|
Jovan Dujović, pesnik i novinar iz Podgorice, u svojim sjajnim dnevničkim (i noćničkim) beleškama (Stvaranje, jul - septembar, 2001) apostrofira jednu "proročku jadikovku" francuskog pisca Patrika Besona, dakle pesmu napisanu godinu dana pre nego što su vojne snage Nato alijanse bombardovale Srbiju. Bombardovanje, kao "rešenje srpskog pitanja" pominjalo se tu i tamo, nešto intenzivnije posle onog famoznog samita u Rambujeu na kome se govorilo isključivo jezikom ucena, pretnji i ultimatuma, ali u "pravo bombardovanje" niko normalan (u koje i sebe ponekad ubrajam) nije verovao.
"Proročka jadikovka" (kako je Dujović naslovljava) Patrika Besona upravo je izraz tog nepoimanja da će se najmoćnije države planete udružiti u rešenosti da bombarduju jednu relativno malu zemlju kao što je Srbijica. Francuski pisac, valjda i da bi sprečio svoju slavnu domovinu da se uhvati u kolo sramote (Francusku i ime obavezuje) napisao je, dakle godinu dana pre bombardovanja (dok je to još bilo u sferi bolesne fantazije) pesmu koja možda i nije doprinos "čistoj, otmenoj, parnasovskoj pesničkoj dokolici", ali jeste onim moćima samo izuzetnih (i ne samo pesnika) da u potpunoj otvorenosti svog bića, u jednoj višoj koncentraciji, u nekom kao božanskom ozarenju vide i dalje i više i dublje od onih koji život provode u lakoći postojanja koja, razume se, zna biti i nepodnošljiva. Za naše čitaoce (da ukažemo na njen anticipacijski demonizam) pesmu donosimo u celini (pretpostavljajući da je prepev Dujovićev):
Ako Beograd bombarduju
Nek se zlatna kupola Invalide sruši
Nek se Empire State Building rasprsne
nad Bakingemskom palatom,
neka novi Rajhstag završi u plamenu kao onaj stari
Ako Beograd bombarduju
Neka njihove žene, američke i evropske,
stignu ekcemi, polio, variola i sifilis, artroze,
astma, konjunktivitis,
nek ogluve i oslijepe, nek ih pojedu sve rak rane
koliko god ih ima
Ako bombarduju žene Beograda
Nek starci evropski i američki budu gladni
vređani i pretučeni
nek ogole nek ih poubijaju -
Ako bombe evropske i američke
pogode starce Beograda
Neka djeca evropska i američka zadobiju iste one
najstrašnije rane, psihičke i fizičke koje će
nositi srpska djeca
Ako Beograd bombarduju
I neka im kao i srpskoj djeci nikad ne zaliječe
jer novca za lijekove nemaju niti lijeka ima
Ako Beograd bombarduju
Neka Evropu i Ameriku stigne sveopšti embargo
Da im se ukinu pet elemenata:
Nek nestane sunca nek izlapi voda
nek izmakne zemlja nek iscuri vazduh
nek utrne vatra - Ako Evropa i Amerika
bombarduju Beograd
Nek se pjesma pjesnika ne vine
nad ulicama Evrope i Amerike
Nek nijedan američki i evropski pisac
ne uzmogne više da priča o ljubavi -
Ako u eksploziji nestanu
pjesnici i pisci Beograda
Neka biblioteku "Fransoa Miteran" zbriše zemljotres
Nek ciklon proguta British Museum
i neka čikaška opera potone u jezeru Mičigen -
Ako Biblioteku, Narodni muzej i Operu u Beogradu
makar i okrznu evropske i američke bombe.
I na kraju, ako Beograd bombarduju
nek Sotona zavlada svijetom
jer više nikad neće biti takve Sotone
kao što je NATO -
ako bombarduje Srbiju
Makar će zlo zavladati svijetom
pokazujući svoje pravo lice i neće se više
skrivati pod obrazinom Dobra i pod riječima
Pravednika,
ali,
BEOGRAD BOMBARDOVAN NEĆE BITI...
Nažalost, da rečemo tragom pesnika Dujovića, francuski pisac je (godinu dana pre bombardovanja Beograda "omanuo" samo kod poslednjeg stiha koji je istovremeno i osnovna vrednost pesme. Iz njega isijava nada bez koje poezija nije mogućna.
Gospodine Patrik Beson, dobri druže, ostani ti meni samo kod tog stiha. Da se američkom, evropskom i tvom (i mom) francuskom narodu ne dogodi ništa iz Tvoje pesme... Stihove o deci, starcima i ženama, odmah cepaj i bacaj. Takve reči nisu za jednu srpsku pesmu.
Kad ponovo dođeš u Beograd pokazaću ti autentična svedočenja i svedočanstva kako naše starice-majke austrijskim vojnicima onako jadnim u porazu i odstupanju (1918) iznose leba i sira...
A ostale su same i samorane na svetu, na svekolikom.
(Iz zaostavštine našeg kolumniste)
|
