Servis kratkih poruka (Short message service) prerastao je u autentični kulturni fenomen na celoj našoj planeti

      Servis kratkih poruka uveden je u komercijalnu ponudu mobilnih operatera nekoliko godina posle pojavljivanja GSM-a, sistema druge generacije mobilne telefonije, kao samo još jedna od dodatnih usluga uz osnovnu - prenos glasa. Osmišljen kao efikasna zamena za pejxing sisteme, SMS je svoju egzistenciju počeo dosta "stidljivo", bar do onog momenta dok korisnici nisu shvatili njegove neslućene mogućnosti.
       Prema relevantnim podacima, korisnici GSM mreža širom sveta su početkom 2001. godine u proseku slali po 17 milijardi poruka mesečno. Taj broj je već u leto iste godine dostigao 46 milijardi, dok se za celu 2002. prognozira više od 1200 milijardi poslatih SMS-ova ukupno! Samo u Velikoj Britaniji, evropskoj zemlji u kojoj se šalje najviše ovih poruka, stopa rasta broja poslatih poruka izražava se u hiljadama procenata na godišnjem nivou, a posle nje odmah slede skandinavske i zapadnoevropske zemlje, u kojima je prosečna starost deteta koje dobija svoj prvi mobilni telefon u proseku - devet godina.
       Inicijalni ekonomski razlog kreiranja SMS servisa bio je jasan - zamišljen kao vrlo jeftin, ovaj servis je omogućio korisnicima da brzo razmene bitne informacije izbegavajući na taj način skuplju verbalnu komunikaciju. No, ubrzo su obilato počele da se koriste i druge prednosti SMS komunikacije: neuznemiravanje primaoca SMS-a, jer nije neophodno njegovo momentalno angažovanje prihvatanjem razgovora; viši stepen anonimnosti (depersonalizacije) pošiljaoca poruke; mogućnost pretplaćivanja na neke od mnogobrojnih komercijalnih sadržaja (izveštaji sa berze, sportski rezultati, vremenska prognoza, naručivanje roba i usluga...) i druge.
       Ovaj vid komunikacije najviše su prihvatili najmlađi korisnici. Toliko, da je razvijen poseban SMS žargon, naročito u engleskom jeziku. Njegove odlike su maksimalna sažetost iskaza (što ne čudi ako se zna da je uobičajen tehnički limit poruke 160 kucanih znakova), zamena pojedinih reči i slovnih konstrukcija iz književnog jezika posebnim skraćenicama i/ili simbolima, kao i veoma strogo poštovanje nepisanih normi sintakse, čak do te mere da se veliki broj korisnika neće ni udostojiti da odgovori onome ko se "drzne" da poruku otkuca u "pogrešnom" žargonu.
       SMS je neraskidivo vezan za GSM telefoniju, koja polako, ali sigurno odlazi u istoriju. Na njeno mesto stupaju GPRS ("druga i po") i 3G (treća) generacija mobilnih telekomunikacija, a zajedno sa njima i nove forme i mogućnosti slanja i primanja poruka.
       Svega 160 znakova "golog" teksta pruža izuzetno skučen prostor iole sadržajnijoj komunikaciji, čiji je osnovni trend njeno obogaćenje multimedijalnim elementima (slikama, animacijama, zvukovima). Stoga SMS postepeno (u onoj meri u kojoj novi sistemi zamenjuju drugu generaciju) ustupa mesto svojim unapređenim pandanima - EMS-u i MMS-u.
       Dok EMS (Enhanced Message Service - unapređeni servis poruka) predstavlja samo umereno poboljšanje SMS-a, MMS (Multimedia Message Service - multimedijalni servis poruka) donosi nemerljiv kvalitativni skok. MMS porukama mogu da se prenose praktično bilo kakvi multimedijalni podaci, čime mobilna telefonija prestaje da bude primarno namenjena glasovnoj komunikaciji ljudi i prerasta u poseban vid razmene podataka, po čemu se sasvim približava, ako ne i izjednačava sa - Internetom. Uostalom, analitičari se već poodavno slažu da našu civilizaciju neizbežno čeka fuzionisanje svih postojećih kanala razmene informacija u jedan jedinstveni, kojem će se moći pristupiti s bilo kog mesta, s bilo kog uređaja i u bilo koje vreme.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ
      
      

VEZA SMS-a I INTERNETA Svako ko pri sebi ima mobilni telefon koji podržava funkciju slanja SMS poruka, može sa bilo kog mesta poslati elektronsko pismo na bilo koju e-mail adresu. To se čini slanjem poruke na određen distributivni centar, koji je automatski konvertuje u mail poruku, uručujući je momentalno primaocu. Sastavljanje takvog pisma vrši se iskucavanjem obične SMS poruke, ali se, da bi ono bilo uspešno isporučeno, mora poštovati određena sintaksa. Zato treba da otkucate sledeće: EMAIL primalac poruke@Provajder.com .subject poruke. telo poruke (na primer: EMAIL katilovic@yahoo.com .vazno. utakmica je u devet). Obratite pažnju da se reč "EMAIL" uvek piše zajedno i bez crtice, da između te reči i adrese primaoca stavite jedan razmak, kao i jedan između poslednjeg slova adrese i tačke koja prethodi subjektu. Subject (kratak naziv poruke) uvek je odvojen od adrese i tela poruke sa po jednom tačkom, a iza zadnje tačke i tela poruke se takođe stavlja jedan razmak. Ne zaboravite ni opšte ograničenje da cela SMS poruka može imati maksimalno 160 znakova. Sačinjenu kratku poruku pošaljite na broj SMS to e-mail centra +393334774753 (http://www.excell.to) ili na +41795169338 (http://www.smsrelay.com) i ona će, kao elektronsko pismo, stići vrlo brzo onome kome ste je namenili.        Kada imate pristup WWW-u i želite da sa njega pošaljete SMS nekoj osobi, potrebno je da svoj web čitač usmerite ka sajtu na kojem je to moguće (besplatno) obaviti. Usled krize on-line biznisa, većina takvih sajtova je ili zatvorena ili je počela da naplaćuje svoje usluge. Ipak, izuzetak se nalazi na adresi http://www.1rstwap.com. S njega, posle brze i besplatne registracije, možete slati besplatne SMS poruke širom planete (podržan je ogroman broj operatera mobilne telefonije). Broj poruka je ograničen na 15 sedmično. Slične namene je i sajt http://www.redcoal.com, gde se prilikom registracije dobija 20 besplatnih kredita, koje možete utrošiti za slanje običnih ili grupnih SMS-ova, melodija i slika za mobilne telefone i drugih zanimljivih sadržaja.        Druga mogućnost sastoji se u tome da sa svog e-mail naloga pošaljete pismo, koje se primaocu dostavlja u formi SMS poruke. Ta je mogućnost otvorena na već pomenutom sajtu http://www.redcoal.com i potpuno je (uz određena tehnička ograničenja) besplatna.