Posle Grka i Rusa, i Srbi su, u izdanju "Savremene administracije", dobili svoju prvu "Enciklopediju pravoslavlja", u kojoj, nažalost, nema nekih autora koji bi tu morali biti

      Izdavačko preduzeće "Savremena administracija" na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu predstaviće se jednim svojim značajnim delom, zvučnog imena - "Enciklopedijom pravoslavlja", u tri toma.
       Sa ovim delom Srbi, posle Grka i Rusa, postaju tek treći pravoslavni narod koji ima ovakvu svoju enciklopediju. A u njoj je, na oko 2 400 stranica, obrađeno više od 14 000 odrednica, propraćenih sa 1 600 ilustracija crno-belih ili u koloru, više raznih mapa i drugih priloga.
       Predstavljena je suština pravoslavlja, Pravoslavna crkva u celini, ali i sa njenim posebnim osvetljavanjem kod Srba. Osim Srpske pravoslavne crkve, predstavljene su i sve pomesne pravoslavne crkve. A ima odredbi i o Rimokatoličkoj crkvi i protestantizmu. Predočene su i razne manje ili više poznate jeresi...
      
       Autori
       Dokumentarno posebno deluju odrednice o srpskim manastirima, uz koje su i mape koje pokazuju brojnost srpskih svetinja u pojedinim krajevima pre i posle nekog od ratova!
       Ideja za izdavanje ovakvog dela ponikla je u samoj "Savremenoj administraciji", kući koja se uveliko specijalizovala u izdavanju enciklopedija i leksikona. Jelena Marjanović, odgovorni urednik Biblioteke enciklopedijskih i leksikografskih izdanja "Savremene administracije", nastanak ove ideje ovako obrazlaže:
       - U ranijem školovanju nije bilo mogućnosti da se bilo šta sazna o pravoslavlju, koje je vekovima glavni duhovni oslonac ovog naroda. Mnogim generacijama bilo je onemogućeno da upoznaju i ono što je osnovno u veri njihovih predaka! Eto, iz tih razloga, a u traganju za najdubljim korenima naše duhovnosti, odlučili smo se da izdamo "Enciklopediju pravoslavlja", koja treba da bude saputnik i sadašnjih i budućih generacija, ali i koja će koliko-toliko premostiti ono što je propušteno.
       Na ovom poslu radilo je sedamdeset autora, među kojima je više akademika, profesora Bogoslovskog fakulteta i drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu, stručnjaka iz oblasti koje su srodne teologiji. Na čelu uređivačkog odbora, u svojstvu glavnog urednika, nalazi se protojerej-stavrofor dr Dimitrije Kalezić, profesor Bogoslovskog fakulteta SPC u Beogradu, a kao urednici potpisani su još: blaženopočivši episkop šumadijski dr Sava (liturgijsko bogoslovlje), dr Radomir V. Popović (istorija hrišćanske crkve), dr Predrag Puzović (istorija Srpske crkve), dr Dragan Milin (starozavetna teologija i istorija), dr Radovan Bigović (sistematska teologija), dr Đuro Šušnjić (sociologija religije), Mirjana Tatić-Đurić (ikonografija), akademik Dragoslav Srejović (arheologija), akademik Miroslav Pantić (srednjovekovna književnost), akademik Vojislav Korać (crkvena arhitektura), akademik Petar Vlahović (etnologija) i Jelena Marjanović, kao odgovorni urednik u ime izdavačke kuće. Sekretar uređivačkog odbora je Miladin Bojić, urednik lista "Pravoslavlje".
       Iz ovog sastava uređivačkog odbora naslućuje se struktura enciklopedije, ali i da su za nju zalegla neka ozbiljna naučna imena. Sve to je tačno; međutim, kad se pogleda ceo spisak autora i saradnika, videće se da tu nedostaju neka imena koja u jednom ovakvom isuviše ozbiljnom projektu ne bi smela da nedostaju. Recimo, iz oblasti crkvenog prava nema takvih stručnjaka kao što su dr Miodrag M. Petrović i dr Dimšo Perić; nema, zatim, najpoznatijih istoričara umetnosti... Od vladika Srpske pravoslavne crkve, među kojima ima nekoliko vrlo ozbiljnih naučnika sa najvišim naučnim zvanjima, zastupljeni su samo blaženopočivši vladika Sava i episkop hvostanski, vikar Njegove svetosti patrijarha Pavla, Atanasije (Rakita), asistent Bogoslovskog fakulteta SPC u Beogradu.
       Zašto je došlo do tih "propusta"?
      
       Vladike bez odgovora
       Jelena Marjanović kaže da je, kada je odlučeno da se krene u izdavanje ove enciklopedije, 1996. godine, rešeno da se autorstvo prvo poveri profesorima Bogoslovskog fakulteta SPC u Beogradu. A pošto je tada dekan bio dr Dimitrije Kalezić, njemu je poverena uloga glavnog urednika i dato ovlašćenje da sam odredi tim teologa koji će raditi na enciklopediji, a da su stručnjake iz drugih oblasti zajednički birali i pozivali.
       "Pravo da vam kažem, ja tada nisam ni mogla da znam koji su najveći stručnjaci za pojedine oblasti. Kasnije sam, usput, otkrivala mnoge ljude", priznaje Jelena Marjanović, kojoj teologija nije struka.
       A za odsustvo vladika kaže: "Mi smo pozvali sve vladike da učestvuju u radu na ovoj enciklopediji, više puta smo ih zvali, ali oni, osim dvojice pomenutih vladika, nisu se odazvali. Šta je razlog, ne znam. Pretpostavljam, mada ne mogu da tvrdim, da su sumnjali da ćemo na ovom poslu uopšte istrajati."
       Tiraž prvog izdanja enciklopedije je dve hiljade primeraka. U "Savremenoj administraciji" računaju da će se on brzo rasprodati a i da će se na ovoj prvoj srpskoj "Enciklopediji pravoslavlja" i dalje dosta raditi.
       "Svaka enciklopedija je otvorena za dorađivanje, prerađivanje i dopunjavanje, pa tako i ova. Svaka primedba je dobrodošla. Ova enciklopedija je knjiga koja će da živi i koja će uvek biti otvorena za doradu", ističe Jelena Marjanović.
       U međuvremenu, patrijarh Pavle dao je blagoslov i napisao predgovor u kojem, između ostalog, zapisuje: "Iz svih oblasti bogoslovlja 'Enciklopedija pravoslavlja', koja nam je u rukama, pružiće šira obaveštenja i saznanja, kako bismo po toj veri živeli i postupali."
       Prvi primerci ovog, i pored navedenih nedostataka, značajnog dela, koje se upravo pojavilo, uručeni su patrijarhu Pavlu.
      
       JOVAN JANJIĆ