Mogu li stranke socijaldemokratskog opredeljenja u DOS-u da štite interese socijalno ugroženih slojeva?

      Predsednički izbori u Srbiji održani su u trenutku kada je u državi stopa nezaposlenosti, prema najoptimističnijim procenama, dostigla 30 odsto i kada je vrednost prosečne potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu skoro dvostruko veća od prosečne plate. Predsednički kandidati shvatili su da im pobedu mogu doneti samo glasovi onih koji su najdrastičnije osetili svu surovost postmiloševićevskih reformi, tako da je u predizbornoj kampanji patriotska retorika prvi put u protekloj deceniji ustupila mesto socijalnim programima i jeziku brojki. Revolt uvređenog i poniženog srpskog radnika sasvim sigurno nije nerazumljiv jednom borcu za sindikalna prava iz Zapadne Evrope, ali bi takav posmatrač sigurno zapitao zašto snove o boljoj i pravednijoj budućnosti nezadovoljnima nije ponudio neko ko pripada socijaldemokratskom delu političkog spektra. Neko ko takva obećanja treba da daje.
       Objašnjenje bi moglo ležati u činjenici da u Srbiji ne postoji nijedna socijaldemokratska partija koja bi na predizbornom mitingu mogla da okupi više od petsto pristalica - pa sve i da miting organizuje u Kragujevcu. Politikolozi se slažu da nijedna od socijaldemokratskih partija koje u ovom trenutku imaju svoje predstavnike u Skupštini Srbije, ne bi samostalno na parlamentarnim izborima prešla cenzus, a takve ocene potkrepljuju i sva svežija istraživanja janog mnjenja. Srbija je, čak, jedina republika bivše Jugoslavije koja nema nijednog predstavnika u Socijalističkoj internacionali, najbrojnijoj asocijaciji partija na svetu.
       Politikolog Vladimir Goati ocenjuje da je u stranačkoj konstelaciji u Srbiji prostor na levom centru nepopunjen, i da se zato znatan broj birača koji bi po prirodi stvari morali biti levo orijentisani, opredelio za ultradesnicu i njena instant, nedemokratska i neparlamentarna rešenja za socijalne probleme. Prema njegovim rečima, taj prostor će najverovatnije na juriš pokušati da zauzme Demokratska stranka. U prilog toj tezi govori činjenica da su Đinđićeve demokrate podnele molbu za prijem u Socijalističku internacionalu. Ulaskom u tu svetsku asocijaciju socijaldemokratskih partija Demokratska stranka bi mogla da računa i na široku podršku iz inostranstva pri pokušaju da se nametne kao nukleus budućeg socijaldemokratskog bloka u Srbiji. Političar iz vrha Socijaldemokratske partije, koji je želeo da ostane anoniman kako ne bi narušio dobre koalicione odnose sa Đinđićem, ocenjuje, međutim, da Demokratska stranka nema šanse da bude primljena (između ostalog i zbog toga što predstavnici Bosne i Hercegovine u toj organizaciji "ne mogu da Đinđiću zaborave onog vola na Palama"). Prema rečima NIN-ovog izvora, u skorijoj budućnosti će u Socijalističku internacionalu iz Srbije po svoj prilici biti primljena jedino Socijaldemokratska partija. Mogućnost ulaska Demokratske stranke u Socijalističku internacionalu odbacuje i lider reformista Vojvodine Miodrag Isakov. On je za NIN izjavio da Đinđive demokrate ni u svom programu ni u praksi nisu pokazale da su socijaldemokratska stranka.
      
