Policija UN nastupa oštrije protiv albanskih ratnih zločinaca na Kosovu. Mogući novi nemiri, jer zločinci za mnoge još važe kao heroji

      Jedna neobična grobnica leži nasred velike livade u selu Crni Luk. Na četiri nadgrobna spomenika nema nikakvog imena, a seljani ovog mesta od 3000 žitelja reaguju nepoverljivo kad se počnu postavljati pitanja o mrtvima. "Ovde smo sahranili ugljenisane ostatke porodice Krasnići", kaže jedan mladi Albanac, i odmah dodaje odmahujući rukom: "Ali više od toga ne znam."
       Dvadeset četvoro Albanaca je postreljano - među kojima je bilo i 13 dece - a njihove kuće su spaljene. No, žrtve nisu sahranjene na groblju junaka koje se nalazi na iskraju sela i na kojem pod morem albanskih zastava počivaju njegovi stanovnici postradali u borbama protiv Srba. Nisu, jer Krasnićijeve su, po svoj prilici, pobili njihovi sunarodnici, a prema zaštićenom svedočenju očevidaca čak i posle dolaska međunarodnih mirovnih snaga Kfora u jugoslovensku pokrajinu Kosovo.
       Četiri brata Krasnići važila su za "lojalne srpskom režimu" i radili su u srpskim preduzećima, jedan od njih čak i kao novinar u listu "Jedinstvo" koji izlazi na srpskom jeziku. Pod Miloševićevim režimom uživali su privilegije, a potom je to bila njihova smrtna presuda.
       Istrebljenje ove porodice, kao i drugi albanski zločini, mogli su biti brzo zataškani. Jer, otkako su Ujedinjene nacije u julu 1999. Kosovo načinile svojim protektoratom, sa osumnjičenim ratnim zločincima iz redova kosovskih Albanaca postupalo se u svilenim rukavicama. Sada, međutim, više od tri godine posle ulaska NATO-a, međunarodna zajednica najzad se osmelila da se okrene i svojim ondašnjim saveznicima.
      
       Hiljadu žrtava
       Njeni istražitelji čak su i pohapsili vođe nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova pod sumnjom da su počinili ubistva.
       "Svako na Kosovu zna, ali niko neće o tome da govori", kaže nekadašnji premijer izbeglih Kosovara a današnji predsedavajući "Nove partije za Kosovo" Bujar Bukoši. "Posle rata dogodila su se najsvirepija čišćenja među Albancima. Pod izgovorom da je tu reč o 'srpskim kolaborantima', vođe OVK likvidirale su svoje političke protivnike, raščišćavane su stare krvne zavade i albanski civili stradali su od Albanaca." Broj žrtava procenjuje se na više od hiljadu. Počinitelji ili podstrekivači najvećim delom su nekadašnji visoki funkcioneri OVK - koji su posle rata gotovo prerasli u sledbeničku organizaciju.
       Tako su, navodno, jedan nekadašnji komandant OVK i dvojica njegovih saboraca, prema slovu optužnice, podstakli jednog zločinca da ubije nekadašnjeg komandanta OVK Ekrema Redžu, zvanog Drini. Taj umereni Albanac bio je najavio izdavanje knjige o ratnim zločinima na Kosovu, pa i onih počinjenih od OVK. Nekoliko sati posle Drinijeve smrti, izaslanici OVK posetili su udovicu da bi odneli "kompjuter sa zapisom najavljene knjige". Ali, međunarodna policija zadužena za ratne zločine u posleratnom vremenu bila je brža.
       Od pre izvesnog vremena na suđenja čekaju i nekada legendarni komandanti OVK, Sami Ljuštaki i Rustem Mustafa (Remi). Ovom drugom stavlja se na teret da je sa još trojicom OVK oficira, u privatnim logorima, za vreme i posle rata, silovao Albanke i ubio najmanje pet lica iz redova civila.
       Daut Haradinaj, čuveni brat nekadašnjeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja (koji je u međuvremenu postao šef treće po snazi "Alijanse za budućnost Kosova"), u društvu još petorice pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa, optužen je za ubistvo četvorice članova liberalne partije LDK Ibrahima Rugove, predsednika Kosova.
       Pošto je u blizini mesta Dragaš uhapsila jednog uticajnog komandanta OVK, policija je konstatovala da su time ujedno prestali i bombaški napadi u tom kraju.
       Nedavno je istražnom sudiji za Lok. 134 priveden još jedan visoki pripadnik OVK. Njemu se ne stavljaju na teret samo kriminalne radnje, već i to da je bio vrhunski agent albanske obaveštajne službe. Hard disk njegovog kompjutera u međuvremenu je za istražitelje postao nalazište koje ukazuje na ratne zločine, ucene i tajne planove službe. "Polako napredujemo", kaže Nemac Kristijan Lindmajer, portparol Uprave OUN za Kosovo (Unmik). Nezapaženo od javnosti, takođe je i Haški tribunal otvorio svoju kancelariju u Prištini. Govorkanja, prema kojima su se na listi haških istražitelja, uz srpske ratne zločince, našla i trojica nekadašnjih OVK vođa, sada uticajnih političara, Hašim Tači, Agim Čeku i Ramuš Haradinaj, nisu ni potvrđena ni demantovana od strane portparola Tribunala. Protiv nekih kosovskih Albanaca, prema rečima glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte, u svakom slučaju optužnica treba da bude podignuta još pre isteka godine.
      
