Optužbe da Jugoslavija savetima vojnih stručnjaka pomaže Sadamu da se pripremi za predstojeći rat sa Amerikancima, svakako neće povoljno uticati na njen prijem u Savet Evrope - čak i ako se pokaže da je "Sandej tajms" pogrešio

      U prošlonedeljnom broju "Sandej tajmsa" optužuje Vojsku Jugoslavije da korisnim savetima stručnjaka za protivvazdušnu odbranu pomaže Sadama Huseina da se što bolje pripremi za predstojeći rat pre svega sa Amerikancima i Britancima. U tekstu Stivena Greja i Toma Vokera (diplomatskog izveštača sa Kosova 1999) "Sadam dobija protivvazdušne savete od Srba" navodi se da su oba visoka oficira VJ i dalje u Iraku, što su potvrdili njihovi prijatelji i rođaci.
       To što su Savezna vlada i Generalštab VJ porekle bilo kakvu saradnju sa iračkim predsednikom nije imalo značaja za britanske novinare u poređenju sa onim što su saznali od disidenata u Iraku i vojnih analitičara koji veruju da je jugoslovenska vojska za Iračane adaptirala češke radarske sisteme "tamara".
       Istog dana, 6. oktobra, "Sandej tajms" - koji veruje da mnogi visoki oficiri imaju jake lične veze sa režimom iračkog predsednika - demantovan je, nekoliko puta, što od VJ, Saveznog ministarstva odbrane, vojnih analitičara i komentatora.
       "Otkako je objavljen spisak zemalja, među kojima je i Irak, kojima je po rezoluciji UN uveden embargo na oružje, Jugoslavija u vojnom pogledu ne sarađuje sa njima", kaže pukovinik Vladimir Veličković iz Uprave za odnose sa javnošću Saveznog Ministarstva odbrane, dodajući: "To što su objavili u 'Sandej tajmsu' nema nikakve veze sa istinom."
      
       Demanti
       Nedavno je specijalno za NIN, a povodom predstojećih reformi VJ, Velimir Radojević, savezni ministar odbrane, izjavio da nema ničeg neobičnog što se naši vojnici obučavaju u stranim zemljama.
       "Trojica naših pilota proveli su dvadesetak dana na obuci u Iranu kako bi se pridružili mirovnim snagama UN u Istočnom Timoru", rekao je Radojević.
       Irak nije bio ni pomenut.
       Međutim, Tom Voker tvrdi da nije pobrkao Iran sa Irakom i da se radi o aktivnim, a ne kako vojni komentator Miroslav Lazanski sugeriše penzionisanim oficirima VJ, koji nisu piloti već stručnjaci za radarske i oružane sisteme.
       "Ne mogu NIN-u da dam imena i telefone ovih ljudi jer me je sa njima povezao moj prijatelj koji živi u Londonu koji je i sam bio u jugoslovenskoj vojsci. Kako se radi o njegovim kolegama to bi bilo zaista neumesno", rekao je Voker u telefonskom razgovoru (9. 10. 2002) dodajući:"Zaista verujem da veći deo vaših visokih oficira oseća neprijateljstvo prema Zapadu zbog NATO bombardovanja."
      
       Jagnjad ili oružje
       O obimu i prirodi ekonomske saradnje Jugoslavije i Iraka nije želeo ništa da kaže ni Dragan Tomić, nekadašnji generalni direktor "Jugopetrola". Sekretarica direktora "Simpa" Dragana Tomića porekla je navode INA (Iračke novinske agencije) da je on jula 2000. godine bio u Bagdadu kada je delegaciju od šezdesetak ekonomista, finansijskih i vojnih stručnjaka predvodio Borislav Vuković, tadašnji savezni ministar za spoljnu trgovinu. Na sastanku sa Sadamom Huseinom gospodin Borislav Vuković dogovorio je "dugoročnu stratešku kooperaciju između Iraka i Jugoslavije" kao i da će ove dve zemlje nastaviti da se bore protiv agresije. Sadam je odgovorio svom gostu:"Uz vas smo, a Bagdad i Beograd se bore protiv imperijalizma."
       Od Vukovića, čiju odgovornost u mnogim transakcijama koje su oštetile državnu kasu tek treba da utvrde pravni organi, NIN ništa nije uspeo da sazna jer je ne tako davno, napustio zemlju.
       Jedino što se sa izvesnom tačnošću može utvrditi u ovom trenutku jeste da sadašnja vlast u Jugoslaviji nije nikad imala namere da prekine ekonomsku saradnju sa Irakom. Još 7. decembra 2000. godine Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade, razgovarao je sa iračkim ambasadorom u Beogradu Sami Sadunom kako bi obe zemlje povećale spoljnotrgovisku razmenu kroz program "Nafta za hranu".
       Međutim, Amerikance i Britance ne zanima koliko jagnjadi Jugoslavija godišnje proda Iraku, što ne znači da kad počne nova intervencija u Iraku i to neće postati oblik pomoći Sadamovom režimu koji treba po svaku cenu sankcionisati.
       Ono što njih zapravo veoma interesuje, a što ih je naučila intervencija u Avganistanu, odnosno brojni neuspeli pokušaji da Osamu bin Ladena izvuku iz podzemnih kompleksa, jesu detaljni planovi Sadamovih bunkera koje žele da imaju u šaci - pre nego što napadi na Irak započnu.
       Iz nekih razloga, uprkos upornom poricanju jugoslovenske vlade, Amerikanci i Britanci su uvereni ( na osnovu prikupljenih obaveštajno-taktičkih podataka) da planovi podzemnih bunkera i kompleksa koje su tokom osamdesetih i devedesetih u Iraku gradile firme sa svih prostora SFRJ a koji verovatno kriju tajna postrojenja za proizvodnju hemijskog, biološkog, a možda i nuklearnog oružja, nisu uništeni tokom NATO bombardovanja kada je stradao i deo vojnih arhiva.
       Ponovne optužbe da Jugoslavija pomaže Sadamu Huseinu da konsoliduje protivvazdušnu odbranu, svakako neće povoljno uticati na njen prijem u Savet Evrope - čak i ako se pokaže da je "Sandej tajms" pogrešio. Kao što neće mnogo pomoći ni to što je u Jugoslaviji nedavno boravila američka komisija koja je ne samo proverila nekolicinu zapečaćenih mašina za proizvodnju bojnih otrova u "Tigru" iz Pirota, već i načelno odobrila novac za njihovo uništavanje, što je Saveznom ministrastvu inostranih poslova "skinulo" bar jednu brigu s glave.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