NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ahmeti ulazi u vladu

U diplomatskim krugovima u Skoplju saznaje se da je "dogovor" o fer i izborima bez nasilja postignut dva-tri dana pre glasanja. Prema tim informacijama poruku međunarodne zajednice premijeru Georgijevskom "da bude miran i da omogući fer izbore bez falsifikata" preneo je ambasador Grčke u Skoplju Janis Ekonomu

      (Od dopisnika Bete iz Skoplja)
      
       Parlamentarni izbori u Makedoniji, četvrti po redu od njenog osamostaljivanja 1991, i prvi posle prošlogodišnje vojne krize u toj zemlji, nasuprot svim strahovanjima da će biti nasilja i falsifikata, održani su i prošli u mirnoj atmosferi.
       Visok odziv birača, oko 74 odsto, pokazao je da se građani Makedonije nisu uplašili prognoze da će biti nasilja i da će to biti u režiji "vmroovskih lavova" u makedonskom i "crnokošuljaša" Džaferijeve DPA (Demokratska partija Albanaca) u albanskom elektoratu.
       Izbori su, u nedelju 15. septembra, prošli glatko. Vladajuće stranke VMRO i DPA pretrpele su težak poraz: "vmroovci" od socijaldemokrata, "džaferisti," od novoformirane albanske stranke DUI (Demokratska unija za integraciju) na čijem čelu je lider bivše ONA (Oslobodilačke nacionalne armije) Ali Ahmeti.
      
       Čestitanje
       Dvadesetak minuta nakon ponoći i samo pet sati posle zatvaranja glasačkih kutija lider VMRO-a i sada bivši premijer Ljupčo Georgijevski, vidno rezigniran, obratio se naciji preko elektronskih medija iz sedišta izbornog štaba svoje stranke da bi priznao poraz i uputio čestitku pobedničkoj koaliciji Za Makedoniju zajedno, uz konstataciju da je narod uvek u pravu i da je tako rešio.
       Nešto pre njega Arben Džaferi pozvao je Alija Ahmetija telefonom i čestitao mu pobedu. Stranim novinarima koji su pratili izbore davao je izjave da je njegova stranka poražena od novoformirane DUI.
       Ovako je bilo na javnoj sceni, odnosno izbori su se završili u fer i demokratskoj atmosferi bez nasilja i falsifikata.
       Ipak, diplomate koji žele da ostanu anonimni, kažu da nije bilo baš tako i da je scenario "falsifikat" vladajućih stranaka bio u opticaju do samog momenta zatvaranja glasačkih kutija.
       Prema tim tvrdnjama "lavovi" su negde po podne već započeli "falsifikat" u tetovskom selu Lešok gde žive etnički Makedonci tako što su upali na mesto gde se glasa, pucali u jednog člana izborne komisije, oduzeli glasačku kutiju i pobegli. Paralelno sa incidentom u Lešoku, u skopskom selu Vrtekica, naseljenom etničkim Albancima, aktivista Džaferijeve stranke pucao je u posmatrača Ahmetijeve stranke.
      
       Crni scenario
       Verovatno je da su ovi incidenti i nekoliko manjih - kao onaj u skopskom selu Stajkovci gde su posmatrači Socijaldemokratskog saveza uhvatili lice koje je na glasanje došlo sa već zaokruženim glasačkim listićem u džepu za vladajuću koaliciju - bili signal da Državna izborna komisija izvesti predstavnike međunarodnih posmatrača, tačnije ambasadora OEBS-a Kriga Dženesa i Pila Jejtsa, šefa posmatračke misije OEBS-a da se priprema "crni scenario" u popodnevnom toku glasanja.
       Državna izborna komisija, prema tim saznanjima, dobila je garancije od Dženesa i Jejtsa da produže da rade profesionalno a da međunarodni posmatrači imaju kontrolu na terenu i da neće dozvoliti falsifikate i realizaciju bilo kakvih scenarija, već samo regularne izbore.
       U te spekulacije da se u stranačkim taborima u toku glasanja vodio mali specijalni "tihi rat" spada i varijanta da su se opozicione snage u policiji organizovale da deluju protiv policijskih "lavova", ukoliko bude haosa, lomljenja glasačkih kutija, ubacivanja listića i zastrašivanja birača.
       U diplomatskim krugovima u Skoplju saznaje se da je "dogovor" o fer i izborima bez nasilja postignut dva-tri dana pre glasanja. Prema tim informacijama poruku međunarodne zajednice premijeru Georgijevskom "da bude miran i da omogući fer izbore bez falsifikata" preneo je ambasador Grčke u Skoplju Janis Ekonomu. Za uzvrat, Georgijevski je od međunarodne zajednice dobio garancije da će biti zaštićen od krivičnog gonjenja zbog korupcije. Izbor da ovu poruku prenese Georgijevskom pao je baš na grčkog ambasadora zbog "biznis relacija" Georgijevskog sa grčkim kompanijama i optužbi da je u privatizaciji, odnosno prodaji Skopske rafinerije grčkoj državnoj kompaniji "Helenik petroleum" makedonski premijer dobio milionsku sumu provizije. Prema stranim diplomatama u Skoplju Georgijevski je primio poruku da će ga međunarodna zajednica štititi i najverovatnije je da je to za njega bio ključni momenat da počne da razmišlja o izbornom porazu i mirnoj predaji vlasti.
       Na kraju, sve se dobro završilo. Makedonija je sa svih strana - EU, SAD, NATO - dobila čestitke da je položila test zrelosti i demokratije i da su građani te zemlje odlučili da žele da budu deo demokratske Evrope.
       "Narod Makedonije je uvek bio u pravu. Za ovih 12 godina nezavisne Makedonije narod je uvek bio u pravu. Tako je i sada. Narod je izabrao i ja čestitam pobednicima i zahvaljujem se bogu. VMRO će biti silna opozicija (sa osvojenim 31 poslaničkim mandatom) i čekaćemo naredne izbore da pobedimo" konstatovao je Georgijevski u svom ponoćnom obraćanju naciji uz priznanje da je poražen, i time stavio tačku na strahovanja da može još svašta da se dogodi i da "vmroovci" neće lako predati vlast ljutitom rivalu, socijaldemokratama.
       Pobedničko slavlje je prošlo i sada počinju kalkulacije - da li i kako će najverovatnije novi premijer socijaldemokrata Branko Crvenkovski postupiti u sastavljanju vladinog kabineta sa pobednikom u albanskom bloku Alijem Ahmetijem i njegovom strankom DUI.
       I pored toga što će, prema rezultatima koji još nisu konačni, Crvenkovski najverovatnije s osvojenim poslaničkim mandatima - 61 od ukupno 120 u makedonskoj skupštini - imati odvezane ruke da sastavi vladu bez albanske stranke to se ni u kom slučaju neće dogoditi.
      
