Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije i Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore i ove godine vode žestoku borbu oko organizacije sajma knjiga u Beogradu

      Za mesec dana počinje sajam knjiga u Beogradu, a još se ne zna tačno ko će ga organizovati. Izvesno je jedino da će sajma biti, pa ma ko da ga organizuje!
       Ponavlja se priča od prošle godine. Početkom septembra Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije, koje je 45 godina organizovalo sajam, održalo je konferenciju za štampu na kojoj je najavljeno da oni ove godine, po drugi put, organizuju Beogradski sajam knjiga.
      
       Reč političara
       Živadin K. Mitrović, direktor Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije, kaže da je novoosnovano Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore otelo organizaciju Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu i to na mestu i u vreme u kojem su oni to organizovali proteklih 45 godina, a potom objašnjava kako je do toga došlo:
       - Ministarstvo za kulturu Srbije i Sekretarijat za kulturu Skupštine grada, po nagovoru nekih izdavača, onih koji su u poslednje dve godine svoj angažman na političkoj sceni pretvorili u moć i uticaj, jednim protokolom koji su potpisali gospodin Branislav Lečić i gospođa Gorica Mojović, prosto su naterali Društveno preduzeće u likvidaciji "Beogradski sajam" da potpiše ugovor sa novoosnovanim udruženjem i to štetan po Sajam. Tim činom su se Ministarstvo i Sekretarijat, najblaže rečeno, na grub način, navijački umešali kako u poslove kulture, tako i u poslove tržišta i biznisa. Posao Ministarstva ne bi trebalo da bude oduzimanje prava organizacije jednom udruženju i davanje drugom, tj. da prosuđuje ko je podoban, a ko nije da obavlja taj posao a što je još gore, tim činom je pospešen raskol među izdavačima, što nikako ne sme da bude cilj. U svakom demokratskom društvu (a ja verujem da mi takvo gradimo) ministarstva predlažu zakone iz svojih oblasti koje vlada iznosi na skupštinu a ova ih odbija ili prihvata i ti zakoni onda važe za sve činioce kulturnog života, pa i za one koji su ih doneli.
       - Ove, kao i prošle godine, sajam organizuje PUIKSCG - kaže Branislav Gojković, izvršni direktor ovog udruženja. - Nama je ta organizacija poverena na dve godine, na osnovu protokola koji su potpisali Ministarstvo kulture Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda i Beogradski sajam. Razlozi da mi dobijemo tu privilegiju i mogućnost da organizujemo sajam bile su brojne pritužbe prethodnih godina da je sajam knjiga, umesto da bude manifestacija kulture pisane reči, pretvoren u ideološko-političku manifestaciju, gde su se promovisale razne političke figure, koje su bile, čak, i glavni pokrovitelji, sponzori tog kulturnog događaja, gde su pokušavali da peru svoju biografiju...
       Gojković kaže da je udruženje kojem on pripada prošle godine prvi put organizovalo sajam bez sponzora i pokrovitelja i ističe da su ga oni deideologizovali i depolitizovali!
       Mitrović, s druge strane, ističe da su prošle godine, prilikom donošenja političke odluke o dodeli organizacije sajma PUIKSCG-u, zanemarene neke važne činjenice, pa i to da staro udruženje ima opremu od 50 000 metara kvadratnih, koja u startu umanjuje cenu izlagačkog prostora za 15 do 20 maraka po kvadratu (kaže da mu je najlakše tako da računa, ali i da narod i dalje najbolje razume cene u markama). I kaže:
      
