NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pesnik i kletve

      Jovan Dujović, pesnik i novinar iz Podgorice, u svojim sjajnim dnevničkim (i noćničkim) beleškama (Stvaranje, jul - septembar, 2001) apostrofira jednu "proročku jadikovku" francuskog pisca Patrika Besona, dakle pesmu napisanu godinu dana pre nego što su vojne snage Nato alijanse bombardovale Srbiju. Bombardovanje, kao "rešenje srpskog pitanja" pominjalo se tu i tamo, nešto intenzivnije posle onog famoznog samita u Rambujeu na kome se govorilo isključivo jezikom ucena, pretnji i ultimatuma, ali u "pravo bombardovanje" niko normalan (u koje i sebe ponekad ubrajam) nije verovao.
       "Proročka jadikovka" (kako je Dujović naslovljava) Patrika Besona upravo je izraz tog nepoimanja da će se najmoćnije države planete udružiti u rešenosti da bombarduju jednu relativno malu zemlju kao što je Srbijica. Francuski pisac, valjda i da bi sprečio svoju slavnu domovinu da se uhvati u kolo sramote (Francusku i ime obavezuje) napisao je, dakle godinu dana pre bombardovanja (dok je to još bilo u sferi bolesne fantazije) pesmu koja možda i nije doprinos "čistoj, otmenoj, parnasovskoj pesničkoj dokolici", ali jeste onim moćima samo izuzetnih (i ne samo pesnika) da u potpunoj otvorenosti svog bića, u jednoj višoj koncentraciji, u nekom kao božanskom ozarenju vide i dalje i više i dublje od onih koji život provode u lakoći postojanja koja, razume se, zna biti i nepodnošljiva. Za naše čitaoce (da ukažemo na njen anticipacijski demonizam) pesmu donosimo u celini (pretpostavljajući da je prepev Dujovićev):
       Ako Beograd bombarduju
       Nek se zlatna kupola Invalide sruši
       Nek se Empire State Building rasprsne
       nad Bakingemskom palatom,
       neka novi Rajhstag završi u plamenu kao onaj stari
      
      
       Ako Beograd bombarduju
       Neka njihove žene, američke i evropske,
       stignu ekcemi, polio, variola i sifilis, artroze,
       astma, konjunktivitis,
       nek ogluve i oslijepe, nek ih pojedu sve rak rane
       koliko god ih ima
       Ako bombarduju žene Beograda
      
      
       Nek starci evropski i američki budu gladni
       vređani i pretučeni
       nek ogole nek ih poubijaju -
       Ako bombe evropske i američke
       pogode starce Beograda
      
      
       Neka djeca evropska i američka zadobiju iste one
       najstrašnije rane, psihičke i fizičke koje će
       nositi srpska djeca
       Ako Beograd bombarduju
       I neka im kao i srpskoj djeci nikad ne zaliječe
       jer novca za lijekove nemaju niti lijeka ima
       Ako Beograd bombarduju
      
      
       Neka Evropu i Ameriku stigne sveopšti embargo
       Da im se ukinu pet elemenata:
       Nek nestane sunca nek izlapi voda
       nek izmakne zemlja nek iscuri vazduh
       nek utrne vatra - Ako Evropa i Amerika
       bombarduju Beograd
      
      
       Nek se pjesma pjesnika ne vine
       nad ulicama Evrope i Amerike
       Nek nijedan američki i evropski pisac
       ne uzmogne više da priča o ljubavi -
       Ako u eksploziji nestanu
       pjesnici i pisci Beograda
      
      
       Neka biblioteku "Fransoa Miteran" zbriše zemljotres
       Nek ciklon proguta British Museum
       i neka čikaška opera potone u jezeru Mičigen -
       Ako Biblioteku, Narodni muzej i Operu u Beogradu
       makar i okrznu evropske i američke bombe.
       I na kraju, ako Beograd bombarduju
       nek Sotona zavlada svijetom
       jer više nikad neće biti takve Sotone
       kao što je NATO -
       ako bombarduje Srbiju
      
      
       Makar će zlo zavladati svijetom
       pokazujući svoje pravo lice i neće se više
       skrivati pod obrazinom Dobra i pod riječima
       Pravednika,
       ali,
       BEOGRAD BOMBARDOVAN NEĆE BITI...
       Nažalost, da rečemo tragom pesnika Dujovića, francuski pisac je (godinu dana pre bombardovanja Beograda "omanuo" samo kod poslednjeg stiha koji je istovremeno i osnovna vrednost pesme. Iz njega isijava nada bez koje poezija nije mogućna.
       Gospodine Patrik Beson, dobri druže, ostani ti meni samo kod tog stiha. Da se američkom, evropskom i tvom (i mom) francuskom narodu ne dogodi ništa iz Tvoje pesme... Stihove o deci, starcima i ženama, odmah cepaj i bacaj. Takve reči nisu za jednu srpsku pesmu.
       Kad ponovo dođeš u Beograd pokazaću ti autentična svedočenja i svedočanstva kako naše starice-majke austrijskim vojnicima onako jadnim u porazu i odstupanju (1918) iznose leba i sira...
       A ostale su same i samorane na svetu, na svekolikom.
      
       (Iz zaostavštine našeg kolumniste)


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu