"U Srbiji se od komponovanja ne može živeti. Svi kompozitori žive od pedagogije ili nekog drugog rada", kaže Tatjana Milošević koja je za 34. Bemus komponovala "Spiro" po narudžbini Ministarstva kulture

      Zagrebački klavirski trio izveo je devetog dana 34. beogradskih muzičkih svečanosti, između ostalog, i savremenu kompoziciju "Spiro" koju je po želji Ministarstva kulture Srbije specijalno za ovaj festival napisala Tatjana Milošević. Tridesetdvogodišnja Tatjana Milošević, rođena je u Vranju, a kao student profesora Zorana Erića diplomirala je 1998. godine. Otad je asistent na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, najpre na katedri za teoretske odseke, a od 2000. godine na odseku za kompoziciju gde studente podučava i orkestraciji. Učestvovanje na međunarodnim takmičenjima, multimedijalnim projektima, smotrama, među kojima je i "najveća olimpijada savremene muzike" Festival internacionalnog društva za savremenu muziku (ISCM) Tatjani Milošević donosi i nagrade i narudžbine evropskih muzičara, kao što je, recimo, pijanista Marsel Vorp.
       Trominutna kompozicija "Bazel" deo je projekta ovog francuskog pijaniste koji se kroz dela različitih evropskih kompozitora trudi da pokaže kako se estetika bluza reflektuje u savremenoj muzici. Kompozicija "Sjaj Betelgeza ili tajna crvenog džina", napisana za četiri violončela, klavir i čembalo, proglašena je 1996. jednom od deset najboljih na međunarodnom takmičenju kompozitora u Parizu "Top 10". Na takmičenju "Gradus ad Parnasum" Tatjana Milošević osvojila je drugu nagradu, dok je njena orkestarska kompozicija "Lusus mimesis" (Igre podražavanja) na 7. međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1998. godine dobila prvu nagradu.
      
       Kako je došlo do toga da Ministarstvo poruči baš od vas kompoziciju za Bemus?
       - Umetnički direktor 34. Bemusa Ivana Stefanović osmislila je da Mladi ansambl svira novog mladog srpskog autora od koga će ministarstvo naručiti delo. Ona je napravila selekciju mladih kompozitora i na kraju se odlučila za mene, kaže Tatjana Milošević, dodajući sa smeškom da je ona zapravo kompozitor srednje generacije, a da su njeni studenti ti mladi autori.
      
       Koliko ste dugo komponovali "Spiro" i zašto baš takav naziv?
       - Kada mi je ponuđeno da napišem nešto za Bemus, radila sam na svom prvom baletu koji je u junu izveden u Holandiji. Kompoziciju "Spiro" sam radila letos, otprilike mesec dana mi je trebalo da završim. Nedavno sam videla nekog gospodina Amerikanca i to u Budimpešti - slika se pomerala u zavisnosti od zvukova koje je on svirao, a taj video - art se zvao "Spiro 1" i "Spiro 2" što bi na grčkom bila spirala. Često ljudi to čitaju Spajro, kao da se radi o engleskoj reči.
      
       Znači spirala je osnovni koncept ove kompozicije?
       - Dramaturgiju za tu kompoziciju smislila sam kao spiralu koja opisuje neka stanja sa sve većom metamorfozom. Muzički tok se stalno vraća na neki od inicijalisa i sve se ponavlja, ali ne od iste tačke. Sve se transformiše. Takođe u"Spiru", koji ima četiri odseka od kojih su prvi i poslednji povezani, stalno je prisutno ritmičko ubrzanje iako su vijuge koje opisujem sve veće.
      
       U ovoj kompoziciji preparirali ste klavir, što bi mogao biti eksperiment koji do sada nije imao primenu u vašem stvaralaštvu?
       - Preparacijom instrumenata intenzivno sam se bavila na samom početku. Sada, kada sam malo sazrela kao kompozitor rešila sam da se ponovo okušam u tome.
       Kako vam izgleda ovogodišnji Bemus?
       Razlikuje se od ranijih. Volela sam Bemus koji smo slušali proteklih godina, zato što su dolazili renomirani muzičari od kojih smo znali šta da očekujemo i koju vrstu muzike će da sviraju. Ove godine je, barem za mene, mnogo nepoznatih imena i neke nepoznate muzike. Ne kažem loše muzike, ali to je nešto što ima više veze sa primenjenom muzikom i lakim notama.
      
       Uočavate li sličnost Bemusa i Bitefa?
       -Naravno. Možda je to u skladu sa vremenom gde je sveprisutna komercijalizacija muzike i uopšte umetnosti. Imam prilike da putujem po Evropi, tako da znam da svaka muzika nađe svoju mušteriju, a pravilo kaže da što je muzika prijemčivija to će biti više novca u kasama i blagajnama.
      
       Postoji li kod nas spremnost da se sluša, odnosno razume savremena muzika?
       - To je pitanje kulture slušanja, naročito moderne muzike. Time treba da se pozabavi društvo, jer narod sam po sebi nema dobar ukus već ga treba negovati. Srbi vole spektakl, sjaj, raskoš, a toga obično nema u savremenoj muzici. To je takva muzika da ako u nju stavite mnogo šljokica ona gubi svoju suštinu, postaje najvažnija sporedna stvar.
      
       Kakav, po vašem mišljenju, treba da bude kompozitor savremene muzike?
       - Ne traži se da kompozitor izmisli nešto novo, jer je to vrlo teško, gotovo nemoguće. U muzici XX veka već je sve učinjeno, ali se od kompozitora traži da bude pre svega autentičan.
      
       Kompozitori u svetu zarađuju dovoljno novca da bi sebi obezbedili pristojan, čak i ugodan život. Čini se da to ipak nije slučaj kod nas?
       - Ne znam, jednostavno nisam ni pitala, koliki ću honorar dobiti od Ministarstva za kompoziciju "Spir". Ako govorimo o nekim evropskim standardima kompozitori dobijaju od 5 000 do 25 000 evra po kompoziciji, dok je kod nas reč o nekoliko hiljada dinara. U Srbiji se od komponovanja ne može živeti, svi kompozitori žive od pedagogije ili nekog drugog rada.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