       Uzajamne optužbe
       - Naše udruženje je 1972. godine, kada je primljeno u IPA - Međunarodni savez izdavača, sa sedištem u Ženevi, izborilo sajmu knjiga u Beogradu mesto u međunarodnom kalendaru sajmova. Sada, otimanjem Sajma knjiga ugrožava se njegov međunarodni karakter i mesto u tom kalendaru. Zbog svega toga, a u interesu knjiga, izdavača i Sajma mi za predstojeći 47. međunarodni sajam knjiga izdavačima nudimo 40 odsto jeftiniji zakup od uzurpatora. To znači, ako PUIKSCG za uređeni izložbeni prostor - prsten Hale 1 - traži 45 maraka po metru kvadratnom, mi ga dajemo samo za 27 maraka. Ako se tome doda i porez od 20 odsto, onda smo mi jevtiniji 60 odsto!
       Branislav Gojković protestuje kada se govori o dva udruženja:
       - Postoji samo jedno udruženje, koje se zove Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore. A to drugo je - preduzeće. Preduzeće koje se zove Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije. To je privatno preduzeće na čijem je čelu do prošle godine bio Ognjen Lakićević. On je koristeći veze sa prošlim režimom i veze u sudu uspeo da nekadašnju Poslovnu zajednicu izdavača i knjižara Jugoslavije pretvori u privatno preduzeće. Njihovi osnivači su firme iz bivše Jugoslavije. To preduzeće je poslednjih 15 godina preprodavalo sajamski prostor i ostvarivalo ekstraprofit. Od tog ekstraprofita kupovali su sajamsku opremu! Ostvarivali su neverovatan prihod, ništa od toga nije vraćeno u kulturu, nego su kupovali stanove i kuće u inostranstvu!
       I obećava:
       - Mi ćemo od razlike u ceni naplaćenog sajamskog prostora i prihoda od ulaznica, na osnovu protokola, novac vratiti u kulturu, tako što ćemo Narodnoj biblioteci dati da otkupi knjige po izboru bibliotekara za biblioteke u Srbiji i Crnoj Gori i što ćemo finansirati jedan od važnih leksikografskih projekata, kakvi se u ovoj zemlji ne rade poslednjih 15 godina, od raspada bivše Jugoslavije.
       U Udruženju izdavača i knjižara Jugoslavije samo su se nasmejali na kvalifikaciju da su "preduzeće", pokazujući da je sve urađeno po zakonu. Pri tom Mitrović ističe:
       - Prošlogodišnja organizacija "Prvog milenijumskog sajma knjiga u Beogradu" pokazala je sve sposobnosti i namere organizatora: ojađeni su izdavači, oštećen Sajam, a novac obećan kulturi, bibliotekama i značajnim izdavačkim projektima nestao je u gubicima. O tome mnogo više mogu da kažu izdavači, učesnici "Milenijumskog sajma". Ove godine im se nudi ista šarena laža i to po znatno višoj ceni od prošlogodišnje. Teško mi je da razumem tu logiku u kojoj svi gube, sem ako nije u pitanju zadovoljenje nečijih sujeta i grubo demonstriranje moći.
       Izdavači, takođe podeljeni, izbegavaju pojedinačno da se izjasne. Neki od njih upućuju na ono što je prošle godine po završetku sajma rekao Petar Živadinović, vlasnik izdavačke kuće "Paideja". Živadinović je, da podsetimo, 2. novembra uputio pismo PUIKSCG-u kojem ih obaveštava da istupa iz ovog udruženja. Samim tim prestao je i da obavlja funkciju predsednika Skupštine i člana Upravnog odbora PUIKSCG-a. Potom je na konferenciji za štampu objasnio da između njega i ekipe koja je organizovala sajam "postoje velike razlike u viđenju profesionalnosti: od načina potpisivanja ugovora s Beogradskim sajmom, zatim preko nastupa na Frankfurtskom sajmu, čak i do nagrađivanja na sajmu. Uostalom, Sajam je trebalo da otvori svetski pisac, pa nije..." Rekao je tada i nešto što su novine izvukle u glavni naslov - da ga je tokom Sajma obuzimalo osećanje stida, jer je "organizacija prepuštena amaterima, koji su, doduše, radili svom snagom, ali bez iskustva u tom poslu".
       U Udruženju izdavača i knjižara Jugoslavije pokazuju zahtev koji je potpisalo tridesetak pisaca koji traže da ovo udruženje ponovo organizuje sajam knjiga. Pokazuju i pismo koje su dobili od poznatog pisca i direktora velike izdavačke kuće Prosveta Milisava Savića, koji piše:
      
       Cenom na cenu!
       "Poštovani gospodine Mitroviću, iskreno sam se obradovao kad sam saznao da nudite vrlo povoljne cene za zakup prostora na Sajmu knjiga. Mislim da nema izdavača, bez obzira kojem udruženju pripada, koji nije za vašu opciju. Izdavači su ionako u vrlo teškom položaju i zašto bi bilo šta ekstra i nepotrebno plaćali? Ne vidim nikakvog razloga da vam se ne poveri organizovanje ovogodišnjeg sajma. Jer vaša je ponuda najpovoljnija."
       A u izjavi za NIN Milisav Savić obrazlaže svoj stav:
       - U novo Poslovno udruženje ja sam uveo dva značajna preduzeća - SKZ i Prosvetu, a najviše zbog toga što nismo mogli da utičemo na visoke cene zakupa na Sajmu. Ali, kako je na čelo starog Udruženja došao Živadin Mitrović, čovek kulture i bez mrlje u biografiji, Prosveta je i u tom Udruženju. Postojanje dva udruženja čak i nije loše, konkurencija je preduslov svake demokratije. Ako staro Udruženje sada nudi zakup prostora po mnogo povoljnijim cenama od novog, nema izdavača (ionako su u krizi) koji to neće prihvatiti. No, spor je izgleda mnogo komplikovaniji, ja ne želim ni da ulazim u njega, a ako neko drži do mog saveta, onda bi najbolje bilo da ovogodišnji Sajam organizuju oba udruženja, na zadovoljstvo i radost i izdavača i posetilaca. Staro udruženje ima iskustva i opremu, novo udruženje dosta svežih i modernih ideja - neka se udruže i eto jednog dobrog i jeftinog Sajma. Uostalom, ja ne vidim neke bitne razlike između stavova Predraga Markovića i Živadina Mitrovića kada je u pitanju sudbina knjige.
       Ali, problem je u tome, što posle svega ni jedni ni drugi ne žele da rade zajedno.
       Ako i ove godine PUIKSCG bude organizovao sajam, on će se zvati - Beogradski sajam knjiga. Bez brojne i one "međunarodne" odrednice.
       - Sajam ima međunarodni kontinuitet - kaže Branislav Gojković. - Po mom mišljenju, važnije je da stranaca bude, nego da on ima predznak "međunarodni" a da stranaca nema, ili da stranci budu fingirani.
       - Teško je razumeti i pomiriti se da od 2001. godine nema više 46, 47, 48... međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, a da se umesto toga organizuju prvi, drugi, treći... Milenijumski sajam knjiga - ističe, s druge strane, Živadin K. Mitrović.
       I još nešto: Gojković kaže da oni ne određuju cene ulaznica, ali da je Beogradski sajam odredio da one ove godine budu 100 dinara. A i Mitrović obećava ako oni budu organizatori, da će cene ulaznica biti 30 dinara!
      
       JOVAN JANJIĆ