora biti svestan da će taj džin ozbiljno ugroziti televizije u Crnoj Gori", kaže prvi čovek jedne od najpopularnijih televizija u Republici, ne skrivajući svoj revolt odnosom države prema domaćim medijima.
       "Suština priče je nelojalna konkurencija, jer domaće TV stanice isključivo žive od marketinga. Velika televizija sa područja Srbije dodatno opterećuje raspodelu ovdašnjeg kolača koji deli desetak televizija. Država bi trebalo da nam pruži neku vrstu podrške, jer nemamo pravo na pretplatu i donacije iz budžeta, a plaćamo poreze i zapošljavamo radnike", ističe Vojvodić.
       Direktor TV "In" misli da bi po principu reciprociteta trebalo omogućiti i TV stanicama iz Crne Gore da emituju svoj program u Srbiji i zato najavljuje da će narednih dana od Saveznog ministarstva za telekomunikacije i zvanično zatražiti proširenje TV signala na srbijansko tržište.
       I dok se privatnici žale na državu, strahujući za svoj opstanak, njene institucije nadležne za oblast medija vode verbalni rat o tome ko je zaslužan za "useljavanje 'Pinka'", a koji navodi na zaključak da je ružičasta televizija u medijski prostor Crne Gore ušla pod spornim okolnostima i uz povlašćeni tretman.
       Pink je dobio frekvencije bez javnog tendera i počeo da emituje program bez završenog postupka registracije u za to nadležnom sekretarijatu za informisanje. Pomoćnik sekretara za informisanje Abaz Beli Džafić kaže da je zahtev za registraciju u Sekretarijat stigao 3. septembra, tek nekoliko dana nakon što je "Pink" počeo emitovanje programa u Crnoj Gori, i da se, stoga, "njen rad može smatrati nelegalnim". "Meni, takođe nije jasno kakve to privremene dozvole izdaje Agencija, posle sprovedenog javnog konkursa", navodi Džafić, koji se za "dodatna objašnjenja" zvanično obratio nadležnom ministarstvu privrede.
       Sa druge strane direktor Agencije Zoran Sekulić tvrdi da je "posao sa TV 'Pinkom' zakonski obavljen".
       Objašnjavajući zašto se ta Agencija prilikom izdavanja dozvole za rad nije pozvala na Zakon o telekomunikacijama, već na Zakon o opštem upravnom postupku, Sekulić navodi da je "licenca upravni akt i da se ti akti izdaju na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku".
       "Mi nismo mogli zaustaviti život i ne rešavati prispele zahteve, već smo se morali prikloniti privremenom rešenju", kaže direktor crnogorske Agencije za telekomunikacije i prebacuje loptu na teren Sekretarijata za informisanje koji o slučaju "Pink" treba da donese konačnu odluku.
       Odlukom Agencije zadovoljan je vlasnik "Pinka" koji smatra da je ta institucija jedina nadležna za izdavanje dozvola za rad.
       Upisani smo u jednoj državi u registar glasila i nama je zbog toga nepotrebna dozvola crnogorskog Sekretarijata za informisanje. Trebale su nam samo frekvencije koje smo dobili u Agenciji za telekomunikacije", kaže spokojno Mitrović i najavljuje da će privremenu dvomesečnu dozvolu produžavati do tendera koji bi trebalo da bude raspisan krajem godine.
       Ipak, čudi zašto se vlasnik ružičaste televizije obratio crnogorskom Sekretarijatu za informisanje da mu izda dozvolu za rad, kad smatra da mu je taj "papir" nepotreban. Odgovor bi se možda mogao naći u kategoričnom stavu republičkog sekretarijata koji glasi "dozvole za rad izdate u Srbiji i na saveznom nivou nisu važeće u Crnoj Gori". U iščekivanju finalne odluke crnogorskog Sekretarijata za informisanje koja bi trebalo da bude poznata ovih dana i koja bi mogla staviti tačku na slučaj "Pink" ipak ostaje nejasno ko je odgovoran ako se beogradska televizija zaista nelegalno emituje u Crnoj Gori. Dodatnu zabunu unose i spekulacije da Agencija nije samostalno donela tako važnu odluku, već da je inicijativa potekla sa neke veće i moćnije instance.
       Ambicije ružičaste televizije su sasvim razumljive, ali se postavlja pitanje ima li Crna Gora dugoročnu strategiju po pitanju uređenja medijskog prostora.
      
       OLIVERA NIKOLIĆ
       (Beta)