NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Uniforme umesto reformi

Ljudi koji su kompromitovani ne mogu učestvovati u novim reformama. Nemaju tu moralnu dimenziju

      Podnoseći ostavku na mesto savetnika republičkog ministra policije za međunarodne odnose i reformu policije, Božo Prelević je kao razlog svog čina naveo neslaganje sa stanjem u ovom resoru i sa celokupnom situacijom u zemlji posle 5. oktobra. Ostale su upamćene njegove reči iz perioda prelazne republičke vlade (bio je jedan od koministara u ime DOS-a) kada je naglasio da ozbiljnih promena u ponašanju policije nema sve dok su u njoj ljudi starog režima koji su samo navukli nove dresove. "Znate ono, kiša, blato, u prvom poluvremenu se i dresovi zaprljaju, onda se u drugom obuku novi, suvi i čisti." U razgovoru za NIN pojašnjava razloge svoje ostavke, sagledava trenutno stanje u MUP-u i komentariše domete započetih reformi.
       - Ostavku sam najavio u razgovoru s ministrom pre dva meseca, posle promocije Zakona o državnoj bezbednosti, gde sam vrlo jasno rekao zašto ne mislim da je usvojeni zakon dobar. Ostavka nije posledica neke lične netrpeljivosti između mene i ministra. Tu je bilo potpuno jasno da nema nikakvog smisla da neko ko drugačije misli tu ostane.
      
       U kojoj meri ste bili uključeni u reforme policije?
       - Relativno malo. Postoji savetodavni tim koji je formiran između Centra za ljudska prava, Ministarstva unutrašnjih poslova i Leksa, koji je radio viziju i strategiju reforme. Međutim, nezavisno od toga šta je taj tim radio, ja sam primetio da reforme u Ministarstvu u stvari idu nekim starim tokovima.
       Jedan od pravaca je ta izmena forme. To je promena uniformi, promena kola, recimo sad je to žandarmerija. Nisu više posebne jedinice policije nego žandarmerija.
      
       U čemu se niste slagali?
       - Najobičnija analiza rada Ministarstva, a bilo ih je nekoliko, ukazivala je na to šta je trebalo promeniti u njemu. Potpuno je bilo jasno, da ljudi koji su kompromitovani ne mogu učestvovati u reformama, a učestvuju. A postoje ljudi koji nemaju ni stručnu dimenziju i takođe su na neki način involvirani. Ovde se može desiti i takav apsurd da sekretar jednog odeljenja Ministarstva izbaci finansijsku kontrolu Ministarstva finansija napolje. Slučajno je to bivši čovek.
      
       Ministar je više puta naglašavao da je izvršena depolitizacija Ministarstva, ali da nije obavljena i potpuna dekriminalizacija. Da li su to dve odvojene stvari?
       - Pa, uglavnom jesu dve odvojene stvari, mada se u nekim segmentima dodiruju i preklapaju. Nisam siguran da je izvršena depolitizacija. Mislim da će vreme pokazati ko je u pravu. Imali ste dosta slučajeva gde se videlo da je policija reagovala vrlo interesantno. Jedan od tih slučajeva je recimo posle ubistva gospodina Gavrilovića, gde je policija izašla sa omalovažavanjem pokojnika. Mislim da je bilo jasno o čemu se tu radi. Ili, recimo, vi često čujete ubijen je taj i taj, koji je, u stvari, poznati beogradski kriminalac, kome su ruke krvave do lakata itd. Ja to uopšte ne razumem. Ne znam šta je to. Da li je moguće da taj nije mogao da bude pronađen ili je on imao neku zaštitu, ili oni nagađaju. Druga stvar je nepostojanje efikasne unutrašnje kontrole.
      
       Zar to nije novim zakonskim rešenjima predviđeno?
       - Pa, nije. Novi zakon o policiji nije ni usvojen, pre svega zato što su nejasni ciljevi šta želi da se postigne novim zakonom, a s druge strane, nije jasno ni kakva će biti nova savezna država i šta će biti na saveznom nivou.
      
       Donošenje Zakona o bezbednosnim službama predstavljeno je kao veliki pomak. Njime su ove službe izdvojene iz MUP-a. Šta je zanimljivo za taj zakon?
       - Činjenica da je zakon sa kontrolom usvojen na saveznom nivou. Nije na republičkom. Druga zanimljivost, zakon koji je urađen u Državnoj bezbednosti bolji je od Zakona koji je usvojen. Znači, u svim zemljama koje su prošle ono što smo mi prošli, postoji neka vrsta lustracije ili barem nije dozvoljeno da ljudi koji su bili aktivni činioci prethodnog režima, prethodnog zla, budu sada aktivni činioci opšte dobrobiti. To nikada ne mogu biti niti su se igde pokazali da mogu da budu. Zašto? Zato što imaju, pre svega, želju da sačuvaju sebe i svoje veze od eventualno nekog progona. Neverovatno je da nije usvojen zakon o otvaranju dosijea.
      
       Radi li se tu o nedostatku političke volje?
       - Apsolutno. Taj zakon je usvojen glasanjem političkih aktera u Skupštini. Oni su tačno znali šta je šta. To je prosto ovu zemlju deklarisalo na jedan pogrešan način. To šalje lošu poruku u svet. Ono što je interesantno, oni to ne mogu da objasne.
      
       Ovo je kritika cele vlade, ne samo resora u kojem ste radili?
       - Vlada Srbije uradila je mnogo u ekonomskom segmentu, socijalnom segmentu, pa i u obrazovnom, ali ovaj pravno-bezbednosni, gde su promene i objektivno bile teške, sa tim niko nije zadovoljan. I pogledajte ko to kapitalizuje. Kapitalizuje Šešelj.
      
