NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Do poslednjeg glasa

Kiša i prohladno vreme zamalo su zaustavili reforme u Srbiji. Na kraju mučne priče o prvim fer i demokratskim izborima ispostavilo se da su u drugi krug predsedničkih izbora ušla dva demokratska kandidata, ali je njihov uspeh, nekim čudnim sticajem okolnosti, označio poslednji udarac za poluživu vladajuću koaliciju i ozbiljno upozorenje za oba bloka izvornog DOS-a. U skladu sa pomerenim pravilima političke igre u Srbiji, najviše uspeha zabeležio je kandidat koji nije uspeo da uđe u drugi krug, ali jeste osvojio ključeve za razrešenje nove krize u Srbiji. Nakon što su analitičari utvrdili da je zabeležio uspeh jer su njegovi birači imali kišobrane, Šešelj ima priliku da odluči da li će Srbija dobiti predsednika ili će izbori biti ponovljeni

      Kiša i prohladno vreme zamalo su zaustavile reforme u Srbiji. Na kraju mučne priče o prvim fer i demokratskim izborima ispostavilo se da su u drugi krug predsedničkih izbora ušla dva demokratska kandidata, ali je njihov uspeh, nekim čudnim sticajem okolnosti, označio poslednji udarac za poluživu vladajuću koaliciju i ozbiljno upozorenje za oba bloka izvornog DOS-a. U skladu sa pomerenim pravilima političke igre u Srbiji, najviše uspeha zabeležio je kandidat koji nije uspeo da uđe u drugi krug, ali jeste osvojio ključeve za razrešenje nove krize u Srbiji. Nakon što su analitičari utvrdili da je zabeležio uspeh jer su njegovi birači imali kišobrane, Šešelj ima priliku da odluči da li će Srbija dobiti predsednika ili će izbori biti ponovljeni. Na nekom sledećem glasanju vreme bi moglo da bude još gore. Pošto su već uzdrmane septembarskom dosadnom kišom, reforme bi mogli da razbiju decembarske vejavice ili mraz.
       Loše vremenske prilike predstavljale su glavno objašnjenje za skroman učinak kandidata koji simbolizuje reforme, Miroljuba Labusa, i veliki uspeh kandidata koji oličava prošlo vreme, Vojislava Šešelja, zaključili su istraživači javnog mnjenja. Oni su preko televizija Pink i BK nedelju dana ranije objašnjavali kako Labusu treba samo dva odsto za pobedu u prvom krugu, dok se rejting vođe radikala zaustavio i počeo da stagnira na 11 odsto. Kompjuteri izbornih štabova izbacili su listu koja kaže da Koštunica ima 31, Labus 27, a Šešelj 23 odsto glasova. Ono što ima pretenzija da jednog dana postane demokratska javnost, ostalo je zbunjeno.
      