       Akcija reformista
       Isakov je inače prošle sedmice u javnost izašao sa do sada najozbiljnijom inicijativom za formiranje programske koalicije partija "socijaldemokratske i građanske orijentacije". Tu inicijativu su do sada, pored reformista Vojvodine, otvoreno podržale još samo dve stranke: Demokratski centar i Demokratska alternativa. Isakov ocenjuje da ostale socijaldemokratske partije u ovom trenutku oklevaju da im se pridruže zbog toga što predizborna kampanja i dalje traje. "Očekujemo da nam se posle predsedničkih izbora priključe još tri-četiri stranke koje trenutno imaju problem zbog toga što smo mi podržali Koštunicu kao predsedničkog kandidata, a one Labusa, i sada bi njihovo priključivanje moglo da bude protumačeno kao pretrčavanje", objašnjava Isakov.
       Lider reformista Vojvodine i sam priznaje da ideja o stvaranju jakog socijaldemokratskog bloka u Srbiji nije lako ostvariva. On predviđa da će na predstojećim parlamentarnim izborima koalicija za čije se stvaranje on zalaže, postići skroman uspeh, ali da će već na narednim izborima socijaldemokrate trijumfovati jer nijedna druga politička opcija "neće moći da odgovori na zahteve vremena i ponudi program koji neće stvarati socijalne slučajeve".
       Socijaldemokratska partija se do sada nije zvanično izjasnila o predlogu Isakova, ali NIN-ov izvor odbacuje mogućnost ulaska te partije u novu koaliciju. Naš sagovornik tvrdi da je Isakov "izgubio pozicije u Vojvodini i da pokušava da se vrati na političku scenu viškom ideja". Prema njegovim rečima, budući socijaldemokratski blok trebalo bi da se okupi oko jezgra koje bi sačinjavali Socijaldemokratska partija i Građanski savez Srbije. Takav stav Socijaldemokratske partije Isakov ipak ne doživljava kao definitivno "ne". "Oni su opterećeni pitanjem ko će biti nukleus. Mislim da treba svi zajedno da to napravimo, a ne da se oni pridružuju nama, ali i da ne gaje iluzije da mi treba da se pridružujemo njima... Mislim da ćemo sarađivati u parlamentu jer su nam podudarni ciljevi i da ćemo vremenom doći do udruživanja", rekao je Isakov.
       Miloševićev režim smenjen je pre tačno dve godine, a socijaldemokratske partije u tom periodu nisu učinile ništa kako bi popravile svoju marginalnu poziciju na političkoj sceni. Neke od tih stranaka, kao što je Demokratski centar, čak otvoreno priznaju da nemaju nikakvu infrastrukturu. Neke druge su, pak, upale u neizgladiva protivrečja pokušavajući da pomire svoje programske i dnevnopolitičke interese.
       Socijaldemokratska partija je tako i dalje jedna od najlojalnijih članica ostatka DOS-a - koalicije koja je usvojila Zakon o radu koga bi se postideo čak i najrigidniji britanski konzervativac. Lideri iste te Socijaldemokratske partije otvoreno su podržali prvomajske proteste radnika u Beogradu na kojima je uzvikivano "dole vlada". Sa druge strane, partije levog centra: reformisti Vojvodine, Demokratska alternativa i Demokratski centar, podržale su predsedničkog kandidata jedne partije desnog centra - Vojislava Koštunicu. Mile Isakov objašnjava da to ipak nije politički nonsens, jer, prema njegovim rečima, Koštunica se zalaže za "uspostavljanje pravila igre", to jest demokratskog sistema bez koga ne može biti jasnog programskog profilisanja stranaka.
      
       Sukob interesa
       Iako političari levog centra imaju različite vizije o budućnosti socijaldemokratije u Srbiji, svi se slažu da će tu političku opciju činiti stranke proistekle iz DOS-a. U većini evropskih zemalja u tranziciji socijaldemokratski blok proistekao je iz komunističkih partija. Sa nasleđenom infrastrukturom i članstvom, takve partije su u višestranački sistem odmah ušle kao ozbiljan takmac. Socijalistička partija Srbije je u vreme vladavine Slobodana Miloševića propustila priliku da se reformiše u socijaldemokratsku partiju zapadnoevropskog tipa, a to nije pokušala da učini ni onda kada je njen lider izgubio vlast. Vladimir Goati ocenjuje da su u politici neki procesi ireverzibilni i da je Socijalistička partija Srbije verovatno zauvek propustila svoju priliku. Mnogi su pomislili da je sa padom režima Slobodana Miloševića počelo pročišćavanje srbijanske političke scene, i da je svim njegovim satelitima koji su u parlament i druge državne institucije ušli uzvikujući parole o pomeranju granica Srbije ka zapadu, zauvek odzvonilo. Lider radikala Vojislav Šešelj pokazao je, međutim, u prvom krugu republičkih predsedničkih izbora da njegovi dani još nisu odbrojani. Ovoga puta, Šešelj simpatije gotovo četvrtine birača nije pobrao igrajući na kartu romantičarskih snova o velikoj Srbiji, već predizbornim obećanjima o državi bez kriminala u kojoj vlada socijalna pravda. Tako su lideru radikala svoj glas poklonili ne samo oni koji su se poslušno odazvali pozivu bivšeg predsednika iz Ševeningena, već i oni koji su po logici stvari morali biti naklonjeniji parlamentarnoj levici.
       Neočekivani uspeh Šešelja u prvom krugu izbora ostavlja prostor za sumnju da su i socijaldemokratske partije koje su se u parlament prošvercovale pod okriljem DOS-a, možda bespovratno prokockale šansu da se u traumatičnom periodu demokratske i ekonomske tranzicije otrgnu od skuta Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije i nametnu kao ozbiljna samostalna politička snaga.
      
       DEJAN ERAKOVIĆ