       Očigledno da je borba protiv mafije unosan izborni slogan.
       - Sadašnji lideri su prethodni režim pre 5. oktobra nazivali mafijaškim. Sada se postavlja pitanje gde su rezultati, gde su dokazi da su bili mafijaši. Nije li to omogućavanje da se novac stečen na nelegalne načine za vreme prethodnog režima faktički opere i prenese u neki drugi režim. Intencija zapadnih demokratija je da se sistem kontrole toliko raširi da se korupcija i kriminalne veze svedu na najmanju meru. S druge strane, ukoliko imate proces centralizacije u jedan piramidalni oblik, on funkcionalno jeste za onog ko time upravlja - najoperativniji, ali može da liči vrlo na diktatorske režime. I dođe li do devijacija, vi ne možete da ga razbijete.
      
       U MUP-u kažu da imaju određena saznanja iz sfere kriminala ali, navodno, nemaju dokaze koji bi bili validni na sudu, što deluje kontradiktorno, dokaza ili ima ili nema.
       - Ne bih se složio. Postoje dokazi, recimo, jasne naznake od "tastera", od njihovih veza u podzemlju koje ukazuju ko je šta uradio, ali vi sa tim ne možete da idete na sud.
      
       Ministar tvrdi da mafija vodi medijski rat protiv policije, što takođe deluje kontradiktorno. Kako to mafija može da vodi medijski rat protiv policije?
       - Nisam razumeo tu izjavu. Meni to nije jasno, a posebno mi nije jasno, ako nema mafije, kako mafija može da vodi medijski rat. Posebno mi nisu jasne izjave koje su bile dosta nespretne da nam treba poseban zakon za borbu protiv organizovanog kriminala, a organizovanog kriminala nema.
       Zemlja koja ima toliko narkomana koliko ima Srbija, mora da ima mrežu preprodavaca droge. Jer, pazite, ako imate sto hiljada narkomana u Srbiji, koliko morate da imate dilera droge i snabdevača? Kako se zove ta mreža? Može kod nas da se zove i nekako drugačije, ali to se svuda u svetu zove organizovani kriminal.
       Definicija organizovanog kriminala ne uključuje vezu sa establišmentom. Ali, moraju se imati u vidu poslovi koje mafija dobija u bilo kojoj zemlji, koji su vezani recimo za tendere, za gradnju, za donošenje određenih uredbi koje mafiji odgovaraju, znači ono sa čim se sučeljava Rusija, Ukrajina.To je ono što je Putin javno rekao devetnaestorici najvećih privrednika u Rusiji: ne krivite ogledalo, ne krivite stvarnost koju ste sami napravili.
      
       Kako vidite rešenje u borbi protiv kriminala i korupcije?
       - Postoji više načina da se bori protiv kriminala. Jedan je da se otkrivaju ubistva, a drugi je prevencija. Neophodno je da se kriminalcima ili mafiji ili onima koji se bave nedozvoljenim poslovima suzi i smanji tržište. Tu postoji ceo korpus zakona koji je morao da se donese. Postoje sportska društva. Potpuno je jasno čemu ona služe. Neko sportsko društvo, pazite, društveno vlasništvo, kupi fudbalera za 5 000 maraka, a proda ga za osam miliona maraka. Kome idu pare? Društvu idu pare. Nisam video društvo koje je dobilo te pare. Za vreme prethodnog režima mnogima je bilo važnije mesto člana upravnog odbora recimo, "Partizana" ili "Crvene zvezde" nego člana u vladi.
      
       Često se kaže sve će biti drugačije kada se donesu zakoni. Zakon o ekstraprofitu nije dao epohalne rezultate.
       - Zakon o ekstraprofitu je još jedna stvar s kojom se ja ne slažem. Mislim da to nije moralo tako da se postavi, ali ono što je interesantno, to je da nema krivične odgovornosti. Znači, iako Zakon o ekstraprofitu ne isključuje krivičnu odgovornost, ne znam nikog ko je krivično odgovarao. Evo vam recimo slučaj "Progresa", gde oni kažu izvozili smo pšenicu našem preduzeću u Francuskoj po istoj ceni po kojoj smo kupili. Da, ali ako se utvrdi da je cena na tržištu bila veća, to bi značilo da je to preduzeće prodalo po tržišnoj, po berzanskoj vrednosti tu pšenicu. Onda je "Progres" napravio štetan ugovor. Onda se radi o zloupotrebi položaja, a tu imate krivično delo.
      
       Koliko se sve to prelama kroz politička dešavanja?
       - Mislim da je mali broj ljudi koji celu priču guraju, cele reforme hoće da iznesu. Prosto imam neki lični osećaj poraženosti. Na kraju, pogledajte samo ovu intenciju, poređajte stvari ovako - ostavku je podneo ministar Novaković, ostavku je podneo Lalović, ostavku je podneo Radović. Mogao sam i ja da kažem da je naš dogovor bio da ostanemo dve godine.
      
       Osipa se i Savet za borbu protiv korupcije.
       - Da, i Savet za borbu protiv korupcije. Znači, to su sve signalne lampice za Vladu Srbije koja mora da reaguje. Nisam ja ovo uradio da bih se konfrontirao s Vladom Srbije. Rekao sam samo da u ovome neću da učestvujem. Ja ne tvrdim da sam u pravu. Vreme će pokazati ko je u pravu.
      
       SLOBODAN IKONIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu