Neobjašnjive pojave, bića, entiteti i događaji uzburkavaju i golicaju ljudski um stolećima

      Iako je čovek uspeo da pruži više ili manje zadovoljavajuće odgovore na mnoge misterije koje su ga bile mučile, neke su ostale van domašaja njegovog svesnog poimanja. One predstavljaju neiscrpan izvor strahova, sujeverja i tema za umetnička dela.
       Na Internetu se mogu naći razne klasifikacije paranormalnih bića. Jedna od najkonzistentnijih, bazirana na mnogobrojnim iskustvima, ali bez upuštanja u ocenu njihovih verodostojnosti, nalazi se na adresi http://axgxhxoxsxt.tripod.com/thehauntedpages/id1.html. Prema njoj, postoje četiri osnovne kategorije: interaktivne spiritualne tvorbe nekad postojećih ljudi (fantomi, duše umrlih, duhovi), neinteraktivne utvarne lokacije (statične utvare, vrtlozi, ostaci duša), psihokinetike (psihovampiri, poltergajstovi) i neljudski entiteti (demoni, anđeli). Na istom sajtu se možete dodatno informisati o tome kako izgleda živeti na mestu gde ima duhova, tipovima utvara, kako ih savladati, kao i videti listu od dvadeset najčešćih grešaka u vezi sa ovim stvorenjima.
       Lokacija http://ghosts.monstrous.com/index.htm posvećena je isključivo duhovima i srodnim utvarama. Prema njenim autorima, njih ima dvanaest vrsta, koje se međusobno dosta razlikuju po učestalosti ukazivanja, obliku, suštini postojanja i njegovoj verodostojnosti. Po njihovom mišljenju, najverodostojnija forma duhova (uz poltergajstove), spektralne su životinje, iako je broj njihovih ukazivanja koji je prijavljen, najmanji - oko 5000. Prema teoretičarima-spiritolozima, ova bića predstavljaju zarobljenu energiju koja prikazuje davno protekle stravične događaje.
       Jedan od renomiranih spiritologa Sem Deroh, objavio je članak (http://www.pararesearchers.org/Ghosts/Article_One/article_one.html) u kojem pokušava da generiše definiciju duhova. Pri tom, on počinje od opštih mesta, koja prethode ili slede ukazivanju tih bića: specifičnim mirisima ili zvukovima, bestelesnim glasovima, ekstremnim varijacijama u temperaturi oko duhova, naglim električnim pražnjenjima, dodirnim senzacijama, uočljivim prikazima i neobjašnjivim pomeranjem statičnih objekata. Nakon toga, Deroh daje nekoliko mogućih naučnih objašnjenja za ove čudne pojave - da su duhovi pogrešno identifikovani prirodni fenomeni, naročito od ljudi koji imaju psihičke predispozicije za to (kao posledice predrasuda, sujeverja ili mentalne zaostalosti) ili da su u pitanju manifestacije nečijih nesvesnih želja, neispoljene krivice ili pak otvorene manipulacije. Naravno, daleko intrigantnije su hipoteze prema kojima su duhovi duše umrlih, bestelesne forme energije osoba koje su umrle, ali im duše nisu stigle na konačno odredište, te su zarobljene na ovom svetu ili emocionalna sećanja onih koji su svirepo umoreni, a da nisu svesni svoje smrti.
       Još od 1982, kada je Spilberg snimio svog Poltergajsta, ovaj termin je postao poznat širom sveta (http://theshadowlands.net/ghost/polter.htm, http://ncnc.essortment.com/ghostpoltergeis_rmqn.htm, http://www.zerotime.com/ghosts). Nemačkog porekla, danas označava fizičku paranormalnu aktivnost koja se dešava u naseljenim domovima i sastoji se u bučnim epizodama pomeranja i razmeštanja predmeta. Buka se može sastojati iz glasova, kakofoničnih zvukova, bata koraka, ali i čudnih, neobjašnjivih mirisa, svetlećih kugli, maglina ili drugih svetlosnih fenomena. Poltergajst može poprimiti i kompletno fizikalnu formu, pa čak i dodirnuti. Smatra se da su poltergajstovi duhovi osoba koje su ranije živele u kućama u kojima se pojavljuju ili da su manifestacija nesvesnih psihokinetičkih moći ljudi, najčešće onih koji još nisu sazreli (dece, adolescenata).
      
       ANDREA TOT
      
      

Da li su duhovi opasni? Uobičajeno, duhovi nisu opasni po žive ljude. Štaviše, oni i ne poseduju naročitu želju da naude ili uplaše nekog, niti im oblik u kojem egzistiraju to preterano dozvoljava. Ipak, izuzeci postoje, ali se i oni mahom odnose na one duhove koji su statično vezani za neku lokaciju, koju ne žele da "vide" promenjenu. Kada bivaju opaženi, obično se doživljavaju kao prisustvo zla. Prirodan ljudski strah javlja se kao reakcija na većinu aktivnosti koja se može očekivati od duhova - zvuk koraka, sablasni smeh, navale promaje niotkuda... Ipak, među paranormalnim bićima po opasnosti se ističu ona koja nikada nisu ni imala telo - zli duhovi i demoni. Njihove moći su u stanju da poremete psihu čoveka i pomute mu razum. Određeni predmeti i mesta imaju svojstvo da otvaraju kapije ka drugim nivoima postojanja, odakle oni ulaze i zaposedaju čovekov um.