Svi koji su u "Geneksu" i Kompaniji "International CG", verovatno ostvarili ekstraprofit na unosnoj trgovini bananama nisu više u toj kompaniji

      Priča o dozvolama za uvoz deset hiljada tona banana izdatim u periodu od 1999. do 2001. godine, zbog kojih "Geneks" i Kompanija "International CG" danas treba da plate više od pet miliona evra poreza na ekstraprofit, počinje sa Borišom Vukovićem, bivšim saveznim
       ministrom za spoljnu trgovinu. On je u vreme vladavine kadrova Jugoslovenske levice (JUL), dopisivao i škrabao dozvole za uvoz i izvoz, povlašćenim firmama svoje partije (JUL), i Socijalističke partije Srbije (SPS).
       Vuković više nije tu, pa sadašnja vlast, koja upravo naplaćuje razrezan porez na ekstraprofit po osnovu privilegovanog položaja firmi u spoljnotrgovinskim poslovima, nije u mogućnosti da se za dodatne informacije obrati glavnom mutivodi u tom poslu.
       Vuković je nekoliko godina bio član Upravnog odbora "Geneksa", pa je verovatno pripisujući "Geneksu" dozvole za upis jedne osmine od ukupno uvezenih banana u tom periodu, pokušao da pomogne preduzeću koje je tada bilo na ivici stečaja, da zaradi novac kao posrednik u uvozu banana.
      
       Opet-Kertes
       Radoman Božović, koji je nasledio već razrađeni posao uvoza, danas je vlasnik konsultantske kuće "Bankor" u Novom Sadu. Tvrdi da u poslu sa bananama nije bilo mogućnosti da "Geneks" ostvari ekstraprofit. "Reč je o čistom komisionom poslu gde su se dve 'Geneksove' firme pojavljivale da u tuđe ime i za tuđ račun obezbede dozvolu za uvoz banana, kaže Božović za NIN. "Geneks", kaže on, nikad u tom poslu nije angažovao svoj novac, niti je u svoje ime prodavao banane. "Logika zakonodavca koji želi da oporezuje ekstraprofit, morala bi biti usmerena na drugu stranu, prema onima koji su tim bananama trgovali", kaže Božović. Republička uprava javnih prihoda (RUJP) Novi Beograd, u svojim zapisnicima konstatuje da su u to vreme direktori "Generaleksporta" i "Internacional CG" (firme nastale iz "Geneksa) bili Andrija Dozet i Radoman Božović, ali u izjavi za NIN, Božović kaže da ga RUJP nikada nije kontaktirao da razjasni detalje u poslu sa bananama.
       Najveći posredni krivac za sadašnje probleme "Geneksa" sa ekstraprofitom, jeste Mihalj Kertes, tadašnji direktor Savezne uprave carina. U vreme Kertesa, važilo je pravilo da bilo koji iznos cene uvozne robe koji se nalazi na fakturi ne važi, već Uprava savezne carine, samostalno određuje vrednost te robe. Za takvu meru bilo je razloga jer se, na primer, na fakturama za banane uvezene iz Ekvadora, a po dozvoli "Geneksa", pojavljivala cena tone banana od 200 do 400 dolara, što je bilo u velikoj koliziji sa stvarnom cenom banana, na koju je carina zaračunavala svoje dadžbine i koja je iznosila 1 400 dolara po toni.
       Kertesa sadašnja vlast propituje po različitim osnovama, ali ne i po ovom, jer je takvim svojim odlukama punio budžet.
       Kako se iz rešenja RUJP-a može videti, jedan od glavnih temelja odluke RUJP da razreže porez "Geneksu" i Kompaniji "International CG", dokumenti su carine u kojima je iskazana stvarna vrednost uvezenih banana i na to naplaćena carina, i na osnovu kojih se pretpostavlja da je "Geneks", po osnovu komisionih usluga, ostvario znatno veću dobit od one koju je prikazao, a koja po rečima Milorada Savićevića generalnog direktora "Geneksa" (pre uspona Slobodana Miloševića, i posle njegovog pada) iznosi svega 35 hiljada evra.
       Ta suma jednaka je iznosu od oko tri odsto uobičajene komisione provizije, ako se provizija računa prema originalnim fakturama kupaca koji su i ugovarali uvoz i plaćali carinu, i na kojima su banane koštale 200 do 400 dolara po toni.
       "Prema dokumentaciji firme, s kojom raspolažemo, mi ne znamo ni da li su sve te banane uvezene, ni koliko su one zaista koštale, ni ko ih je preuzeo", kaže Savićević za NIN. Prema podacima RUJP-a, a na bazi dokumentacije koju je dostavila Savezna uprava carina, glavni kupci koji su finansirali uvoz banana i koji bi, prema Božovićevoj logici, trebalo da budu eventualni obveznici poreza na ekstraprofit su crnogorska firma "San Francisko" iz Podgorice, novosadska firma "Neretva fruit" i vranjska kompanija "Simpo".
      
