Šta bi Britanci radili onome ko bi pokušao da gradi garažu u dvorištu Bakingemske palate

      Izvršni odbor Skupštine grada Beograda odlučio je da Beograđanima omogući da parkiraju automobile na ekskluzivnom mestu, u Pionirskom parku, odmah do Starog dvora. Odluka je doneta u julu, a gradnja bi trebalo da počne oktobra ove godine.
       Zoran Rubinjoni, gradski sekretar za saobraćaj kaže da će tako Skupština grada pokušati da ublaže hronični nedostatak prostora za parkiranje, jer u centru grada nedostaje od 6 000 do 20 000 parking mesta.
       "Ovo nije nova ideja", naglašava Rubinjoni, "odavno je razrađena u planerskom i projektantskom smislu. Na tom mestu garaža je predviđena svim mogućim dosadašnjim planovima uključivši Detaljni urbanistički plan tadašnjeg Bulevara revolucije iz 1973. godine po kojem smo i uradili sadašnji projekat".
       Projektom je predviđeno izmeštanje zelenila u parku koje će izvršiti "Zelenilo Beograd". U toku je konkurs za izbor izvođača za prvu fazu radova, izmeštanje instalacija na mestu buduće garaže, potom sledi obezbeđenje Starog dvora i okolnih objekata. Posle toga sledi iskop zemlje.
       "Biće iskopano 75 000 kubnih metara zemlje. To je količina zemlje koja bi stala u 10 000 kamiona", objašnjava Rubinjoni.
       Građevinski radovi trajaće godinu dana a finansiraće se iz gradskog budžeta jer će garaža biti namenjena javnom korišćenju. Zoran Rubinjoni nije mogao da saopšti koliko će tačno koštati izgradnja garaže ali pretpostavlja da će iz gradskog budžeta morati da se izdvoji suma "oko tri stotine miliona dinara". Ili, pet miliona evra.
       Da li će garaža biti dostupna običnim građanima ili samo poslanicima Republičke i Savezne skupštine pa i odbornicima Skupštine grada s obzirom na to da se te institucije nalaze u njenoj neposrednoj blizini?
      
       DUP i GUP
       Rubinjoni ističe da prema planovima garaža treba da bude jedna celina i da nijedno od 470 mesta nije fizički izdvojeno "a da li će neka mesta biti rezervisana ili iznajmljivana potpada pod režim korišćenja, što nije moj delokrug".
       Da li je umesno pozivati se na odluku donetu pre trideset godina u potpuno drugačijoj društvenoj situaciji?
       Rubinjoni odgovara da je u pitanju "formalno važeći dokument".
       Kao urbanistički osnov odluke o gradnji garaže pominje se Detaljni urbanistički plan tadašnjeg Bulevara revolucije, donet februara 1973. godine. Branislav Jovin, arhitekta, specijalizovan za urbanističko projektovanje bio je sedamdesetih godina glavni projektant u Zavodu za izgradnju grada Beograda.
       On kaže: "U Generalnim urbanističkim planom (GUP) iz 1972. godine da će se oko centralne zone 'formirati prsten parkinga i garaža'. Izmenama i dopunama GUP-a iz 1985. godine odredbe o parkinzima nisu menjane tako da su i danas na snazi. Generalni urbanistički plan je najviši urbanistički akt grada i svi ostali planovi moraju biti usklađeni sa njim. To znači da se garaža ne može graditi usred centra grada, već na obodu centralne zone kao što to GUP nalaže. Pozivanje na Detaljni urbanistički plan neodrživo je zato što je u hijerarhijskom pogledu on niži od GUP-a. Dakle, ukoliko se u njemu nalazi odredba koja mu je protivrečna, ona je nevažeća."
       "Kada je 1972. godine donet GUP po kome je propisano da se garaže ne mogu graditi u centru grada od toga se odustalo a pošto se ispostavilo da je gradnja skloništa preskupa odustalo se i od njegove gradnje", objašnjava Jovin.
       Prema Jovinu "ovo što se događa je klasičan primer divlje gradnje kojim rukovodi gradska vlada".
       Izgradnju garaže ne odobrava ni Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta. Matilda Đukić, profesor i prodekan na ovom Odseku za NIN kaže:
       "Na sednici Odseka zaključili smo da je učinjena greška. Ne samo da će biti posečeno dvadesetak stabala već će biti ugrožena i ona koja će ostati a među njima i ona koja su zaštićena zakonom. Rastinje koje će biti naknadno posađeno neće biti isto kao i ovo što postoji već sto godina."
       Matilda Đukić ističe da se pejzažni arhitekti ne protive izgradnji garaža (znaju da su neophodne), ali ne na ovoj lokaciji koja ima veliki kulturno-istorijski značaj.
       "Zbog loše zakonske regulative postalo je uobičajeno da se parkovi tretiraju kao neizgrađeno građevinsko zemljište. To jeste najjeftinije, ali ma koliko bili siromašni moramo voditi računa o istoriji i ekologiji", objašnjava Đukićeva.
       Na nekropolama
       Singidunuma
       Lokacija za buduću garažu kod Starog dvora nije obična livada.
       Pretpostavlja se da će predstojećim radovima biti zahvaćen prostor antičke nekropole Singidunuma. Arheolog Stefan Pop Lazić iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture obavešten je o predstojećim radovima.
       "Mrtvi ne mogu sprečavati život živih. Arheolozi će prisustvovati iskopavanjima. Potrudićemo se da eventualni nalazi budu zaštićeni", kaže Lazić.
       U Prvom svetskom ratu, posle okončanja prve austrougarske okupacije Beograda, 15. septembra 1914. godine srpska vojska skinula austrougarsku zastavu sa dvora i prostrla je ispred kralja Petra I da ulazeći u dvor pređe preko nje. Po mišljenju istoričara Radoša Ljušića "graditi garažu na takvom mestu, u nekadašnjoj dvorskoj bašti je - skandal. Zamislite šta bi Britanci uradili onome ko bi došao na ideju da u dvorištu Bakingemske palate gradi garažu."
       Narodni pokret Otpor je poslao Gradskoj vladi nekoliko peticija u kojima je upozoravao na neodrživost odluke o izgradnji podzemne garaže. Branislav Anđelković koordinator gradskog odbora Otpora smatra da je nephodno donošenje zakona o glavnom gradu.
       "Zbog nedostatka sistemskog zakona ne zna se ko je za šta nadležan. Situaciju pogoršavaju izjave gradskih čelnika koji sebi dozvoljavaju da kažu 'da će se garaža graditi svidelo se to nekom ili ne'. Oni zaboravljaju da su političari i da ne treba da se mešaju u delokrug stručnjaka. Njihov posao je da obezbede sredstva za projekte koje izrade eksperti a ti projekti moraju pre toga proći stručnu javnu raspravu."
       Ili će reč političara biti - poslednja.
      
       VLADAN STOŠIĆ