Dok većina predsedničkih kandidata tvrdi da su reforme donele bedu građanima i da će ih privatizacija ostaviti bez posla, britanski "Ekonomist" objavio je tekst na 14 strana u kome se apostrofiraju uspesi u Srbiji i Hrvatskoj, i izražava bojazan da samo "balkanska politika" može oterati investitore

      Prošle nedelje tenderska komisija otvorila je jedinu ponudu pristiglu za prodaju 70 odsto društvenog kapitala "Mitrovačke industrije ventila" iz Sremske Mitrovice, za koju se svojevremeno tvrdilo da može da snabdeva ventilima i "Pežo" i "Reno" zajedno. Na veb sajtu srpskog Ministarstva za privatizaciju i u dnevnim novinama gomilaju se oglasi za javne tendere, aukcije za mala preduzeća i obaveštenja o uspelim ili odloženim tenderima.
       Po prikupljenom novcu - 200 miliona dolara - plan o prihodima od privatizacije koji je početkom godine MMF procenio na 50 miliona dolara manju sumu, već je premašen. Ministarstvo koje je šest meseci bilo pod baražnom vatrom zbog "sporosti", sad se na stranicama svih novina brani zbog "prevelike brzine" privatizacije.
       Odluka "Procter and Gamble"-a i "Unilever"-a da odustanu od trke za "Merimu" iz Kruševca, jednu od najuspešnijih srpskih preduzeća, i da je prepuste jednako dobrom "Henkelu", ili činjenica da se za "Nisal", na primer, nije javio nijedan valjan ponuđač, a da su se iz trke za kupovinu "Sevala" iz Užica povukli jedan "Samsung" ili "Pechinet", možda deluju obeshrabrujuće, ali izgleda da domaća i strana javnost imaju različita mišljenja o tome zašto se takve stvari događaju. Austrijska kompanija "Stirija" predala je ponudu za kompaniju "Gibnjara" iz Kraljeva, ali ona nije prihvaćena jer nisu mogli da ispune zahteve iz socijalnog programa, pa se ministarstvu teško može zameriti da ne vodi računa o sudbini radnika. Za niški "Nisal" bilo je puno pisama o namerama, ali su svi interesenti odustali jer kompanija nije želela da otpusti deo radne snage koji je bio evidentni višak. Umesto toga, jedan od interesenata, napraviće svoju, "Nisalu" konkurentsku kompaniju aluminijumskih profila, u Staroj Pazovi, "sa ledine".
       "Nema razloga da se zabrinemo zbog toga što negde privatizacija nije uspela. U startu sam rekao da neće sve tenderske privatizacije biti uspešne. Treba imati na umu da je za uspešnu privatizaciju važno da investicioni savetnik, preduzeće i sindikati sarađuju, a ne da se u poslednjem trenutku povećavaju plate tokom tenderskog postupka, ili da se preduzeće ne zadužuje veštački, da bi preduzeće navodno prešlo kupca", kaže za NIN Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju. "U meri u kojoj mi budemo dobro odradili posao koji prethodi tenderskoj prodaji, a to ne zavisi samo od Agencije za privatizaciju, već i od samog preduzeća i zaposlenih, zavisi i da li će taj postupak biti uspešan", kaže sagovornik NIN-a. On kaže da je u već pomenutom "Nisalu" postojao snažan otpor privatizaciji, koji je dolazio od jednog sindikata. "Sad nek razmišljaju, zašto tender nije uspeo", poručuje Vlahović.
      
       Rudimentarna znanja
       Iako većina predsedničkih kandidata ima rudimentarna znanja o ekonomiji, gotovo svi osećaju potrebu da kažu nešto o "rasprodaji zemlje", o radnicima koji će ostati na ulici, i o nužnosti da se postojeći zakon o privatizaciji promeni. Ali, čini se, retko uzimaju u obzir ukazivanja stranih investitora da ih najviše odbijaju nestabilna politička klima i slab privredni oporavak, za šta postoje mnogostruki razlozi. Vlahović smatra da je, iako mali, oporavak industrijske proizvodnje u dva uzastopna meseca, razlog za optimizam i da će investitori koji se premišljaju da li da investiraju u ekonomiju koja stagnira, biti razuvereni. On takođe očekuje da će se većina planova o privatizaciji zadatih za ovu godinu ostvariti, bilo da se prodaje tako dobra fabrika kao što je fabrika armature "Istra" iz Kule, za koju je takođe produžen rok za predaju tenderske dokumentacije, ili za takvo preduzeće kakvo je, na primer, "Press kliping" koji od imovine ima usisivač "sloboda" iz 1999. godine, dve pisaće mašine i fotokopir aparat. Spremnost stranih kompanija da investiraju primarno zavisi od ekonomskih i političkih preduslova, zatim od stanja industrijske grane u kojoj je neko preduzeće za koje je investitor zainteresovan, a tek onda sledi analiza kompanije koja je na tenderu - da li je profitabilna, koliko novca u nju treba investirati, koliko izdvojiti za socijalni program, i koliko dati državi i lokalnoj zajednici, izjavio je nedavno Siniša Mali, direktor Centra za tendersku privatizaciju.
       Ponekad su uslovi za investiranje u zemlji veoma povoljni (Ministarstvo finansija upravo je najavilo paket poreskih zakona koji obećavaju još povoljnije uslove za investitore), kompanija koja se nudi je dobra, ali pripada industrijskoj grani koja je u recesiji i biće u daljem padu u sledećih nekoliko godina, kao što je to slučaj sa industrijom automobila i rezervnih delova.
      