       Cev na potiljku
       Malo pre završetka rata, Tačija je, u odsustvu, srpski sud u Prištini osudio na deset godina robije. Glavnom tužitelju u Hagu Beograd je predao disketu s 27000 stranica o navodnim ratnim zločinima koje je počinila vrhunska trojka OVK. Izručenje bar jednog od nekadašnjih vođa OVK bilo bi za mnoge Srbe dobrodošao povod da srpske ratne zločine na Kosovu prikriju odbranom zemlje i naroda.
       "Znamo mnogo", kaže portparol Unmika Lindmajer, "ali naš problem su svedoci. Njima je cev na potiljku. Mnogi povlače svoje prvobitne izjave pred pretnjama njihovih nekadašnjih OVK ratnih saputnika".
       Junačku elitu koja je dopala zatvora čuva dvadesetak zatvorskih čuvara iz Nemačke koji su za taj posao prebačeni avionom. Albanskim čuvarima bilo je zaprećeno smrću ako bi pokušali da spreče akciju oslobađanja.
       Za mnoge Albance, zatvoreni prvaci OVK još su ratni heroji. Svakog petka demonstranti polažu cveće ispred zatvora u Prištini. Oni optužuju Unmik da razvija "naklonost ka Miloševiću". Predsedavajući novinarskog saveza Milan Zeka čak je i pozvao svoje kolege da se bore protiv "policijske diktature" šefa Unimika Mihaela Štajnera. Nemac, kažu, vređa celu jednu generaciju Albanaca.
       No, Štajnera to neće odvratiti od daljih hapšenja ili čak i izručivanja Albanaca Haškom tribunalu, makar se na Kosovu već i šaputalo o nekoj velikoj albanskoj pobuni. On će izvršiti svaki nalog Haškog tribunala za hapšenje: "Za vreme mog mandata, na Kosovu ćemo se držati prava i reda."
      
       RENATE FLOTAU
       ("Špigl")
      
      

Nepoznata organizacija Ushtria Clirimatre Kosoves (UÇK) preuzela je odgovornost 16. februara 1996. godine, za - dva dana ranije izveden - sinhronizovan bombaški napad, u šest kosovskih gradova, na kuće u kojima su bile smeštene srpske izbeglice iz Hrvatske. Na Zapadu, već izrazito neprijateljski raspoloženom prema Miloševićevom režimu, tu tajanstvenu organizaciju odmah su tretirali kao romantičke pobunjenike. Političke partije na samom Kosovu, tvrdile su u početku da je to "proizvod Miloševićeve tajne policije". U Beogradu se govorilo "tzv. OVK", a kvalifikovana je kao teroristička organizacija.        Kad je Ričard Holbruk putujući Kosovom 1998. "naleteo" na predstavnike OVK izuo se i seo na ponjavu da s njima razgovara, postalo je jasno da upotrebna vrednost te paravojne organizacije raste.        Istina je da OVK nikad, pa ni za vreme NATO bombardovanja kad je pokušavao da igra ulogu NATO-pešadije, nije pokazala značajan stepen organizovanosti i borbenih sposobnosti. A kad su trupe NATO-a, posle povlačenja Vojske Jugoslavije ušle na Kosovo, ponašanje OVK nije bilo u skladu sa zakonima niti pravilima ratovanja. Ipak, odlučeno je da se organizacija legalizuje kao Kosovski zaštitni korpus.        Otad je prošlo tri godine, a problemi s OVK nisu okončani. Kosovo je pod "zaštitom" tog korpusa ostalo zemlja šverca, nasilja i bezakonja. A još je tajna šta je OVK sve učinio za šest godina postojanja. Nisu krili da su napadali građane srpske nacionalnosti, policajce i vojnike, sve dok se Tužilaštvo u Hagu na suđenju Miloševiću nije odlučilo na dovođenje svedoka koji su se pravili kao da nikad nisu čuli za OVK.        Najuticajniji nemački magazin "Špigl" objavio je da se broj Albanaca - žrtava OVK "procenjuje na više od hiljadu". U tekstu novinarke "Špigla" Renate Flotau koji NIN prenosi, ističe se da je Mihael Štajner odlučio da se na Kosovu "drži reda", čak po cenu velike albanske pobune. Bilo je i pre novinarskih pokušaja da se rasvetli uloga OVK, ali ovo je, valjda, prvi put da je i međunarodna administracija na Kosovu rešila da se upusti u to.        Mit o OVK se kruni. Više svetla ukazuje na sve više krvi i pljačke.