       Partija apstinenata
       Na izborima je, prvi put od uvođenja višestranačja, ubedljivu pobedu odnela partija apstinenata, u čemu su optimisti videli samo prvi znak da postajemo normalna zemlja u kojoj nije najvažnije ko će biti predsednik, dok će pesimisti govoriti o dubokoj društvenoj krizi i vajmarskom sindromu u Srbiji.
       "Jedan od razloga velike apstinencije su, izgleda, nesređeni birački spiskovi, sa kojih verovatno nisu izbrisani ljudi koji su umrli, odselili se u inostranstvo. Na slab izlazak je uticalo i to što izbori u Srbiji prvi put nisu bili pitanje života i smrti jer smo za dva glavna kandidata imali političare sa sličnim programima. Za birače, njihov duel nije bio 'ili-ili' kako su izborni štabovi želeli to da predstave, već 'i-i' što se i vidi u istraživanja u kojima čak petina Koštuničinih birača kao alternativnog kandidata navodi Labusa i obrnuto. Potpuno nerazumljivo prljava kampanja, koja je obeležena skandaloznom pričom o trutu ili o dvojnim pasošima, samo je ubedila one koji su se kolebali između njih da uopšte ne glasaju", kaže Ljiljana Baćević iz Instituta društvenih nauka.
       U raspravi, koja bi se vodila van domena političke meteorologije, moguće je postaviti nešto ozbiljnija pitanja: mogu li se reforme nastaviti ako njihov glavni propovednik, uz obilatu pomoć državnog aparata i medija, dobije 27 odsto glasova i kako funkcioniše vlada čiji potpredsednici i članovi podržavaju kandidata, koji, opet, najoštrije kritikuje vladu? Ili nešto jednostavnije - ko je uopšte pobedio?
       "Koštunica i Labus su podelili biračko telo nekadašnjeg DOS-a, s tim što sada jasno vidimo diferencijaciju na reformsko-demokratski pol okupljenog oko Vlade Srbije i nacionalno-demokratski koji personifikuje Koštunica. Treći pol naše političke scene čine stranke bivšeg režima, ali su sada stožernu ulogu u tom bloku preuzeli Šešeljevi radikali od SPS-a", kaže politički analitičar Vladimir Goati, koji procenjuje da je lider radikala osam do deset odsto glasova dobio od birača SPS-a, koji su poslušali poruku iz Haga.
       Prema njegovim rečima, glavni izvor političke nestabilnosti leži u antisistemskom ponašanju stranaka starog režima, koje uopšte ne prihvataju nova pravila političke scene i žele restauraciju poretka od pre 5.oktobra.
       Iako vodi nakon prvog kruga, predsednik DSS-a nema previše razloga za oduševljenje, jer se u njegovom izbornom štabu očekivala ubedljivija pobeda, a eventualni neuspeh drugog kruga mogao bi da ostavi neugodne posledice po Koštunicu. Njegovi potencijalni birači su tokom kampanje imali izvesnih problema da odrede da li je Koštunica kandidat opozicije ili vlasti, a nekoliko procenata birača mu je odnela želja da razbije famu o neodlučnosti i sporosti tako što će početi da govori njemu nesvojstvenim jezikom. Iz njegove kampanje se moglo videti da u trku nije ušao sa velikim entuzijazmom, jer se na kandidaturu odlučio kako bi sprečio "sanstefanske pokušaje" Đinđića i Đukanovića da inokosno urede odnose Beograda i Podgorice, ali i da bi sačuvao stranku, koja je sve teže podnosila sindrom velike stranke bez vlasti i akcije.
      
       Deficit optimizma
       Deficit u optimizmu i kratka kampanja uticali su da Koštunica osvoji manje glasova nego što to objektivno može. Podrška nekoliko stranaka iz DOS-a i van njega nije mu donela značajan broj glasova, ali je tom podrškom Koštunica izašao iz neke vrste unutrašnje izolacije i stekao šansu da povede akciju na Đinđićevom terenu.
       Nesumnjivo manje razloga za radost ima Labus, koji je u svim nastupima objašnjavao da pobeđuje u prvom krugu, da bi na kraju kao uspeh označavao ulazak u drugi krug u kome nema previše šanse za pobedu. Iako je nastupio kao kandidat grupe građana, Miroljub Labus je veoma jasno identifikovan kao kandidat režima, jer je bilo prilično teško ubediti građane da je neko ko u kampanji otvara fabričke pogone, isplaćuje zaostale dugove penzionerima i najavljuje pojeftinjenje jestivog ulja, zapravo nezavisni kandidat koji će pobediti političare. Pored tih poteza, koji su neobično podsećali na Miloševićeve izborne kampanje, uzrok Labusovog neuspeha može se naći u izvesnom marketinškom preigravanju u kome se predsednik države tretirao kao retka i deficitarna roba koju građani mogu da kupe 29. septembra.
       "Pa valjda između predsednika i 'grand' kafe postoji neka razlika", komentarisala je jedna Labusova simpatizerka na završnom mitingu dok je gledala veliku srpsku glumicu na političkoj sceni. Završni miting na Trgu Republike, premijerova priča o trutu i vrednim pčelama i skandalozna propaganda ružičastih reformskih medija, verovatno su ubedile koji procenat potencijalnih Labusovih birača da na dan izbora ostanu kod kuće. Dobra vest za oca ekonomskih reformi je što je kampanjom otvorio mogućnost da na narednim parlamentarnim izborima G-17 plus uzme znatan deo Đinđićevih glasača.
       Glavni dobitnik spora na razvalinama dosovske koalicije je, bez sumnje, lider radikala jer je uspeo da napravi neku vrstu miloševićevskog dos-a i mobiliše veliki broj simpatizera pokojne crveno-crne koalicije da glasaju upravo za njega, a ne za Živojinovića, Ivkovića ili Pelevića. Šešelj je obišao čitavu Srbiju, imao veoma jednostavnu izbornu poruku (uništiću mafiju i sprečiću komadanje Srbije), a njegovi aktivisti su na gotovo svakoj raskrsnici, ogradi ili provincijskoj kafani u Srbiji rukom ispisali marketinški nesofisticiranu ali efikasnu parolu - "Šešelja za predsednika".
      