       Bensedin
       Laza Kekić, direktor "Economist Intelligence Unit"-a za istočnu i centralnu Evropu, analitičkog dela britanskog "Ekonomista", izjavio je na prošlonedeljnom okruglom stolu da bi Srbija mogla da privuče oko 800 miliona dolara stranih investicija. Domaćem magazinu "Ekonomist" Kekić je izjavio da u kratkom roku nejasna politička situacija i predizborna kampanja odvlače pažnju od reformi, što je, doduše, neminovno, jer su izbori demokratska tekovina. Uz političke razmirice, još veći problem predstavlja privredni oporavak koji je slabiji od očekivanog, a možda i od mogućnosti domaće ekonomije.
       Za farmaceutsku granu, gde se uskoro očekuje i privatizacija "Zorka farme", za koju ima mnogo i domaćih i stranih interesenata, ne može se reći da je u recesiji, uprkos odluci vlade da se "bensedin" više ne može slobodno prodavati. Za preduzeće "Jugoremedija", iz Zrenjanina iz farmaceutskog sektora, prijavila su se početkom septembra četiri zainteresovana kupca. Posle dužeg nadmetanja, konačnu cenu od 959,416.300 dinara prihvatio je kupac AD "Jaka 80-Radoviš" iz Makedonije. Početna cena za ovo preduzeće iznosila je 175,226.300 dinara.
       Takav izbor je donekle bio iznenađenje jer je "Jugoremedija" na skupštini akcionara izabrala za strateškog partnera ljubljanski "Lek", ali je na kraju pobedila makedonska firma jer je ponudila veću cenu. "Mi smo prodali paket udela koji su bili u vlasništvu Akcijskog fonda i Penzionog fonda, a shodno unapred potpisanom ugovoru, novi kupac se na aukciji obavezao da će u naredne tri godine investirati šest miliona evra", kaže Vlahović. Proces privatizacije je urađen u saradnji sa "Jugoremedijom" i ministar ne očekuje da će se domaća farmaceutska kompanija žaliti što nije dobila partnera koga je prvobitno izabrala. Cena 41 odsto udela je inače od početne, do kraja nadmetanja, povećana za šest puta.
       Ipak, u javnosti se najveća prašina digla oko prodaje "Sevala" - valjaonice aluminijuma iz Sevojna, slovenačkoj kompaniji "Impol", pre svega zbog žučnog dopisivanja drugog konkurenta, kiparske kompanije "Ist po int" Zorana Drakulića, sa ministarstvom, a sve preko medija. U javnosti je bilo sumnji da je Drakulićeva ponuda odbijena ne samo zbog toga što je državi ponudio simbolični dolar, već i zbog toga što se smatra da je razlog za odbijanje "Ist pointa" to što njegov vlasnik finansira predsedničkog kandidata Vojislava Koštunicu. Drakulić je, doduše, više puta demantovao da je finansijer DSS-a, ali, izgleda, ne dovoljno uverljivo.
       Političko bodovanje
       "Niti je tačno da ima političkih primesa, niti je tačno da je vlada odbila ponudu samo zato što je slovenački 'Impol' ponudio više novca za republički budžet", kategoričan je Vlahović. Prema unapred poznatim kriterijumima o bodovanju investicionog, socijalnog programa i ceni za 70 odsto kapitala, ocenjene su i ove dve ponude, i slovenačka kompanija je imala više poena.
       Vlahović kaže da je, pre pojavljivanja cele priče u javnosti, imao razgovor sa predstavnikom "Ist pointa" koji mu je skrenuo pažnju da slovenački investitor želi da kupi "Seval" samo da bi se domogao modernije tople valjaonice koju poseduju u Sevojnu. "Takav strah je neopravdan, jer imamo jasan investicioni program koji mora biti garantovan prvoklasnom bankarskom garancijom, inače u protivnom, ugovor neće biti potpisan", tvrdi Vlahović. "Da li je realno da ako neko daje 24 miliona dolara plus socijalni program, sve to radi samo da bi oteo toplu valjaonicu?", pita Vlahović.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Da li su radnici pametno presekli Radnici u "Holcim"-u, odnosno u Cementari iz Novog Popovca, nedavno su, svi bez izuzetka, prodali svoje akcije švajcarskom većinskom vlasniku. Da li je to pametan potez?" Drago mi je da je 'Holcim' ispoštovao odluku da pristane da otkupi sve radničke akcije po ceni koja je po akciji plaćena i državi. Da li će neko od radnika prodati akcije, to je njegova privatna odluka. Da sam na mestu tih radnika, ja ne bih prodavao akcije, jer smatram da će tom preduzeću rasti vrednost, pre svega zbog investicija koje se tamo već realizuju", kaže Vlahović.

