U Izveštaju o Srebrenici Biroa Vlade RS najveće negodovanje izazvala su mesta koja su sa nivoa pojedinačnih slučajeva podignuta na nivo opšteg i uobičajenog

      Vlada Holandije već je pala zbog izveštaja o zločinima nad Bošnjacima u Srebrenici, koje su srpske snage počinile između 11. i 19. jula 1995. godine, a koji se smatra najvećim zločinom posle Drugog svetskog rata. Vlada Republike Srpske, za razliku od holandske, o Izveštaju koji je prošle nedelje u Banjaluci javnosti predstavio njen Biro za odnose sa Haškim tribunalom i koji je i prvi javni srpski stav o tom zločinu, raspravljaće tek posle izbora. Osim činjenicom da je Biro Vlade RS četvorostruko umanjio cifru od osam do deset hiljada ubijenih, kojom kao gotovom i zvaničnom barataju Tribunal i brojne nevladine organizacije, izveštaj je razjario javnost i objašnjenjima kako su stradali srebrenički Bošnjaci.
      
       Mrtav grad
       Naime, u izveštaju je navedeno da je 1 800 Bošnjaka stradalo u oružanim sukobima s Vojskom RS, da je 100 lica ubijeno zbog lične osvete i da je još 100 umrlo od iscrpljenosti.
       Po ugledu na Izveštaj holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju, koji je objavljen u maju ove godine, srpski izveštaj bavi se takođe istorijom. I to počinje sa Drugim svetskim ratom u kome su srebrenički Srbi stradali od saradnika nemačkih nacista i kasnije, zbog niske stope nataliteta, postali manjina u Srebrenici. Takođe, opisani su uloga i metodi "SS Handžar divizije", koja se sastojala od 20 000 uglavnom muslimana, kao i uloga Alije Izetbegovića, koji je u Izveštaju opisan kao "glavni akter unutar Handžar divizije".
       Zanimljivo je da Izveštaj počinje sadašnjom situacijom u Srebrenici, koju su autori nazvali "Očaj Srba" a u kojoj je opisan težak izbeglički život u gradiću u koji ne stižu nikakve donacije, privreda ne radi, stanovništvo živi gotovo bez ikakvih prihoda u teškim uslovima. U tekstu je navedeno da je za ovakvo stanje kriva međunarodna zajednica i rasprostranjeno uverenje da su Srbi loši momci koji su sproveli etničko čišćenje nad Bošnjacima i da ovom gradu zbog toga nije pružena nikakva pomoć.
       Izveštaj obiluje mnoštvom fusnota u kojima se autori pozivaju na brojna svedočenja objavljena po srpskoj i bošnjačkoj štampi, iskaze za holandski Institut, izveštaj Komisije eksperata na osnovu Rezolucije 780 Saveta bezbednosti, knjige domaćih i stranih autora. Velika pažnja posvećena je stradanju i etničkom čišćenju Srba u tom delu istočne Bosne, koje je zaista pod vođstvom ratnog zapovednika Nasera Orića i mudžahedina koji su se kasnije pojavili - bilo svirepo. Autori su naveli, citirajući knjigu "Hronika našeg groblja" Milivoja Ivaniševića, da su od maja 1992. do januara 1994. godine 192 sela porobljena i spaljena. Tokom tog perioda 8000 srpskih kuća je napadnuto, a 5400 kuća potpuno uništeno. Broj ubijenih je prevazilazio 1000, uključujući žene, decu i stare, a 90 odsto njih je ubijeno tokom prvih šest meseci, od maja 1992, bez obzira što su većina njih bili civili.
       U Izveštaju Biroa Vlade RS, pozivajući se na brojne izveštaje, između ostalih generalnog sekretara UN i samog Orića, tvrdi se da je 10-15 hiljada muslimanskih vojnika napustilo Srebrenicu između 10. i 11. jula i krenulo prema Tuzli i Kladnju. Potom je opisano kako se grupa između 25 i 40 hiljada Muslimana okupila u Potočarima i odlučila da se preda. Snage bosanskih Srba podelile su ove ljude u grupu žena, dece i starih i grupu vojno sposobnih muškaraca. U izveštaju se navodi da je cilj ove podele bio dvostruk: prvi, zadržati što je moguće više muslimanskih vojnika kao ratne zarobljenike u svrhu razmene za srpske civile koji su bili zatočeni po koncentracionim kampovima i logorima, posebno u Sarajevu i Tuzli, i drugi, odvojiti muslimanske vojnike koji su počinili teške zločine nad srpskim civilima, posebno u periodu 1992-1993. Muškarci koji su se predali, njih oko 500 do 750 prebačeni su u Bratunac, provereni za ratne zločine i podeljeni u tri grupe: one o kojima nisu postojali izveštaji o ratnim zločinima, one koje je još dodatno trebalo proveriti i one koji su sigurno bili ratni zločinci. Prva grupa od oko 500 muškaraca tretirana je kao civili i prebačena u Kladanj. Muškarci iz druge dve grupe smatrani su ratnim zarobljenicima i prebačeni su u sabirni centar u Batković i zatvor u Zvorniku. Međunarodni Crveni krst je desetak dana kasnije registrovao oko 350 muškaraca na ova dva mesta, a većina njih je razmenjena za srpske ratne zarobljenike.
      
