NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Bajke za odrasle

Prelomni trenutak u izučavanju stare Grčke bilo je otkriće da su "homerskom" periodu grčke istorije prethodili mnogi vekovi razvijene kulture čiji su glavni centri bili Krit, Helada i grad Troja

      Dugo vremena se smatralo da istorija stare Grčke počinje od tzv. homerskog perioda, perioda koji je svoj odraz našao u nadaleko čuvenim "Ilijadi" i "Odiseji". Međutim, već kod samih starih Grka sačuvale su se uspomene na mnogo raniji period istorije njihove zemlje. To su bile uspomene zabeležene u nizu predanja i mitova koje nalazimo u literarnoj zaostavštini antičkih pisaca. Preko tih oskudnih podataka, ne poklanjajući im mnogo pažnje, naučnici XIX veka prelazili su, bazirajući se samo na onome što je "istorijsko". Nisu se bavili analizom mitološkog materijala sa ciljem da u njemu pronađu odraze istorijske stvarnosti. Do preloma je došlo tek krajem XIX veka kada se u direktnoj vezi sa arheološkim nalazima ispostavilo da su "homerskom" periodu grčke istorije prethodili mnogi vekovi razvijene kulture čiji su glavni centri bili Krit, Helada i grad Troja (http://www.hellenism.net/eng/mythology.htm).
       Stari Grci nisu imali jedinstvenu priču o stvaranju sveta, već nekoliko veoma različitih i kontradiktornih tvorevina. Stvaranje mitova kod Grka opisano je u Hesiodovoj "Teogoniji", najranije poznatom izvoru o grčkom pogledu na svet. Prema njemu, svet počinje od Haosa, iako verovatno mnogi smatraju da je Zevs oduvek bio vrhovni bog starih Grka (http://www.greekmythology.com/Olympians/olympians.html).
       Grčka mitologija nam može dosta reći o ljudima iz helenističkog razdoblja, ali malo o tome odakle je ona uopšte "došla". Istoričar Herodot dosta je pisao o grčkoj tradiciji i upoređivao je sa drugim kulturama kao što su egipatska, persijska, skitska i feničanska. Hesiod je, pak, dao osnovni "uxbenik" iz grčke religije, opisujući bogove i razvrstavajući ih po moći i delima koja su činili.
       Sa druge strane, mitovi nam na neki način ilustruju kako su Grci voleli heroje, žudeli za slavom i poštovanjem. Takođe nam otkrivaju i grčki pogled na neke aspekte života kao što su priroda, žrtvovanje, žene i kako su oni predstavljeni kroz te mitske priče. Mitovi nam rasvetljuju i rituale, postavljaju modele religioznog i etičkog ponašanja, definišu bogove (http://www.historyforkids.org/greekciv/religion/myth/myth.htm). Da biste shvatili odakle počinje mitologija kod starih Grka i gde se završava, kao i koji su bogovi vladali sa Olimpa, posetite sajt na adresi http://www.messagenet.com/myths koji će vas na jedan veoma lep način uvesti u ovaj svet legendi.
       Takođe, enciklopedija grčke mitologije, predstavljena na sajtu http://www.mythweb.com, na jedan kratak i jednostavan način objašnjava ko su mitovi, heroji, bogovi i čudovišta u grčkoj mitologiji, a kombinacijom mnogih informacija iz različitih izvora, sastavljeni su radovi o svemu onome što čini suštinu svake priče iz grčke mitologije a koje su predstavljene na adresi http://www.desy.de/gna/interpedia/greek_myth/greek_myth.html. Lokacija koja je uglavnom napravljena za studente koji proučavaju grčku i rimsku mitologiju, takođe može poslužiti kao jedan od izvora za izučavanje ove veoma interesantne tematike (http://web.uvic.ca/grs/bowman/myth).
       Budući da ljubav u životu bogova, ali i običnih smrtnika, ima veoma važnu ulogu, i da se njoj zaista ne može odoleti, iako donosi i radost i tugu, grčka mitologija ne bi mogla da se zamisli bez Afrodite, boginje ljubavne čežnje, ali i legende o njenom sinu Erosu i prelepoj smrtnici Psihi. Afroditino poreklo je nejasno jer je, prema Homeru, bila kći najvišeg boga Zevsa i boginje kiše Dione, a prema Hesiodu, rodila se iz morske pene koju je oplodio bog neba Uran. Legenda kaže da je pod njenim nogama nicalo cveće kada je izašla iz mora na ostrvo Kipar. Ni bogovi ni ljudi nisu joj mogli odoleti (http://www.arthistory.sbc.edu/imageswomen/papers/lombardiaphrodite/aphrodite.html).
       Trojanski rat ne bi mogao da se zamisli bez legendarne priče o Odiseju i Penelopi (http: /webhome, crk.umn.edy/~sneet/wesCiv/TrojanWar.htm). Tokom deset dugih godina, Odisej je, koliko je trajala opsada Troje, izveo mnoga junačka dela. No, lepoj Penelopi kao da nije bilo suđeno da sa njim živi srećno. Čekajući ga dvadeset godina i odbijajući prosce, kojih je po legendi bilo 108, do danas je ostala primer večne ljubavi i bračne vernosti.
       Grčka mitologija bogata je još mnogim interesantnim božanskim sudbinama, moćima, ljubavima, zaštitnicama, muzama i sirenama o kojima nešto više možete saznati na adresama http://www.geocities.com/Yosemite/7371/greekgods.html i http://www.mitovi.beotel.yu.
       Ako posetite adresu http://mythman.com, vašem traganju za dobrim sajtom o mitovima i legendama došao je kraj, pogotovo ako ste još školarac. Na ovom mestu korisnik na jedan veoma humorističan i nesvakidašnji način saznaje sve o mitovima, ali i pronalazi podatke koji su neophodni za pisanje školskih radova i projekata. Takođe, "Istorija za decu", predstavljena na adresi http://www.histordžforkids.org, nije namenjena samo mališanima, već i njihovim roditeljima i učiteljima. Ovaj sajt pruža dosta informacija o mitologiji, posebno napisanim za srednjoškolce i za profesore sa iskustvom. Uz nastavne lekcije i projekte, mnoga herojska dela iz mitskih priča postaće vam mnogo jasnija.
      
       VLADANA RAŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu