Da li zbog širenja holivudskog virusa ili zbog daljeg sužavanja Piranskog zaliva, tek funkcionalno pismeni Zemljani su obavešteni da se bivša filmska zvezda podvodnog, životinjsko-dečijeg žanra, kit Keiko, definitivno navukao na ljude. Ima li gore navlake? Ima, ima, spremno odgovara višeglasni Magični - a gde nego u zemlji Srbiji, provincijskoj prestonici neograničenog suvereniteta i predvodnika pokreta Vazalne Nesvrstanosti, plus još i rasadnika nezavisnih intelektualaca svih (radničkih) zanimanja. O čemu se radi, čujem vašu bratsko-sestrinsku patriotsku zapitanost. Pa, o prilično zaumnoj psihičko-biološkoj adikciji: Elem, samozvani Kandidati su se najpre navukli, transparentno i navalentno, na samozvane (i više puta prozivane!) Birače, a kada su "popili korpicu" od te beslovesne mase ćoravih kutija, počeli su da se - suprotno i najperverznijem razumu - navlače jedni na druge! Odjednom, opštenju nigde kraja! Po svemu sudeći Srbi su, po ko zna koji put, dobili napad "originalnosti" i uveliko izmišljaju stare, neprevaziđene seksističke apsurde, koji daleko nadmašuju višedecenijski bitefovski arsenal. Bilo kako bilo, u toku je opšte parenje i sparivanje, a ima i uparivanja - po principu: para na paru uš na fukaru. Stručnjaci za religiju marketinga su primetili da pomenuti fenomen krasi ekstremni efekat začudnosti: razmnožavanje glasova uvećava stopu mortaliteta kod ciljne grupe (to jest, ciljanog naroda!), što je kontradikcija koja prevazilazi čak i naučničku konfuziju Gaše Kneževića (inače u akademskoj javnosti poznatijeg kao "reform-torta bez jaja").
       Glavna zvezda (PARTNER-PRIBADAČA) prelaznog roka tekuće, mandatno-imunitetske Istorije jeste predsednik Voja. Uprkos njegovoj tek od skoro otkrivenoj trutosti, nema tog ODNOSA u kojem ne figurira pravoslavno ispijeno i mučenički pogureno telo nacionalizovanog Dorćolca. Kao krstaški borac protiv antipluralističkog parlamentarizma, rečeni lik se vrlo kruto drži misionarske poze u svim tim koalicionim petinzima. Mora se priznati - to je vrlo zdrava strategija u svekolikom promiskuitetu koji se niko ne usuđuje da proglasi notornim prostituisanjem!
       Ohrabreni uspehom Anćelotijevog mehaničkog spajanja (inače nespojivih!) Rivalda i Ruija Košte, ovdašnji inženjeri i tehničari polit-estrade najpre su pokušali da izvrše spojku Predsednika i Vojvode. Hm, zeznuto je varjaču i pajser u isti kuhinjski komplet metnuti. Ipak, kada je čuo ovu rodoljubnu glasinu, kantautor talibanskog usmerenja, večno granični Ličanin, napisao je pesmu o tome kako Ćele-kulu valja preseliti u Njujork, da ne zjapi ona praznina od volšebno iščezlih (kao rukom odnešenih!) kula "Bliznakinja".
       Onda se igra zahuktala, i dok je još trajalo zapiranje na Drini i Ibru, izrodio se novi pokušaj sjedinjavanja bez penetracije na domaćoj (domaćinskoj!) medijskoj postelji. Novo jedinjenje se pomaljalo između postiđenih malja: Hadži Miroljupče se približavao sve kršeći svoje vazda raširene ruke, spreman da reformiše rukovanje u rukoljub. Eksperti egalizma su već isplanirali da se prevratnička simbioza obavi na jednom od megahumanističkih koncerata Pola Makartnija, na onom pekinškom trgu gde su se nekada spajali tenkovi i studenti.
       Ali, ako je neko pomislio da novi trend može mimoići mlađanog Dinkića, taj očito potcenjuje njegovu sklonost ubuckivanju i širenju na sve strane. Taman je Muško Mihajlović nazdravio svom pobedničkom kontinuitetu, kad su mu urednici zidnih novina MUP-a servirali srcelomnu vest o raskidu "guvernera grupe građana" i "predvodnika grupe ministara" (koji voli da ga oslovljavaju sa "premijer", valjda zato što tzv. društvenu stvarnost doživljava kao premijeru sa zagarantovanom reprizom generalne probe). Naravno, pragmatični Muško je bio načisto s tim da o pomirenju u ovom slučaju nema govora, te je preporučio vrhunsko sparivanje: Voja i Điki, kao Vesna i Zmijanac! A onaj priučeni gitarista bi prešao na sviranje klavira, i to u niskim registrima zatvorskog bluza.
       Saslušavši predlog svog službeno uzdržanog kolege, Mićun Treći je izrazio filozofsku maksimu "da će onaj koga građani izaberu imati punu podršku naroda", i time poručio prevrtljivim moravskim seljacima da ne razbijaju glavu oko tranzicije jer ih očekuje novo doba kolektivizacije, arondacije, aglomeracije i kooperacije. Znajući da bez seljačizma nema populizma, Điki je reagovao kao mužik-zemljodelac, nazvavši sve Kandidate pacijentima opšte prakse koji su zaboravili da kod njega dođu za uput - za injekcije, rendgen i analizu stolice. Tako je nogirao, za sada, bilo kakvu mogućnost parenja mrava i cvrčka, tvrdeći da ovaj drugi nema sluh potreban za trubadursko zvanje!
       Ko je koga tu za pojas zadenuo tek će se videti i čuti, ali Đikija bi trebalo podsetiti na jedan skorašnji događaj. Naime, i njegov britanski kolega Bler je Klub Kofija Anana (poznatiji kao "UN" - skraćenica nastala od reči "out" i "in") nazvao "impotentnom pričaonicom", ali mu se ubrzo erotska eksplozivnost obila o glavu - njegovu državu je zahvatila prava panika kada je otkriveno da je "neobuzdani zec", najpopularniji model vibratora na Ostrvu, opasno feleričan, to jest da mu uši otpadaju u trenucima radnje, što može da dovede do ozbiljnih povreda u intimnim šupljinama podanika Elizabete od Tonija!?! Eto šta se sve može desiti ako se po svaku cenu izbegava sparivanje, tobože zbog ugrožavanja ljudskih prava permanentno onanistički raspoloženog građanina-individualca! Uostalom, zar prvi princip globalizma ne glasi: Niko nije sam u sopstvenoj glavi?