Napadi na RTV B92 počeli su desetak dana pred predsedničke izbore u Srbiji. Hoće li se okončati kada glasovi budu prebrojani

      Beograd je u petak dobio nove plakate, ali ovog puta ne sa slikama predsedničkih kandidata. Na kvalitetnom papiru, sa logoom B92, sa beogradskih zgrada smešili su se likovi Verana Matića, glavnog i odgovornog urednika RTV B92, i Saše Mirkovića, direktora ove medijske kuće, uz naslov "Uhvaćeni u krađi" i isečcima iz novina koji su navodnu krađu prilikom privatizacije B92 i hvatanje "potvrđivali". Ovim plakatima kulminirali su napadi na rukovodstvo RTV B92.
       "Prvo smo se smejali, potom čudili, a videvši plakate mnogo smo se razbesneli", naglašava Antonela Riha, urednica Informativnog programa Radija B92. Lepljenje plakata, komentarišu u redakciji, podseća ih na metod linča, "kakvog nije bilo čak ni u vreme Slobodana Miloševića". Iako tvrde da imaju saznanja o tome ko stoji iza intrigantnih plakata, još uvek, kažu, ne žele da ikoga javno optužuju, te su zbog toga podneli prijavu protiv NN počinioca, i to za dva krivična dela: za neovlašćenu upotrebu znaka firme i za krivično delo omalovažavanja (zbog naslova "Uhvaćeni u krađi"). Time će priča dobiti još jednu dimenziju, onu sudsku, čiji se kraj ne može očekivati uskoro.
       A počelo je u podgoričkoj "Publici" 25. septembra, serijom tekstova o, kako su naveli, nezakonitim načinima na koje su Veran Matić, Saša Mirković i Ksenija Stefanović, direktorka produkcije RTV B92, kao vlasnici firme KVS, prisvojili veći deo RTV B92. I, "Publikini" tekstovi ponovo su privukli pažnju urednika Pinka i BK Televizije, baš kao i tokom avgusta kada je podgorički list pisao o švercu duvana i kontroverznom Vukašinu-Volfu Miniću. Ni Pink ni BK tada nisu preneli nijedan od brojnih demantija "Publikinih" informacija. Tek, ponovo su u "Info topu" Televizije Pink, koji se čvrsto drži običaja da u vestima čita tekstove iz novina, citirana "Publikina" saznanja, a Pinku se priključila i BK Televizija, koja je istu metodu primenila u danima kada je Pink pauzirao. Time je postignut kontinuitet u obaveštavanju javnosti.
       Uzgred, "Publika" se prvi put pozabavila "Devedesetdvojkom" 19. septembra - deset dana pre prvog kruga predsedničkih izbora u Srbiji - kada je objavila, ne navodeći bilo kakav izvor, da će RTV B92 dobiti frekvenciju i zgradu TV Pink ukoliko na svom programu da više prostora Vojislavu Koštunici. Pregovarač sa Veranom Matićem u tim poslovima je, kako stoji, bio Aleksandar Tijanić, Koštuničin savetnik za medije.
       Kako su zaposleni na B92 shvatili iznenadno interesovanje za njihovu kuću? "Napad na RTV B92 bila je jedna sinhronizovana akcija 'Publike' i Pinka. Mi nismo u sukobu sa TV Pink. Oni su prosto bili glasilo koje je u svojim informativnim emisijama slalo poruke: B92 je lopovska kuća", kaže Antonela Riha.
       A Televizija B92, pošto nije imala "Publiku" pri ruci, uzvratila je udarac pozivajući kolege i javne ličnosti da prokomentarišu Pinkovu kampanju. U kraćim izjavama mogle su se čuti opaske na račun Željka Mitrovića, naglom prevratu u uređivačkoj politici njegove medijske kuće, nastalom iznenada oko ponoći 5. oktobra 2000. godine i načinu na koji je došao do sadašnjih pozicija. Ipak, samim optužbama o privatizaciji B92 niko se nije pozabavio dok to nije učinio nadležni ministar Aleksandar Vlahović. Rekao je da je dokapitalizacija B92 bila moguća što se zakona tiče, ali i da nije posao njegovog ministarstva da proverava da li je zakon do kraja ispoštovan. Taj deo Vlahovićeve izjave različito je shvaćen.
       Nekoliko dana pošto je B92 krenuo u kontranapad, na adrese svih njegovih sagovornika, mnogih beogradskih redakcija uključujući tu i "Devedesetdvojkinu", stigle su roze koverte. Uz prigodno pismo potpisano sa "zaposleni B92", u kome se primaoci obaveštavaju da je "zloupotrebljena njihova neupućenost u kriminalnu privatizaciju ove stanice", priložena su i dva sudska registra, kao i opsežno objašnjenje o načinu na koji je privatizovan RTV B92 - ukratko, "trojka KVS (Ksenija, Veran, Saša)" na prevaru se dočepala kontrolnog paketa vlasništva u B92.
       Nasuprot tome, u B92 tvrde da dobro znaju šta se dešava u kući i da od četrdesetak zaposlenih samo troje nije potpisalo saglasnost sa privatizacijom (21. marta 2001), kao i da je sve urađeno u skladu sa zakonom. "Ako neko sumnja u ispravnost privatizacije RTV B92, postoji način da se to proveri. Međutim, pisanje anonimnih pisama je kukavička stvar. Ako neko misli da je u pravu zašto se ne potpiše? Ubeđeni smo da je to pokušaj da se destabilizuje kuća. Autorima (pisama) mogu da kažem da, što se zaposlenih tiče, nisu uspeli. Mi smo mala ekipa, a ponašamo se kao bubašvabe, što više pokušavate da nas uništite, mi smo jači", kaže Antonela Riha.
       Zanimljivo, pismo koje su potpisali "zaposleni B92" identično je s tekstom koji je 25. septembra objavljen u "Publici", pod nazivom "Krađa i prekrađa medija".
       "Anonimna pisma te sadržine su stvar za policiju. Posebno kada se šalju ljudima koji sa tim nemaju nikakve veze. Pismo me je veoma uznemirilo, jer mi je vratilo film unazad i podsetilo me na jednu totalitarnu, intrigantsku, podmetačku metodologiju", naglašava Biljana Kovačević - Vučo iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, koja je pismo dobila na adresu JUKOM-a, ali i putem e-maila.
       Ružičaste koverte su nastavile da stižu i narednih dana, uz izvinjenja autora ("zaposlenih B92") što neće moći još neko vreme da otkriju svoj identitet i uz nova pojašnjenja celog slučaja.
       Anonimni su, inače, bili i "Publikini" izvori informacija - list je, kaže njegov glavni i odgovorni urednik Velizar Brajović, do podataka došao "na osnovu dokumentacije iz Agencije za privatizaciju i od anonimnih svedoka". "Radi se o tri, četiri svedoka. Neki od njih su radili na RTV B92, a neki još uvek rade. Nikakvi centri, kako se priča, nisu uticali na nas", kaže Brajović, odbacujući pomisao da u svemu ima bilo čega spornog ili mutnog. "Imali smo argument u rukama i to smo preneli." Inače, prvi kontakt sa prozvanim čelnicima B92 ostvarili su tek u ponedeljak, sedmog oktobra, kada su Veranu Matiću poslali 15 pitanja uz nadu da će im on odgovoriti.
       No, možda to i nije bitno, pošto se da naslutiti da će čitava priča posle izbora lagano pasti u zaborav, dok ne bude reanimirana pre sledećih, naravno ako do tada (postoji ipak i ta nada) pokrenuti problemi privatizacije B92, anonimnih svedoka i pismopisaca ne dobiju razrešenje na sudu.
      
       DRAGANA MATIĆ