       Borbe ili egzekucija
       Što se tiče srebreničkih muškaraca koji su krenuli kroz šume, u Izveštaju se podseća da je general Ratko Mladić 19. jula generalu Smitu rekao da je otvorio koridor za te muslimanske vojnike prema Tuzli. "Tako da Vojska RS nije pružila ozbiljan otpor", tvrde u izveštaju. Ipak, na drugom mestu se navodi da su između tih muslimanskih vojnika i srpske vojske vođene ogorčene borbe, pa se čak navodi da su "snage bosanskih Srba izgubile borbu na nekoliko mesta, poput Boljkovca, Križevca... i imale gubitak od 300 do 500 vojnika zato što su bili brojčano inferiorni".
       Izveštaj je potvrdio svedočenja srebreničkih žena koje su autobusima prevožene u Kladanj ili Tuzlu, da nije bilo borbi oko tih puteva kojima su prolazile. "Ali tokom noći, kada su se muslimanski vojnici samo kretali, bilo je borbi. Većina lokalnih puteva i putića postalo je poprište borbi kao i neke ključne tačke na velikim putevima. Pucnjava se većinom čula tokom noći što su potvrdili i pripadnici Holandskog bataljona, a tela ubijenih u borbi su nalažena tek ujutru. Tako da ono što su žene videle iz autobusa je racionalno i to je jedan od dokaza da se borba vodila noću, što samo negira tezu da borbi nije bilo." Ipak, nasuprot ovim navodima iz izveštaja predsednik bošnjačke Komisije za nestale Amor Mašović kaže za NIN da je vlastima RS jako dobro poznato da uz žrtve koje su do sada ekshumirane nije pronađen nijedan jedini komad bilo kakvog vatrenog oružja. On smatra da je izveštaj krajnje uvredljiv za preživele članove porodica Srebreničana, čija se sudbina još ne zna, i zamera što je u izveštaju "generalu Ratku Mladiću praktično dodeljena uloga oficira džentlmena, koji je, eto, ponudio častan izlaz pripadnicima Armije BiH, ako ih je uopšte bilo u zaštićenoj i demilitarizovanoj zoni Srebrenice".
       Međutim, deo izveštaja koji je izazvao najveću buru negodovanja su mesta koja su citirana iz raznih izvora a koja su sa nivoa pojedinačnih slučajeva podignuta na nivo opšteg i uobičajenog. U Izveštaju se navodi da je, pored poginulih u sukobima, određeni broj muslimanskih vojnika "ostao bez fizičke snage za nastavak bežanja". Na tim mestima citirano je svedočenje dr Ilijaza Pilava, koje se nalazi u knjizi "Srebrenica: Svedočanstvo o jednom ratnom zločinu" Jana Vilema Honiga i Norberta Bota. Pilav navodi da je primetio veliki broj udavljenih ljudi koji su pokušali da pređu reku Jadar, da je dolazilo do međusobnog ubijanja zbog privida usled premorenosti i sl. Drugi svedok iz ove knjige, a koji je takođe citiran u Izveštaju Biroa Vlade RS, tvrdi da je mnogo ljudi izgubilo živote nakon što su izgubili osećaj za prostor i počeli da idu ukrug, da su muslimanski vojnici često mešali stvarnost i iluziju.
       U Izveštaju je navedeno da "samo pucnjava ili skupljanje ljudi ne znači i njihovo ubijanje, jer pucnji mogu biti smatrani kao upozorenje, a ljudi mogu biti skupljani na jedno mesto zbog istrage o njihovoj umešanosti u ratne zločine". Autori su naveli da prisustvo generala Mladića u Potočarima "može da se smatra kao jedno obeshrabrenje za lokalne Srbe da primene osvetu, zbog toga što je još u sećanju ostalo masakriranje njihovih rođaka 1992-1995. godine".
       Nakon što je Izveštaj predstavljen na konferenciji za štampu u Banjaluci, zamenik glavnog tužioca u Hagu Grejem Bluit je izjavio da je Tužilaštvo "razjareno tim skandaloznim i sramnim izveštajem u kome se potpuno ignorišu pouzdani i opsežni dokazi, prezentovani pred Većem ovog Tribunala". Na osnovu tih dokaza general Radislav Krstić, bivši komandant Drinskog korpusa VRS proglašen je krivim za genocid i osuđen na 46 godina zatvora.
       Portparol Tribunala Džim Lendejl je podsetio da je Tribunal nedvosmisleno utvrdio da su u julu 1995, nakon osvajanja Srebrenice, "snage bosanskih Srba streljale više hiljada muslimanskih muškaraca" i da je tada ubijeno "oko 7 000 ljudi". "Podsećam da ni Krstić, ni njegova odbrana nisu opovrgavali taj broj ubijenih tokom suđenja", rekao je Lendejl.
      