      
      

Balkan, daleko od očaja Britanski "Ekonomist" koji smatraju najuticajnijim nedeljnikom na svetu u domenu ekonomije, u opširnom separatu od 14 stranica naslovljenom "Posle haosa", detaljno opisuje finansijsko stanje i ekonomske perspektive svih tranzicijskih zemalja, a opširno se bavi i zemljama nastalim raspadom bivše Jugoslavije. U fokusu su, kako navodi agencija Sense, koja je prenela delove tog izveštaja, tranzicijski favoriti i zemlje najbliže očekivanom skorom punopravnom članstvu u Evropskoj uniji: Poljska, Češka Republika, Mađarska i Slovenija.        Posebna su priča, tvrdi "Ekonomist", Srbija i Hrvatska. Iznenađujuće, iz ove velike analize, proizlazi da analitičari imaju povoljno mišljenje o putu kojim idu te dve zemlje. Konačno, kad je reč o celoj bivšoj Jugoslaviji, ton je daleko od očaja. Zemlje zapadnog Balkana imaju u ovoj analizi ravnopravan, a ne drugorazredan tretman u odnosu na zemlje kandidate "prvoga kruga" za prijem u EU. Podaci i analize pokazuju da se neke od tih zemalja, čak i posle deset godina ne samo stagnacije nego i nazadovanja, ne nalaze na začelju utakmice tranzicijskih zemalja. Ono u čemu zemlje bivše Jugoslavije daleko zaostaju, jeste iznos direktnih kumulativnih inostranih investicija. Bosna, Albanija, Makedonija, Jugoslavija i Slovenija su uverljivo na začelju dok se Hrvatska ne pominje. Cela regija, uključujući Balkan, dakle, ima dobre izglede, ali: "kola mogu krenuti i nizbrdo... Uvek trusni Balkan gde etničke razmirice nisu mrtve i pokopane, mogle bi te vrlo dobre perspektive opet na duže vreme zatvoriti", konstatuje časopis.

      
      

Da li je oteran Interbru Belgijska pivara Interbru, koja već ima većinski paket u Nikšićkoj pivari, nedavno je na Beogradskoj berzi kupila 9,37 odsto akcija Apatinske pivare iz portfelja državnog Aukcijskog fonda, ali je odmah zatim pivara emitovala dodatne akcije i tako spustila učešće Interbru-ovih akcija na oko četiri odsto. Srpski ministar finansija Božidar Đelić izjavio je na konferenciji za štampu na Beogradskoj berzi da će takva "odbrana" menadžmenta preduzeća od stranih investitora oterati ne samo belgijski pivarski koncern, nego će delovati obeshrabrujuće i na druge investitore.        Odluka Apatinske pivare da "razvodni" procenat akcija Interbrua je još jedno svedočanstvo da nam je preko potreban zakon o finansijskim tržištima, odnosno o hartijama od vrednosti koji bi morao da unese mnogo više reda ne samo pri emitovanju dodatnih akcija, nego i pri regulaciji poslovanja i statusnih promena akcionarskih preduzeća, smatra Vlahović. "Što je zakonom o privatizaciji moglo da se učini, mi smo uradili - sve akcije moraju da izađu na berzu. Ipak, ono što je učinila Apatinska pivara, ne predstavlja kršenje zakona. Već godinu dana insistiramo da Savezno ministarstvo finansija izađe sa već pomenutim zakonom koji je u nadležnosti federalnog nivoa", kaže Vlahović. Taj zakon je inače bio u nadležnosti bivšeg ministra za finansije Jovana Rankovića koga je postavila Demokratska stranka Srbije.        Vlahović tvrdi da se Interbru nije žalio ministarstvu, a i da jeste, ono ne bi bilo nadležno da reaguje.

      
      

Ocena JP Morgan Jedna od vodećih svetskih investicionih banaka nedavno je objavila izveštaj o Jugoslaviji, u kojem se konstatuje da su ekonomski izgledi zemlje na srednji rok dosta povoljni, ukoliko vlada nastavi sa reformama. Kao i u drugim zemljama u tranziciji, postoji rizik da socijalno nezadovoljstvo i unutrašnji politički procesi uspore taj progres, što se za Jugoslaviju može očekivati (na kratak rok) zbog rešavanja pitanja ustavnog uređenja. Uprkos tome, zaključuje se u izveštaju, međunarodna podrška uspostavljanju stabilnosti u regionu i snažna opredeljenost vlasti u Srbiji da nastavi sa reformama, daju nade da će to biti i učinjeno, tim pre što je jedan od dugoročno postavljenih ciljeva ulazak u EU, i konačno, to što nema drugih mogućnosti da se osigura ekonomski napredak, izuzev da se nastavi sa reformama.