Kod nas malo-malo, pa neki izbori. Zato sam za ovu kolumnu već potrošio mnoge reči koje su ovih dana bile aktuelne: izbori, kandidat, Koštunica, predsednik i druge. O Labusu i Šešelju neću da pišem dok ne pronađem pouzdanu etimologiju njihovih prezimena. To je u nas ispala neka posebno osetljiva tema, jer činjenica da im se imena ne završavaju na naše karakteristično i većinsko -ić ili -vić, neretko se upotrebljava u predizborne i druge političke svrhe.
       Tako je izbor pao na reč rezultat.
       Čitaoci sigurno znaju ili bar slute da je rezultat latinskog porekla. Reč rezultat dolazi od glagolskog prideva prošlog latinske reči resultum koji je u doba sholastike postao imenica. U Francuza je u upotrebu ušao početkom sedamnaestog veka, a u Italijana, koji su zakoniti naslednici latinskog, poniklog na istom terenu, glagol riultare upotrebljava veliki Dante tri veka ranije.
       Latinski glagol resultare zapravo znači skočiti unazad, što dalje u italijanskom znači odraziti se, skočiti, odskok.
       U Matičinom Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika navedena su dva značenja ove strane reči, kod nas u širokoj upotrebi: "1 a. ono što proističe iz nečega kao posledica, do čega nešto dovede; 1b mat. Vrednost, veličina koja se dobija izračunavanjem, rešavanjem istog zadatka; 2 ono što se postiže, do čega se dođe nekom aktivnošću, plod, ishod.
       Proizašlo je da je ishod izbora za sada nerešen. Biće konačan ako na glasanje izađe polovina upisanih glasača, plus još jedan. "Idite na glasanje, jer, ko zna, možda od vašeg glasa zavisi da li će se trošiti pare i za treće izbore za predsednika Srbije. A to, bogami, košta!