Polemika između pristalica klasičnog i savremenog liberalizma

      U okviru tradicionalne manifestacije "Brankovo kolo" koja se tokom septembra održava već trideset i jednu godinu u Sremskim Karlovcima, i ove godine je održan filozofski simpozijum u organizaciji "Srpskog filozofskog društva" na temu "Pojedinac i država: filozofske pretpostavke savremenih političkih teorija". Skup je po deveti put održan u Karlovačkoj gimnaziji od 13. do 15. septembra uz učešće tridesetak naših filozofa. Kako je u svom izlaganju primetio Milenko Bodin, ovogodišnji skup je, u stvari, bio prirodni nastavak prošlogodišnjeg skupa na kome se govorilo o odnosu slobode i moći. Zato je tema liberalizma i njegove savremene recepcije, i pored neizbežnih komparativnih osvrtanja na druge moderne političke diskurse kao što su konzervativizam ili socijalizam - bila osnovna, ili preovlađujuća tema ovog skupa.
       Tako je u uvodnom izlaganju na temu "Vindicae contra Tiranos ili Odbrana države od tirana" Milan Brdar pošao od konstatacije da liberalizam, konzervativizam i socijalizam "drže", kako je rekao,"kompletnu modernu filozofiju". Ovo koncentrisanje teorijske pažnje na teoriju liberalizma, kao i razumljive teorijske razlike među učesnicima ove rasprave, omogućuju potpisniku ovih redova, koji je i sam bio jedan od uvodničara na ovom trodnevnom filozofskom simpozijumu, ne samo da uoči ove razlike, nego i da pođe od konstatacije kako je osnovna vrednost ovog skupa i bila ovaj plodan dijalog koji je omogućio pregled teorijskih pozicija na savremenoj filozofskoj sceni Srbije.
       Skup je i ove godine bio organizovan tako što su posle dva uvodna referenta izlagani kraći teorijski rezimei, da bi najviše vremena bilo posvećeno diskusiji, tako da je sam skup bio zaključen generalnom debatom. Moram još da kažem da je i ove godine analitička sekcija, iz nedovoljno jasnih razloga, radila izdvojeno, iako su u njenom radu učestvovali jedini "stranci" na ovom skupu, inače ugledni predstavnici naše filozofske dijaspore Dragana Božin iz Osla i Aleksandar Pavković koji predaje u Sidneju.
       Da će osnovno postignuće skupa biti dijalog između različitih teorijskih opcija, postalo je očigledno već posle prvih uvodnih izlaganja Milana Brdara i Slobodana Divjaka, koji su različito odredili ne samo teorijski smisao liberalizma, nego i njegove praktične granice. Ipak, osnovni ton skupu dala je polemika između pristalica liberalizma, od njegove klasične (Nikola Milošević), do njegove savremene, neoliberalne verzije, koju je zastupao Miroslav Prokopijević, rekao bih, gotovo nekritički, i umerenih socijaldemokrata, koji su, naravno, insistirali na ograničenjima liberalne teorije i njene primene u političkoj praksi savremenog sveta.
       U ovu, ipak manjinsku grupu na ovom skupu, pored potpisnika ovih redova, spadali bi Jovan Aranđelović, koji je govorio o odnosu etnosa i nomosa, Vladimir Milisavljević, Đorđe Vukadinović, koji su sa različitih pozicija insistirali na teorijskoj reaktuelizaciji liberalnog potencijala Hegelove političke filozofije, ali i Ksenija Maricki-Gađanski, Mile Savić, Milorad Belančić, Simo Elaković. Možda je jedini pobornik tradicionalizma na ovom skupu bio Zoran Obrenović koji je insistirao na Veberovom mišljenju da bez ljubavi ne može biti ni političke zajednice što je, u stvari, savremena verzija organicizma. Mislim da bi se pozicija Vladimira Cvetkovića i Milorada Stupara mogla odrediti kao moderna verzija liberalizma, što znači njegovo kritičko usvajanje. Stanovište koje je blisko i Slobodanu Divjaku čije je izlaganje na temu "Multikulturalizam i liberalizam" bilo, ne samo po mišljenju vašeg izveštača, najviše postignuće ove trodnevne debate o liberalizmu.
       Spor u tumačenju liberalizma i njegovih teorijskih granica otvoren je već u uvodnim izlaganjima Milana Brdara i Slobodana Divjaka. Tako se Brdareva "Odbrana države od tiranina" pretvorila u otvorenu apologiju države, koju je Brdar, očigledno na Hegelovom tragu, za koga je država bila "hod uma u istoriji", izjednačio sa slobodom. "U tom cilju", rekao je on, "ovo je izlaganje apologije države, bez čije institucionalne infrastrukture ne može biti: individuuma kao građanina - što će reći da mu država prethodi; nema slobode - jer ova je bez zakona (ograničenja) furija i suprotnost sebi; nema sređenog i zdravog društva; nema zajednice; ni stabilne i zdrave ekonomije; dakle, sve u svemu, nema napretka i blagostanja"... "Politička filozofija i teorija su hronično oštećene zbog potcenjivanja i omalovažavanja države, kao i zbog propagande pojedinca kao najveće svetinje."
       Moram reći da je ova apologija države ostala izrazito nedorečena, pošto Brdar nije ništa rekao o kakvoj se državi radi. Teškoću predstavlja i njegovo deklarativno odbijanje da državu veže za moderan politički diskurs, koji je sam odredio kao liberalizam, socijalizam i konzervativizam. Možda je Brdar ipak prikriveni organicist, što sam i rekao na ovom skupu. Jer, ovo proglašavanje države za dobro po sebi predstavlja uvođenje transcendencije u istoriju što je Nikola Milošević, s pravom, značio kao osnovnu filozofsku pretpostavku totalitarizma.
       Za razliku od Brdara mislim, da je Divjak bliži teorijskoj istini liberalizma, polazeći od toga da je u pitanju filozofija "radikalnog individualizma i njoj primerene ustavne definicije koja je svoju inspiraciju našla u Lokovoj političkoj filozofiji prirodnih prava i društvenog ugovora". "Otuda je", rekao je Divjak, "za liberale država puki konvencionalni identitet utoliko što njen pravno-politički identitet ne zavisi od kulturno-etničkog identiteta njene populacije". Liberalizam nema teorijsko rešenje za problem multikulturalizma, zaključio je Divjak.
      
       NENAD DAKOVIĆ