       Evropsko jedinstvo
       Njegovi plakati osvanuli su čak i u Prištini. Ono što će ostati kao nerazjašnjeni fenomen, jeste ponašanje političke i medijske elite, koja se tokom kampanje obračunavala sa umerenim nacionalizmom Koštunice, dok je sa izvesnom tolerancijom gledala na Šešeljev pravi nacionalizam. Zašto su izjave o mafijaškoj vladi Zorana Đinđića napunjenoj izdajnicima svih vrsta ostale bez ikakvih reagovanja i medijskih akcija vlade, a Koštuničina izjava o ekspertima u tranzitu "iz nekih Bolivija" bila glavni predmet izborne rasprave ? Od odgovora na to pitanje verovatno će zavisiti stabilnost ostatka dosovske koalicije.
       Politički eksperti uglavnom ukazuju da su stranke dosovske koalicije zadržale ubedljivu dominaciju iz decembra 2000.godine (kada je DOS osvojio 64 odsto glasova na izborima), jer su i na ovim izborima Koštunica i Labus osvojili skoro 60 odsto glasova. Ako se njima pridoda novi branitelj reformskog kursa, general Nebojša Pavković, koji je doskoro u demokratskoj javnosti nepravedno optuživan za navodnu bliskost sa Miloševićevim režimom, onda je DOS uspeo da u potpunosti sačuva pozicije. Iako su tokom kampanje Labusovi saradnici i lideri ostatka DOS-a objašnjavali da njihov predsednik vodi u ubrzane reforme, Evropu i budućnost, a Koštunica u glib, izolaciju i prošlost, posle izbora su isti ljudi zadovoljno konstatovali da je evropska, demokratska opcija ubedljivo pobedila snage iz prošlosti. Jedina nevolja je što je Koštuničina stranka isključena iz vladajuće koalicije, a poslanici DSS-a iz parlamenta, zbog čega Koštunica i DSS ne vole da budu svrstavani u isti blok sa Đinđićem.
       Ukoliko Koštunica pobedi, treba očekivati nove pritiske na vladu koja bi teško mogla da odbaci plan o usvajanju Ustava i raspisivanju novih izbora. Prema izvorima NIN-a, osim stranaka koje su podržale Koštuničinu kandidaturu, još dve stranke zainteresovane su za saradnju sa DSS-om, ali glavnu prepreku vide u nespremnosti Koštunice da im ponudi zajednički nastup na vanrednim izborima. U finišu izborne kampanje je obznanjeno da će DOS formirati novu poslaničku grupu u kojoj će biti sve stranke koje nisu podržale Koštunicu, uključujući i one koje su ranije formirale posebne poslaničke klubove. Jedna od stranaka, SDP, najavila je da će verovatno formirati sopstvenu poslaničku grupu, a lider vojvođanskih reformista Miodrag Isakov najavio je formiranje trećeg bloka u kome bi bili Mićunović, Čović, Rasim Ljajić i još neke stranke.
       U tom parlamentarnom kermesu najavljuje se mogućnost otvaranja nove rasprave o oduzetim mandatima DSS-u na Predsedništvu DOS-a, jer ni proročice iz Delfa ne umeju da kažu koliko zapravo poslanika ima Skupština. Ali čak i kada bi u Skupštini vladali idilični odnosi, rezultati izbora ukazuju da je ostatak DOS-a izgubio većinu van Skupštine, odnosno da vlada uživa većinsko poverenje samo kod onih građana sa poslaničkom legitimacijom. Ostaje nejasno kako će se reforme sprovoditi ako nemaju podršku onih na koje se odnose. Jedan od funkcionera reformskog dela DOS-a kaže da se priprema sporazum prema kojem bi DSS-u bili vraćeni mandati i bio ponuđen povratak u vladu, ali da sumnja da će takav kompromis Koštunica prihvatiti.
       Pozicija lidera DSS-a dramatično zavisi od toga da li će izbori uspeti, ali ni Đinđić neće imati razloge za zadovoljstvo ukoliko 13.oktobra Srbija ne bi dobila predsednika. Jedini dobitnici mogli bi da budu Milošević i njegov omiljeni opozicionar.
       Iako izborni propisi ostavljaju dovoljno prostora za kreativna tumačenja, novi predsednički izbori morali bi da budu raspisani 15 dana nakon eventualnog neuspeha ovih izbora. Na njima bi liberalna javnost mogla ponovo da se iznenadi novim usponom snaga iz prošlosti, i slabljenjem demokratskih kandidata.
       "To postoji kao mogućnost, ali mislim da bi kandidati iz sva tri bloka zabeležili slabije rezultate, dok bi se apstinencija birača samo pojačala", ocenjuje Goati. Da je Šešelj dostigao svoj zenit, misli i Ljiljana Baćević, koja procenjuje da bi, uz dalju podršku Miloševića, mogao najviše da dobije 25 odsto glasova. "Pod uslovom da se nastavi proces slabljenja SPS-a, jer od drugih partija Šešelj ne može da preuzima birače."
       Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i ministar pravde u Đinđićevom kabinetu Vladan Batić najavio je da će ta stranka pozvati birače na bojkot, što je verovatno prvi slučaj u savremenoj istoriji da stranka iz vladajuće koalicije bojkotuje izbore. Još čudnije je što to čini stranka koja je imala predsedničkog kandidata, doktorku Nadu Kostić, koja je odustala od izborne trke pre njenog početka.
       Saradnici Koštunice veruju da Batićev potez, kao i u slučaju akcije za samostalnu Srbiju, odražava ono što bi premijer želeo, ali se ne usuđuje da javno kaže zbog negativnih reakcija međunarodne zajednice. Izborni štab Miroljuba Labusa, takođe, nije oduševljen doprinosom svojih prijatelja iz vlade, a novinarima od poverenja šalju se lamenti nad tihim bojkotom koji sprovode aktivisti DS po provinciji. Teško je, međutim, zamisliti da bi neki drugi kandidat Đinđićevog bloka na ponovljenim izborima mogao da zabeleži bolji rezultat od Labusa, jer je on zaista bio najbolji kandidat za ostatak DOS-a. Ali nije za ostatak Srbije.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      
Deset na jednog

Labus je napravio veliki uspeh jer je u ovoj kampanji deset kandidata vodilo borbu protiv njega. Tako je glasio jedan od najpopularnijih lajtmotiva u postizbornim obraćanjima lidera reformskih snaga, na koje su predstavnici DSS-a odgovarali da je i protiv Koštunice u proteklih godinu i po dana kampanju vodilo 17 lidera DOS-a i mediji pod njihovom kontrolom. Istraživanje Stratedžik marketinga, međutim, ukazuje da je na televizijama objavljen 271 prilog sa negativnom konotacijom o Koštunici, 46 negativnih priloga o Labusu i 25 o Šešelju. Prema istom izvoru, o Koštunici je bio 41 pozitivan prilog, dok su TV-stanice emitovale 42 pozitivna priloga o Labusu.
       Ako bi važila konstatacija da su se na Labusa namerila desetorica, onda bi verovatno rezultati istraživanja bili dramatično drugačiji. Zanimljivo je da je general Pavković imao više priloga (292), od kandidata SPS-a Bate Živojinovića (261), SPO-a Vuka Draškovića (227) i SSJ-a Borislava Pelevića (225). General je, inače, poslednjeg dana kampanje pozvao birače da ne glasaju za kandidate "koji bacaju klipove u točkove reformi". Labus, dakle, nije bio jedini reformista.


      
      
Neobaveštena komisija

Predstavnici OEBS-a dali su prelaznu ocenu predsedničkim izborima, ali su upozorili da postoji niz manjkavosti u izbornom zakonodavstvu koje je brižljivo sačuvano iz Miloševićevog perioda. Kao jednu do najspornijih odredbi navode obavezu da na drugi krug izbora izađe 50 odsto birača, "koja može da dovede do niza ponovljenih izbora koji neće dati rezultate", kao i nejasnoće u vezi sa biračkim spiskovima.
       Socijaldemokratska partija je već najavila da će predložiti hitnu promenu izbornog zakona u slučaju neuspeha predsedničkih izbora, ali ozbiljniji pravnici upozoravaju da se to ne može učiniti dok se ne završi izborni proces, odnosno ne izabere predsednik.
      
       Strane novinare je prilično zbunila izvesna ležernost najvišeg zvaničnog izbornog tela, koje im je pružalo znatno manje informacija o izborima od taksista, kelnera ili recepcionara. I dok su predstavnici Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) već saopštavali precizne podatke o izlaznosti, Republička izborna komisija (RIK) saopštila je u nedelju uveče da je na izbore izašlo "između 50 i 60 odsto".
       Desetak sati nakon što je Miroljub Labus najavio da će pokušati da nadoknadi prednost Koštunice iz prvog kruga, a analitičari pred sobom imali konačne nezvanične rezultate, RIK je saopštio da Labus vodi ispred Koštunice! Do rezultata koje su CESID i izborni štabovi imali u nedelju u ponoć, RIK je uspeo da dođe u utorak po podne.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu