NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Španski dueli

      Jednostavno, kao i svaki čovek, biram. Preskačem ono što me sablažnjava: zabavne i naše muzičke emisije koje, po mom mišljenju, ne zadovoljavaju ni minimum najfleksibilnijeg i najravnodušnijeg kriterijuma, španske serije koje, jednostavno, ne mogu da progutam iako razumem one koji ih gledaju (iz gore navedenih razloga mnogima su one melem), spotove diskografskih kuća jer su nemaštoviti i bez ideje s akcentom na isticanju telesnih karakteristika osrednjih pevačica.
       Ali, postoji nešto što me beskrajno zabavlja iz više razloga, a nešto usput i saznam. To su političke emisije uživo, u studiju. Da kažem "dueli". Ovih izbornih dana i nedelja one me zaiste magijskom snagom prikuju uz ekran. I pravo je čudo da me ne mogu pokolebati u mišljenju i opredeljenju. Sa tim stavom one su mi prava poslastica u večernjim satima kada u našem domu zavlada mir i kada "anđeli spavaju".Evo u čemu je draž. Posmatram te ljude, njihovu gestikulaciju, slušam kako se izražavaju (upotreba padeža, sklop rečenice, odabir reči - vraćaju me profesorskim danima) i pratim sve vantekstualne segmente, uočavam njihove metode kojima pokušavaju da razoružaju protivnika i kojima brane svoju konvertitnost, nivo kulture i nekulture, elokvenciju koju poseduju, uverljivost i moralnu strukturu njihovih ličnosti, smisao za humor i spremnost za kulturan dijalog, demokratičnost i onda kada kažu da će biti onako "kako ja kažem", prljave ili čak bezobrazne načine na koje iznose neke lične "pikanterije" o onom drugom.
       Posmatram njihovu nervozu, znojenje, upadanje u vatru, podrugljivo smeškanje na izjave sagovornika, grimase koje se ne daju kontrolisati jer je povređenja sujeta ili izrečena istina. Gledam pretnje kažiprstom, klimanje sa značenjem "neka-neka", protivrečnost između uglađenog izgleda i jedva kontrolisani bes koji se ispolji u stisnutim usnama. To se dešava i na najvišem nivou (nedavno je jedan predsednički kandidat isprovociran do te mere da je predlagao kolektivna samoubistva, po njegovom mišljenju, navodno, nezadovoljnih građana). A najbolje je kada svi govore uglas, hor pravednika peva za našu dušu. Ja se smejem.
       Veoma važan razlog mog favorizovanja ovih emisija su voditelji. Neki ćute, toliko ćute da se pitam da li su uopšte u studiju. Neki ćute ali samo kada njihov ljubimac govori pa makar to trajalo do prekosutra, dok sagovornik cupka i uzaludno pokušava da makar nešto kaže. Dokopa li se najzad reči, budi se naš vrli, ažurni voditelj, pomalo opijen pričom prethodnika i pretvara se u lava, lavicu, tigricu koja brani svoje mladunce. To je zabavno. "Ne, ne, izvinite, imali ste dovoljno i sasvim podjednako vremena, pa molim vas!" Drugi, pak, oni malo prefinjeniji, veštije maskiraju svoju naklonost. Sa "da, da" ili "vi ste uradili to, to, to..." i podilazećim nastavljanjem započete rečenice miljenika. Da čovek stvarno ništa ne primeti.
       Meni je to zabavno, jer ne dozvoljavam da mi bude bilo kako drugačije. Neću biti toliko cinična pa da i ne pomenem one retke, koji, vidno spremljeni, postavljaju neobično inteligentna i prava pitanja. Ima ih, ali to onda nije zabavno. Prosto je dosadno kada je sve kako treba, kulturno i odmereno. Nekako je obično.
       U ovoj harmoniji gosti-voditelj, gosti se retko drznu da voditelju skrenu pažnju na nekorektno ponašanje i voditelj retko nalazi za shodno da upozori goste da ih posmatra mnogo ljudi. I tako i jedna i druga kategorija mnogo kažu o sebi a da toga nisu ni svesni. Emisija se završi, naš voditelj kaže "laku noć", sučeljavani gosti otpozdrave: jedni pokunjeni, postiđeni, drugi ponosni i viši nego na početku emisije. Ja tada razmišljam i o sebi i o pravim razlozima zbog kojih sam izgubila još jedno veče.
      
       MILIJANA SIMONOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu