Mi smo uputili javni poziv patrijarhu Srpske pravoslavne crkve gospodinu Pavlu da se stavi na čelo kolone srpskih prognanika sa Kosova i Metohije, 21. septembra, i da ponovo povede srpski narod u svoju zemlju - izjavljuje Miroslav Šolević

      U opštoj poplavi predizbornih obećanja potencijalnih (budućih) naslednika Milana Milutinovića i njegovog prethodnika Slobodana Miloševića, na funkciji predsednika Srbije, na političkoj sceni, posredstvom medija ponovo je "vaskrsnulo" ime Miroslava Šolevića, rodonačelnika "događanja" naroda sa Kosova i Metohije osamdesetih godina. Miroslav Šolević, jedan od aktera istorijske "noći oporih reči" iz Kosova Polja, 1986. godine, nije na listi potencijalnih kandidata za "oca nacije" ali je za 21. septembar najavio ponovno "saborovanje" Srba prognanih sa Kosova i Metohije. Ovoga puta na administrativnim (zvaničnim) graničnim prelazima prema južnoj srpskoj pokrajini.
      
       U intervjuu za NIN, Miroslav Šolević kaže:
       - Nalazim se na čelu Odbora za povratak Srba i njihovih potomaka sa Kosova i Metohije, koji su od 6. aprila 1941. do danas morali da napuste svoja vekovna ognjišta. Egzodus našeg naroda sa Kosova i Metohije traje od početka Hitlerove agresije. Zato smo mi ovu našu akciju nazvali "Progon, od Hitlera, do Klintona", jer je srpska nevolja započela nemačkim fašizmom, italijanskim fašizmom, sa albanskim balistima... Posle 1945. godine taj proces su nastavili komunisti sa pokojnim Josipom Brozom, pod firmom da ne treba dozvoliti povratak Srba koji su sa Kosova i Metohije proterani od 6. aprila pa do sada. Progon, tokom ovih godina imao je različit intenzitet. Nekad je bilo više, nekada manje prognanih, ali uvek je bio kontinuiran. Kulminacija je bila posle 1966. godine, razbijanjem Službe državne bezbednosti i uklanjanjem Rankovića, kada je veliki deo Kosova i Metohije očišćen od Srba. Posle Titove smrti je krenuo jedan novi talas bežanja Srba, a mi koji smo tada tamo ostali počeli smo da se organizujemo u Kosovu Polju. U početku smo se organizovali vrlo spontano. Naši najistaknutiji članovi su bili Kosta Bulatović, pokojni Boško Budimirović, dr Zoran Grujić, Slavko Đumić i ja. Siva eminencija pokreta bio je pokojni Dušan Ristić.
      
       Vi ste sada ponovo na čelu organizacije koja se zove "Odbor za povratak". Konkretno, šta planirate za 21. septembar?
       - Mi smo proletos formirali taj odbor. Sa mnom su tada bili akademik Svetomir Arsić, Basara, dr Sreten Martinović, Rato Čvorović i Marijana Bruder. Mi smo bili ta inicijalna grupa koja je ponovo sve pokrenula.
      
       Ova konkretna imena sada po prvi put obelodanjujete?
       - Tačno je, sada to slobodno mogu da kažem. Ta inicijalna grupa je počela da okuplja naše proverene ljude iz našeg ondašnjeg pokreta da bismo formirali jedan odbor sa ozbiljnim namerama. Prvobitno, planirali smo da to uradimo na Vidovdan, 28. juna. Međutim, neke opozicione stranke su na Vidovdan zakazale proteste.
      
       Na koje opozicione stranke mislite? Sadašnje ili nekadašnje?
       - Na sadašnje opozicione. Znači, one koje nemaju većinu u parlamentu srpskom. Pored ostalih, proteste su zakazali i socijalisti i onda smo mi počeli malo da se dvoumimo, da razmišljamo da li bi to možda bilo shvaćeno kao naša podrška nekoj političkoj stranci. A mi smo se dogovorili da ni slučajno ne smemo da prihvatimo nijednu boju, jer bismo imali podršku samo te boje, a ostali bi nam bili protivnici.
      
       Da li vam je Nebojša Čović tada rekao da podržava vašu akciju?
       - Ne. Gospodin Čović je samo rekao da ne bi bilo dobro da se to tada uradi. Bilo je i sa drugih strana nekih "sugestija". Međutim, kada se sve sakupi mi smo došli u situaciju da kažemo "'ajde, možda je bolje da odložimo". Ali i tada smo rekli da to mora da bude poslednja ili pretposlednja nedelja leta, jer ne smemo da čekamo loše vreme. Jednostavno zbog toga da ne bismo ljude izlagali lošem vremenu. Doduše, i sada nam neki prigovaraju da preuranjujemo. Naprotiv, mi u Odboru mislimo da je kasno, da kasnimo pune tri godine. Međutim, bez obzira na toliko zakašnjenje, što kaže ona naša narodna "bolje ikad nego nikad", mi smo se odlučili da sada izvedemo narod. S obzirom da leto ističe, mi smo morali da donesemo odluku koju sigurno nećemo promeniti ni po koju cenu, a to je da 21. septembar bude prvi dan našeg okupljanja na svim administrativnim prelazima prema Kosovu i Metohiji. U našem planu je jasno predviđeno sve, a mi smo taj plan već dostavili svim relevantnim faktorima i svima koji su bili zainteresovani. Formirali smo jedan broj udruženja, preko 30, širom Srbije i svako u svom naslovu i svojim ciljevima ima povratak na Kosovo i Metohiju.
      
       Uputili ste poziv srpskom patrijarhu gospodinu Pavlu, da 21. septembra povede na Kosovo srpske prognanike. Da li ste dobili zvaničnu podršku za tu ideju?
       - Mi smo uputili javni poziv, ne samo patrijarhu, nego i svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve da se stave na čelo srpskog naroda. Od njegovog preosveštenstva, srpskog patrijarha, gospodina Pavla očekujemo da bude novi Čarnojević koji će ponovo da povede srpski narod u svoju zemlju. Od njega očekujemo da ponovo stoluje u Peći, kolevci srpske duhovnosti.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ
      
      

Penali - Mi smo tada, osamdesetih godina, došli u jednu paradoksalnu situaciju da smo na talasu opravdane bune srpskog naroda izrodili Slobodana Miloševića koji je "ispromašivao sve jedanaesterce" koje smo mu mi nametali. Onda je došlo to što je došlo. I agresija NATO-a. Srbi su juna i jula 1999. godine ponovo morali u bežaniju sa Kosova i Metohije. Vlast koja je tada tvrdila da smo po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti "pobedili" je do 5. oktobra 2000. godine pričala o tome kako će se uskoro vojska i naša policija brzo vratiti na Kosovo i Metohiju.        Ko je u to verovao?        - Pa jedan dobar broj ljudi je u to verovao. Naročito su verovali oni koji su politički bili opredeljeni za Slobodana Miloševića. To je nama dole na terenu značajno odmoglo da ovaj posao završimo ranije.