       Odvezane ruke
       Socijaldemokrate,- koji su u Makedoniji vladali od 1991. do 1998, uveli su praksu da u izvršnoj vlasti obavezno bude albanska stranka i onda kada im za podršku vladi nisu bili potrebni njihovi glasovi. U ovoj stranci kažu da ni sada ne razmišljaju da u njihovoj vladi ne budu Albanci, ali su rezervisani da li će to biti Ahmetijeva stranka.
       "Za Alija Ahmetija i svakoga ko je u prošlogodišnjoj krizi u zemlji okrvavio ruke mesta u vladi nema", izjavljivao je Crvenkovski, odgovarajući na provokacije i napade iz redova VMRO DPMNE da će birači, ukoliko glasaju za socijaldemokrate, dati šansu "zločincu" Aliju Ahmetiju da uđe na velika vrata u makedonsku vladu.
       Pobednici u albanskom elektoratu, Ahmetijeva stranka DUI, ne kriju da očekuju poziv za učešće u vlasti. Potpredsednica te stranke Teuta Arifi javno je saopštila da oni, kao ubedljivi pobednici u albanskom biračkom telu, očekuju da uđu u vlast i da preuzmu deo odgovornosti za budućnost zemlje.
      
       Top tema
       Logično je tako da sada, posle izbora, kada se zna ko je pobednik a ko poražen "top tema" postaje - da li će Crvenkovski uzeti Ahmetijevu stranku DUI i kako će to biti izvedeno.
       Partiji VMRO DPMNE, sada kao opoziciji, to će biti prvi adut za napade, imajući u vidu da su oni i izbornu kampanju temeljili na paroli "Ako glasate za Crvenkovskog glasate za zločinca Ahmetija".
       Dilemu da li će ili neće Ali Ahmeti ući u parlament ili vladu razrešio je lično Ahmeti izjavom da on neće sedeti u Skupštini Makedonije i da ne traži za sebe ministarsku funkciju.
       Eks-predsednik Kiro Gligorov, koji i kao penzioner uživa veliki rejting krajem prošle nedelje je u intervjuu jednom nedeljniku na pitanje da li očekuje da Socijaldemokratski savez, čiji je i on član, pozove Ahmetijevu stranku u novu vladu odgovorio pragmatično: "Ne vidim zašto Crvenkovski tako uporno izjavljuje da nema mesta za Alija Ahmetija u vladi koju bi predvodili socijaldemokrati." Gligorov smatra da je sasvim realno ukoliko DUI bude pobednik na izborima da bude i u vlasti.
       Građani Makedonije posle ovih izbora očekuju od novih vlasti da uspostave red i stabilnost na čitavoj teritoriji države. Nova vlast nasledila je bezbednosno ruiniranu i ekonomski skrhanu državu.
       Očekivanja su velika, a odgovornost za sređivanje stanja pada na novu vlast. Evropska unija i SAD najavljuju da će nastaviti da pomažu građanima ove zemlje, kako bi se stabilizovala bezbednost i oživela umrtvljena ekonomija.
      
       KABRO ACKOV


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu