"Umetnici svih zemalja ujedinite se! Umetnost mora postati internacionalna, inače će prestati da postoji

      Tom proklamacijom je 1922. osnovana "Zajednica internacionalno progresivnih umetnika". U njoj su se naporedo sustekli ekspresionisti i konstruktivisti, dadaisti i futuristi. Taj apel, postuliran u konstruktivističkom časopisu "De Stijl", postaće i osnovna maksima avangardista na svim forumima umetnosti.
       Donedavno se interesovanje za umetnost avangarde uglavnom koncentrisalo na velike geografske centre - Pariz na Zapadu, Moskvu na Istoku, možda Minhen kao ekvidistancu dveju rečenih metropola i najzad na delatnost "Bauhausa" u Vajmaru, Desauu i Berlinu. Između tih metropolitanskih tačaka razapinjala se gusta mreža umetničkih razmena, uzajamnih nadahnuća, autohtonih razvoja i stremljenja, dok se bogatstvo nijansi perifernih centara mahom zapostavljalo.
       Ova izložba uverljivo dokumentuje razuđeni spektar svih tih skupova umetnika avangarde istovetnih estetičkih sklonosti i književnika jednorodnih poetičkih nazora od Diseldorfa i Beča, preko Varšave, Krakaua, Lođa, Zagreba, Ljubljane, do Beograda i Bukurešta. Za istorijsko-umetničku recepciju bilo je vrlo teško da se slika iskristališe i upotpuni razvojnim linijama češke i slovačke, mađarske ili poljske avangarde. Njihova izolacija može se delom razumeti kao plod međudržavnih surevnjivosti u senci dinastija Romanovih, Hoencolerna, Habzburga ili Osmanskog carstva. Taj zev u komunikacije bio je posle Drugog svetskog rata još izrazitiji, uslovljen, dakako, istorijskim okolnostima: "gvozdenom zavesom" i represijama totalitarističkih režima.
       Izložba "Avangarde u srednjoj Evropi 1910-1930" u minhenskom istorijskom paleu Haus der Kunst omogućuje temeljite studije tih višestrukih odnosa. Ona pokazuje jednoznačno da su umetnička stremljenja u srednjoj Evropi prvih decenija 20. veka u direktnoj vezi sa njihovim pandanima u Parizu, Moskvi, Minhenu, Berlinu. Prvu etapu ove izložbe čini kubistička grupa "Skupina", koja je 1911. iznikla iz nemačko-češke grupe "Osmorice". Radovi grupe mađarskih "Aktivista", koja se koncentrisala oko mađarskog pisca Lajoša Košuta, spajaju ekspresionističke elemente sa autonomnim vidovima fovizma, futurizma i ekspresionizma. "Formisti" iz Krakaua bili su veoma bliski ekspresionistima, jačajući pri tom njihove formalističke i grafičke tendencije, pri čemu se delimično nazire paralelizam sa futurizmom. Čvor i ukrštaj u koji su se različite umetničke grupe u Nemačkoj splitale, bilo je udruženje "Konstruktivističke internacionale" u Diseldorfu sa vrlo jakim uticajem El Liscikog, kao i mađarskog avangardnog časopisa "Ma".
       Možda je ipak najznačajniju ulogu u razvoju u srednjoj Evropi imao "Bauhaus", koji je mnogostrukim delima na ovoj izložbi predstavljen. Ovde su pored Lasla Moholi Nađa još i Andor Vajninger, Alfred Forbat, Farkaš Molnar.
       Smisao izložbe "Avangarde u srednjoj Evropi 1910-1930" mogao bi da bude: ne može biti reči o jednoj avangardi, već o mnogostrukim avangardama koje su uticale jedna na drugu sačuvavši pri tom sopstvene specifičnosti. Različiti centri avangarde grupisani su prevashodno topografski, dok je istorijsko-umetnički aspekt ostao sekundaran. Mimo slika, izloženi su i drugi objekti: skulpture, plakate, mobilijar, tapiserije, fotografije, literatura, najzad časopisi koji su bili najvažnije sredstvo komunikacije. Ovde su analizirani idiomi, stilovi, ideologije i izražajna sredstva, pri čemu je nacionalni identitet plodno združen sa svešću o internacionalnom umetničkom zadatku avangarde. Stilistički ukrštaji kubizma i purizma u spoju sa ruskom strukturalističkom lingvistikom, američkim džezom i filmom (shvaćenim kao sintezom umetnosti), mogao bi važiti za pars pro toto paradigmu avangardne umetnosti.
       Povodom ove izložbe izišao je katalog na 140 strana""!Avantgarden! 1910-1930". Svakom geografskom centru avangarde posvećeno je jedno poglavlje. Esej o avangardi u Beogradu napisao je Miško Šuvaković, vešto spajajući razvojne linije umetničke avangarde - Micićevog "Zenitizma" i njegove protagoniste u slikarstvu - Mihaila S. Petrova i nadrealiste Radojice Živanovića Noea sa književnom modernističkom avangardom - Milošem Crnjanskim, Rastkom Petrovićem, Boškom Tokinom i Stanislavom Vinaverom i nadrealističkom strujom - Ristićem, Vučom, Matićem.
       Izložba je nastala u saradnji sa dvema institucijama - Los Angeles Countdž Museum of Art i Martin-Gropius-Bau Berlin. Avangardna umetnost je ne samo svojim stremljenjima, već i u svojoj supstanci kosmopolitska i univerzalna, mogla bi glasiti osnovna poruka ove izvanredne izložbe. Nakon Los Anđelesa i Minhena, izložba će od novembra biti otvorena u "Martin Gropijus zdanju" u Berlinu.
      
       ZORAN ANDRIĆ