       RS i svet
       Nakon što je veći deo međunarodne javnosti Republici Srpskoj u "dosijeu Srebrenica" upisao minus prilikom obeležavanja sedme godišnjice stradanja srebreničkih Muslimana, kada su vlasti RS predstavnicama nevladine organizacije "Žene u crnom" iz Srbije zabranile ulazak u RS, a TV ekipi Federacije BiH izveštavanje sa komemoracije - ovog puta otišlo se dalje. EU i SAD zatražile su hitno povlačenje Izveštaja. U saopštenju američke ambasade u Sarajevu rečeno je da su "sadržaj i zaključci ovog izvještaja netačni, a istina su monstruozni zločini počinjeni nad civilima u Srebrenici, u julu 1995. godine, uključujući i genocid, što je utvrdio Haški tribunal". Izveštaj je ocenjen kao nastojanje da se manipuliše i podeli javnost.
       Helsinški komitet RS je odmah po predstavljanju izveštaja ocenio da mu je namera bila "da se zločin prikrije, minimizira, opravda, a da se zločinci na neki način rehabilituju". Takođe je rečeno da je izveštaj deo predizborne kampanje premijera Mladena Ivanića i njegove Partije demokratskog progresa i da otkriva njihovu politiku istrajavanja na rezultatima etničkog čišćenja.
       Nakon sednice Vlade RS premijer Ivanić je, suočen sa ovako žustrim reagovanjem i pritiscima, izjavio da vlada nije razgovarala o Izveštaju Biroa za odnose s Tribunalom niti on sadrži njen stav. Najavio je da će se o Srebrenici razgovarati "otvoreno, istorijski i naučno i to tek posle oktobarskih izbora u RS".
       Šef Biroa Vlade RS za odnose sa Tribunalom Dejan Miletić rekao je za NIN da se "vlada nije ni mogla odrediti o tom izveštaju zato što joj on još nije ni prosleđen"."Ekspertski tim Biroa u saradnji sa ekspertskim timom Dokumentacionog centra RS radio je na izradi tih studija koje će biti sastavni deo izveštaja o radu Biroa za Vladu RS. Kada bude okončan rad na tome izveštaj će biti prezentovan Vladi RS." A što se tiče bure u javnosti, Miletić kaže da je ona sastavni deo ovog posla i da su očekivali da bi Izveštaj mogao da izazove i takve reakcije.
       Na konferenciji za štampu, prilikom predstavljanja Izveštaja o Srebrenici, premijerov savetnik za odnose sa Tribunalom Siniša Đorđević rekao je da je "licitiranje broja žrtava od šest, osam ili deset hiljada - koncept koji ne vodi pomirenju". Ipak, Mašović kaže za NIN da izveštaj vrvi od neistinitih i netačnih podataka. "Nije mi jasno kakvim podacima je operisao Biro Vlade RS, jer su sve vreme sa timovima državne komisije na terenu Srebrenice, Bratunca, Zvornika, Vlasenice, gdje se nalaze srebreničke žrtve, bili istražne sudije, tužioci, kriminalistička policija i lokalni forenzičari iz drugog entiteta. Njima je vrlo dobro poznato koliko je do sada tela srebreničkih žrtava izneseno iz 29 masovnih, uglavnom sekundarnih grobnica." Mašović naglašava da je "lako izračunati da broj posmrtnih ostataka prelazi brojku od 6 000, koliko je do sada ekshumirano, bilo da je to uradio istražni tim Haškog tribunala, bilo da smo to uradili mi iz Državne komisije ili zajednički".
      
       Igra brojki
       Iznenadno pojavljivanje ovog izveštaja zaista otvara dilemu zašto je on baš sada predstavljen javnosti. Iako je premijer Ivanić odgovorio da je Izveštaj predstavljen tek kada su objavljene medijske spekulacije o njemu, deo javnosti smatra da je predstavljanje Izveštaja trebalo da posluži u predizborne svrhe, jer je pitanje saradnje sa Tribunalom u Hagu u Republici Srpskoj jedno od glavnih predizbornih pitanja. To je na izvestan način potvrdio i premijerov savetnik Đorđević, koji je najavio da će ti dokazi poslužiti i u odbrani optuženih za ratne zločine u Srebrenici. U kontekstu pojačanih pritisaka Tribunala na vlasti RS da izruči sve koji se nalaze na listi optuženih, Izveštaj se tumači i kao žestok otpor i najava da pritisci glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte neće glatko proći.
       Ipak, ma kako na pitanje saradnje sa Tribunalom odgovorila Vlada RS, stoje reči Amora Mašoviča da se u izveštaju ipak pominje zločin i da je nejasno zašto Vlada RS nije preduzela nikakve korake da se bar jedna osoba, koja je odgovorna za te zločine liši slobode i procesuira, "pa makar zločin bio i tih razmera kako se navodi u tom izveštaju".
      
       BILJANA MITRINOVIĆ
      
      

Žrtve kao brojevi Međunarodna komisija za nestale osobe u BiH (ICMP) na spisku nestalih posle pada Srebrenice u julu 1995. ima 7 345 imena, ali se na osnovu do sada provedenih istraživanja očekuje da će se na spisku naći između 7 800 i 8 000 nestalih osoba. Prema navodima ICMP, iz raznih grobnica na severoistoku BiH ekshumirani su posmrtni ostaci koji se, pohranjeni u 7 500 vreća za tela, nalaze na tri lokacije u Tuzli i jednoj u Visokom. U oko 2 000 tih vreća nalaze se kompletni posmrtni ostaci pojedinih osoba, a u 3 500 su posmrtni ostaci ekshumirani iz grobnica u kojima su tela izmešana nakon premeštanja. Tačan broj tela koja se nalaze u vrećama biće utvrđen posle identifikacije putem analize DNK. ICMP podseća da je do danas identifikovano 411 osoba, žrtava iz Srebrenice iz 1995. godine i ti slučajevi su zaključeni. U 349 slučajeva ustanovljeno je podudaranje DNK žrtve i člana porodice i oni čekaju da zvanična procedura identifikacije bude konačna.