       San Francisko
       "San Francisko" je privatna firma u vlasništvu Duška Krstovića iz Mojanovića i njeno ime i ime "Montenegrobanke" pojavljuju se na većini dokumenata o plaćenoj carini i preuzetoj robi koja je stizala u luku Bar. Ta firma nije registrovana na podgoričkim informacijama "988", a na telefon Duška Krstovića, NIN-u se i pored upornog zvanja, niko nije javio. I da jeste, Crna Gora je druga država, u kojoj porez na ekstraprofit ne važi.
       "Neretva fruit", takođe nije registrovana na novosadskim PTT informacijama, a prema podacima RUJP-a za uvoz banana, propisano joj je plaćanje poreza na ekstraprofit od 649 740 nemačkih maraka.
       Posle godinu i po dana prepiske između "Geneksa" i RUJP-a, i izvršnih rešenja za blokadu računa firme (aktiviranih prošle nedelje), poslednje nezvanične informacije govore da bi Republička uprava javnih prihoda ipak mogla, još jednom da razmotri navode "Geneksa" da uvoz banana nije bio posebna privilegija, jer su je uživala i druga preduzeća, i pre svega, da je porez na ekstraprofit pogrešno obračunat na bazi pretpostavljenog (na bazi carinskih iskaznica obračunatog profita), a ne na ostvarenom prihodu koji je firma ostvarila.
       Aleksandar Radović, direktor RUJP-a, kome mandat ističe 10. oktobra, jedini je ovlašćen da daje izjave o postupcima koji se sprovode protiv kompanija ekstraprofitera, ali je prošle nedelje bio službeno odsutan, van zemlje.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Zapisnici Prema podacima RUJP-a - Odeljenje Novi Beograd, sastavljenim u aprilu ove godine, kompanija "International CG" je po osnovu odobrenih kontingenata uvezla ukupno 5 314,48 tona banana u vrednosti od 7 435 506,02 nemačkih maraka po carinskim propisima. Na osnovu tog nalaza Kompanija "International CG" trebalo bi da plati porez na ekstraprofit u vrednosti od oko pet miliona nemačkih maraka.        Prema zapisniku istog odeljenja sastavljenom u junu ove godine "Generaleksport" je po osnovu odobrenih kontingenata ukupno uvezao 4 517,53 tone banana, čija vrednost iznosi 7 035 144,37 nemačkih maraka, prema carinskim propisima. Po tom osnovu "Geneks" bi trebalo da plati sedam miliona nemačkih maraka ekstraprofita, Prema nalazima RUJP-a, "Geneks" po osnovu primarne emisije, razlike između vrednosti uzetog, i vraćenog kredita iz Zajma za privredni preporod Srbije, povlašćene kupovine deviza i nerealizovanog uvoza po osnovu izvršenog avansnog plaćanja, treba da plati oko pet miliona nemačkih maraka poreza na ekstraprofit, koje ne osporava,izuzev zajma za privredni preporod Srbije.        Prema zvaničnim podacima Saveznog zavoda za statistiku 1999. godine uvezeno je 34 385 tona banana u vrednosti od 27 miliona 78 hiljada američkih dolara. Godinu dana legalnog uvoza banana zabeležen je drastičan pad. Uvezeno je 19 806 tona banana u protivvrednosti 11 miliona 56 hiljada dolara. U 2001. je došlo do ponovnog povećanja uvoza - 32 128 tona u vrednosti od 7 miliona 38 hiljada dolara.